Fensi kuvar.

Kulinar ne sprema klopu: on projektuje kompleksan gastronomski doživljaj. On ne surdukne lepo kašiku vegete, nego udara tučkom po skupom korenju u stilu Aspiriniksa, vrti mlin od pola metra i doda maaaalko, lečak nekog praha, još malo... takoc, voila. A sad da se malo spali let lampom i ko šećer.

Kažu da su Kolumba kulinari nagovorili da krene po začine u Indiju i vidite šta su, da se tako duhovito izrazim, zakuvali.

Ono što ima u kući, nije dovoljno: kulinaru treba nešto drugo. Skupo. Ne može orah, nego mora muskatni orah, ne može jabukovo sirće, treba balzamiko, ne može beli luk normalan, nego u granulama. "A sada dodajemo malo ulja od semenki grožđa". Stani sekund, neko vadi koštice iz grožđa, stiska ih i pravi ulje? Da, neznalice nepca ogrubelog.

Na kraju, posle višečasovnog dinstanja, pirjanjenja, flambiranja, rendanja, drkanja i mumificiranja, evo i specijaliteta: mrtva priroda sa dulekom, kombinovana tehnika. Da se ruča. Pardon: ručava.

Срце и душа друштва. Ортак без којег ништа не би било могуће. Задужен је за скупљање кеша за цугу. Цима се за вутру, скупља екипу за фудбала. Без њега ни излазак на кафу не би био могућ, а камоли шта друго. Али исто тако, обично најпотцјењенији члан друштва, често исмијаван.

Buđenje sa nadom da će ti žena reći: "Bravo, majstore!"

Дигитално смршати

DejaVu i amnezija u istom trenutku.

Чест топоним по питомој Шумадији (Рудник, Јасеница и којекуде још), из доба када су историјске околности налагале сваком правом Србину да се бави ослобађањем вере, рода и отечества од робовања мрском отоманском завојевачу, стичући, онако успут, противправну имовинску корист (а једини поуздан и проверен начин да се то двоје истовремено изводи, био је, је л' да, хајдучија).

Е, тада су на сеоским гробљима сахрањиване искључиво жене, деца, сумашедши и други са разним "белезима", а тек нееегде-негде понеки старац који је, неким необјашњивим чудом, претрајао здрав и прав и поживео до "лепих година". Разлог? Једноставан: здраво мушкиње, иоле борбено способно, листом је скончавало или по 'ајдучији, или на робији.

(Из тог доба потиче изрека: "Буни се као Грк у апсу", дефинисана овде више пута, али нигде не пише да се основано везује за тамновање и уморство песника, револуционара и сањара Риге од Фере (1757-1798) у кули Небојши. Народу коме је робија била нешто што се подразумевало "као добардан", једноставно није могло да буде јасно зашто би се неко бунио у апсу.)

Drugorazredni beton-liga svetac, koji ne samo da se ne crveni, već nije čak ni boldovan. Sjete ih se samo teški zabušanti i jebivjetri kad im zatreba opravdanje zašto po 17 put danas gledaju Palmu kako igra u Vašingtonu umjesto da urade nešto produktivno.

Majstor glumačkog zanata na kojeg ribe ipak ne vlaže.

Glavni krivac nastajanja i postojanja svih ljudi za koje smatramo da su greh protiv prirode. Naime, na Start liniji te trke za život, ovaj spermatozoid nema pojma šta se dešava, gde se to ide, zašto se tamo uopšte ide, da l' se pliva prsno ili kraul itd. Na zvuk zviždaljke, on počinje pomahnitalo da pliva, sudara se sa ostalima, remeti prirodan tok stvari, unosi pometnju, ometa najbolje plivače i time omogućava nekom pozadincu da pobedi i počini taj greh protiv prirode.

Јебан, прејебан, изломљен, поломљен, ама 2 паре не ваља.

Породична логистика, породична дипломатија. Носећи стуб у кући, у месту, у држави, и онда када сви остали стубови, дрвени, бетонски и људски, затаје.

Без роптања прихвата сваку улогу коју јој домаћин, синови и животне околности намене. Савлада материју, па иде трагом својих мушкараца, крпећи рупе, замазујући флеке, спасавајући што се спасти да после њихових славних похода, великих мисија од пресудне важности за васколико Српство и, уопште, читав космос.

Времена се мењају, околности се мењају, српска мајка остаје онаква каква је одувек и била. А како јој је, шта се све прелама и пролама по њеној души? Хај'те, молим вас, када је то уопште било битно? Српска мајка ће нам сама прва рећи да није битно.

Obavezan test svakoj ozbiljnoj vezi, ako od nje očekujete nešto više. Od trenutka kada počne život u dvoje, vaše singl kućno ponašanje izlazi od domena tajnosti i nagađanja, i u toj svojoj (ne)običnosti izlazi pred oči partneru. Pri tom obično teže prođu žene, jer ih je glupava moda napravila lutkama, koje uvek dobro izgledaju i lepo se ponašaju, uz kompletno negiranje ljudske fiziologije. Životom u dvoje razbijeni su mnogi tabui: da žene prde, hrču, da ne nose uvek sexy veš, da im poprilično porastu dlake do naredne depilacije, da jedu beli luk, da znaju da se prejedu i da podrignu posle toga, da posle stiskanja mitisera izgledaju zastrašujuće...; da muškarci plaču kad vide krv ili dok gledaju film, da koriste preparate protiv opadanja kose, da neki imaju isto toliko kozmetičih preparata kao i žene, da im ne smeta kad im smrde noge, da brišu nos o delove nameštaja ili tepih, da bez problema nose pocepane gaće... Pa onda napraviti kompromise po pitanju nekih drugih navika: da ona ne suši kosu ili ne epilira noge u dnevnoj sobi dok on gleda utakmicu; ili, da on brže čita novine i ne pali pljugu u WC-u, kad ona unutra mora da se šminka i da pije kafu; ili, da ona ne želi sex svaki put kad se skine, a da je on i dalje voli, iako svakodnevno masturbira; da stres i nervoza njemu stvaraju potrebu za izolacijom, a njoj za raspravom i plakanjem... Vaše nesavršeno ja i vaša nesavršena druga polovina – ako realnost bez problema zameni fikciju sa početka veze, onda je to definitivno korak napred.

Можда и знам, али треба само маало да се потрудим, но мрзи ме, а кад си већ почео да ми чиниш услугу, уради то лепо до краја док ја блејим.

Vaš drug.
U svakoj prilici doćeran. Formalno obučen po modnim standardima šezdesetih. Dvadesetogodišnjak u tijelu dvadesetogodišnjaka u garderobi šezdesetogodišnjaka. Strogo štovani profesor Terzić u crvenom điletu bez rukava, bijeloj košulji sa patrljkom kravate koji viri.
Prikladno odjeven za roditeljski sastanak.
Iako se brkovi jošte nisu formirali, cipele su lakovane.
Naočare dabome.

Uvertira pred odlazak na ekskurziju (sa sve počasnom pratnjom) do službenih prostorija plavaca.

Sam položaj tela tokom ovog veličanstvenog čina je krajnje jednostavan - interpretator sa raširenim nogama i glavom okrenutom ka zidu, na koji su takođe naslonjene ruke, nonšalantno čeka trenutak kada će se naći u zadnjem delu marice.

Naravno, u njegovoj glavi ne mora nužno vladati potištenost i beskrajna tuga zbog svih koraka načinjenih na stranputici koji su ga, na kraju, doveli do ovog položaja. Ma gde bre, boli ga patka, na njemu je samo da skapira kako će se nositi sa epitetom "od ranije poznat policiji". Doduše, o tome ipak mora da misli samo ako nekad završi u dnevnoj štampi.

Zvuk rotacije je tu da upotpuni ambijent.

Prema Američkim filmovima, veoma isfrustrirana persona koja ima veoma kratak fitilj i najmanja varnica može da dovede do njegove eksplozije. Pretpostavljamo da je to zaista tako, jer dovoljno je samo zamisliti srednjovječnog siromaha u plišanom kostimu na plus 30, pred hiljadama ljudi i sve je jasno.

Čim radi to što radi, logično je da je u pitanju očajnik kome je svaki dolar bitan, što da bi djeci platio školu, što ženi alkohol i bratu kauciju zbog krađe veš-mašina. Kostim mu NIKAD nije neki kul lik, tipa Betmen ili Pamela Anderson, već je to uvjek neki retardirani rođak Teletabisa (sisata krava u vojničkoj uniformi na primer) u kojem on mora da se ponižava pred publikom za tričavih 190 dolara mjesečno.

Vrsta pića koje se služi po kafeterijama, pravi se tako što na običan kapućino dodate 100 dinara.

Подјебавачко питање упућено несретнику који се очигледно злопати с неком тешком физичком работом - дрвима, секањем, копањем итд.

Наравно, притицање у помоћ није опција. Нијесам ја руке на улици нашао.

Фора којом родитељи пале клинца који има веће шансе да напише ћирилични коментар на сајту Б92 него да га родитељи воде са собом у госте.

Tehnika vezivanja pertli koju praktikuju ponosni vlasnici pivskog stomaka.
Disciplina iz naslova izvodi se prema sledećim pravilima:
- obaviti zasićenje organizma kiseonikom metodom "tri puta tri" - serija od tri spora duboka, tri brza plitka i ponovo tri spora duboka udisaja (čuvati se hiperventilacije)
- udahnuti jednom sporo, duboko, ali tek preko pola kapaciteta pluća (puni udisaj bi doveo do potpunog ukrućivanja torza te bi ovaj bio potpuno nesavitljiv kao tvrdo naduvani dušek za plažu)
- odlučnim pokretom (ali bez naglog trzaja) načiniti pregib gornjeg dela tela ka tlu, do granice koju dozvoli stomak;
- pristupiti vezivanju pertle, uglavnom koristeći čulo dodira.

Potpuno je uobičajeno i normalno da čujete stenjanje (što će se desiti u 9 od 10 slučajeva); to što čujete ste vi, a u pitanju je automatska radnja organizma kojom se oslobađa viška pritiska. Ne pokušavajte da obuzdate ovu refleksnu radnju jer: a) nećete uspeti; b) ako ipak uspete, znajte da pritisak negde ipak mora da se oslobodi što će u najboljem slučaju učiniti putem tugaljivog prdeža a u najgorem putem pucanja moždane aneurizme što može izazvati trenutnu smrt ili teška neurološka oštećenja.

Po obavljenoj radnji, ispravite se; osetićete vrtoglavicu, te je vreme da pristupite vežbama opuštanja i disanja u trajanju od najmanje tri minuta, nakon čega možete ceo postupak ponoviti radi vezivanja druge pertle.