Jedna od naizgled žešćjih stvari kada se doseliš u nov kraj.

Jebali se svojevremeno.

Zbog čega mi uzimaš predzanju cigaru? Sačekaj da je uzmem, pa ako moraš uzmi zadnju. Slobodno uzmi prvu, ako baš moraš uzmi i celu paklu, osim devetnaeste. Ako nešto volim to je predzanja cigara. Nemam devetnaest godina I nijednog devetnaestog mi kuče nije crklo. Nisam jebao 19 pičaka i nisam na pokeru puko 19 soma . Što ti je toliko teško da shvatiš što je toliko volim? Ja shvatam koliko ti voliš svoju drugu ženu i prvo dete. Peti dan u nedelji i treći vinjak. Pa ti ne jebem drugu ženu i ne diram prvo dete. Ne teram te petkom da mi praviš pomfrit i ne pljujem ti u treći vinjak. Zato odjebi od moje predzanje cigare. Zadnja je kraj. Ovako imam još nade da će nešto da me usere za ovih 5 minuta.

Voditi jako dug razgovor preko telefona.

Fiksnog doduše, u ovim mobilnim novotarijama toga nema.

Иронична изрека која описује особу, са људске и моралне стране гледано, јако неквалитетну, која уз помоћ "ветра у леђа" дође у позицију да одлучује о нечем важном.

Prostorno vremenska odrednica u kolokvijalnom jeziku koja služi kao zamjenica za nebitni dio priče, te služi kao uvod u srž teme. Često se koristi i kao poštapalica usljed nedovoljne želje, volje ili znanja za objašnjavanjem. Nešto slično kao da skratim priču, ili ono Sajnfeldovsko yadda, yadda, yadda.

Sofisticirana verzija "jebem mu mater", mada se nedostatak ove psovke neretko u potpunosti kompenzuje ostatkom rečenice. Često korišćena za melodramatično završavanje misli.

Nepouzdan. Ne možeš se osloniti na njega jer se ponaša kako vetar duva. Ako mu je dan onda je neprikosnoven, ali ako je ustao na levu nogu onda od njega nema leba.

Tajna odaja koja postoji u svakoj školi, negde blizu fiskulturne sale, ali dobro sakrivena, kao ona vratanca iza kojih su se krili kralj Aleksandar i kraljica Draga.
Čega sve u toj ostavi nema: lopti, lopti, lopti, rakije, rakije, rakije: jedne pljoske ugrađene u loptu tako spretno da se može piti iz ventila samo malo posišeš loptu, onda: hoklica na rasklapanje, džezva okrnjena, stara kutija od kraš keksa a unutra šrafovi, lopta, rakija; dalje: tu je Erotski dodir iz 1991. godine, čarape sumnjivog porekla, gaće profesorke geografije, pištolj luger što je koristio Prle, Holifildovo uvo, kapa komada jedan umazana krečom, lopta, rakija, listovi starog dnevnika umašćeni od bureka a i jedan burek zaboravljeni, jogurt trouglasti, lopta, rakija, mreža za odbojku paz da vam sad ne razapinjem mrežu pa nisam ja Memedović ribolovac neki, igraj fudbal tamo, dalje: domine, sajla i kuka, bušilica i bimbalo za povremenu šljaku, lopta, rakija, šubler, mandarina, bista Josipa Broza, i još: geografska karta Afirke iscepana, plavi kamen, deo ukrasne fontane iz hola škole i tri kvake mesingane, lopta, rakija, monopol, boks formule, tranzistor i olovka koju kad okreneš naopako crno mastilo se odliva i vidi se gola žena sa figurom debeljuškastom iz 1973. godine – peščani sat njegove istekle mladosti:

Ksenija, rekao bi neko ali ne. Ne može svaka Ksenija da bude Ksendža. Držaću se one "o pokojniku sve najbolje" pa ću reći da je Ksendža najbolja pička koja je ikada mamila erekcije međ Srbadijom a ne sumnjam i šire. Ako neki muškarac i dalje ne kapira ko je Ksendža želim da mu kažem da ne mora da se zove Branko da skoči sa Brankovog mosta dok ću za ženski deo populacije džentlmenski reći: Ksenija Pajčin.

Najjebozovnija riba koja je đuskala domaćom scenom(duvaj ga Severina ŠO KI CE!) i objekat koji je zaslužan za najveću količinu ejakulata po jorganima, čaršafima, novinama i malim kućnim aparatima. Moja prva ljubav, moj prvi pređen most, moja prva ljubav, moja nevinost.

Mlaćenje rukama tokom razgovora, slično onome na časovima muzičkog. Izuzetno iritantna navika. Nikad nisam mogao da skapiram ljude koji imaju potrebu da ti mlate šakama pred nosom dok ti nešto pričaju. Kao da će tim mlataranjem da ti objasne ono što nisu mogli rečima.

Istina, više puta sam i sebe uhvatio da "hvatam muve" dok pričam ali sam se uvek trudio da odmah presečem to da mi ne bi ušlo u naviku. Jebiga, ne bih voleo da sutra dan, kad omatorim, budem neki deda koji maše prstom po vazduhu, priča kako je nekad bilo bolje, kako omladina ništa ne radi i kako država treba duradi nešto.

Verovatno taj moj animozitet prema besmislenom mlaćenju po vazduhu vuče koren od detinjstva. Odgledao sam dve epizode "Na terapiji" sa Mikijem Manojlovićem i sad mogu da se frljam sa psihijatrijskim terminima ko da sam studirao hehehe... Da se vratim na temu. Kad sam bio klinac u školi sam najviše mrzeo časove muzičkog. Ni matematike, ni fizike već jebenog muzičkog.

Tačno imam sliku u glavi kako profa ulazi i sa vrata nam kaže: "Danas taktiramo, strana ta i ta, počnite..." A on neki zalizani nalickan ciganin. Mame im ga garave oni izgleda samo znaju da duvaju u trubu, rastežu meove i da ispruže ruku da traže.Jurio me ludak sve dok se nisam nekako nakanio da mu izmlataram neku pesmu, i to me pizda držala pola sata dok se nije smorio. Sad skoro sam čuo da su ga skinuli sa grede. Niko nije bio iznenađen. Umetnik čovek...

Jebeš mi sve, znam da ima dvočetvrtinski, tročetvrtinski i četvoročetvrtinski takt, a da me pitaš šta je takt pojma nemam, a i boli me kurac pravo da ti kažem.

Valjda vodom?
Ne, ne misli se na sagorijevanje, već na vatru iz oružja. Zato se oružje i dijeli na hladno i vatreno. Kad te zaspe paljba, najmanje što treba da uradiš je da odgovoriš istom mjerom. Ma, odgovori još žešće, zatri u korijenu i buduću ideju o mogućoj čarci. Bazukom na tetku!

Đačka je fantazija (i ne samo đačka) jebati profesorku eks katedra i na katedri i ispod katedre i to je ok ali šta je sa profesorkinim fanazijama?
Nije ona tela njega da izjebe, bar ne primarno: ona je htela tu igru i da ga ponižava i da vidi da mu je neprijatno, bila je to neka eksponencijalna funkcija njene perverzije šta god bila eksponencijalna f-ja.

Plava je bila, frizure kratke i nekako mrka: boja njene kože je bila žućkasto mrka kao one male krofnice iz aparata za krofnice i bila je baš stvorena za prfoesorku matematike.
Iako mlada uporno je negovala stil iz neke 1975. godine sa nekim pantalaonama bež, o uporno bež, i zašto toliki bež, mislim da je imala osamnaets pantalona u svim varijantama bež boje na ivicu: konfekcija Titov Veles šta znam, i uopšte sve tako u fazonu Titov Veles.
Ličila je na ofinger - zlobnici bi rekli ili na nekog iždžikljalog dečaka preobučenog u žensko: kada bi išla otvarala bi korake ostavljajući tragove iza sebe kao paja patak
a to baš damski, bilo, nije.
I taj neki njen ravnodušan pogled istovremeno podjebavajući, bila je pomalo pogrbljena, sisa nekih imala nije, ali da, može se reći: jebljiva je bila ukoliko volite nekonvencionalnu lepotu koja btw i nije lepota.
Ali to sve nije bitno i pada u vodu pred činjenicom da je ona njemu uporno poturala pičku pod nos i to ne iz seksualnih motiva već iz nekih, nepoznatih, nadseksualnih.
Ustvari možda prizvuk nekog odnosa gospodarica – rob:
tako da ipak seksualnih.

Održala bi čas, ispredavala šta već, i onda bi prišla njemu u prvoj klupi; stavila bi ruke u džepove i nekako izvila svoje vitko telo tako da je njemu njeno istaknuto međunožje došlo vrlo blizu lica i upitala bi ga:
Ivane jel ti jasno, jel ti jasno ovo što smo pričali, šta ti nije jasno, slobodno kaži, Ivane jel ti jasno i tako uporno se šegačeći s njim i drndajući kroz džepove svoj matematički klitoris f (x).
A on niti je bio genije niti tupadžija prosek ko i svi mi ali zašto bi samo njega pitala da li mu je jasno kao da je on neki glupak i zašto bi ga tako ponižavajuće pitala sa osmehom jel ti jasno jel ti jasno i zašto mu je sa sve rukama u džepovima tako poturala pičku pod nos da je on morao da skreće lice i pogled jer jeste malo nezgodno na sred časa biti oči u oči sa profesorkinom bež pičkom koja vam igra pred licem.

Mora da joj je mirisala na naftalin i na kosili.

Glavni, ali ne glavni u smislu da ga svi ostali slušaju, već onaj koji podnosi najveći teret.
Noseći zid, noseći čovek odbrane (čitaj štoper), bremenita žena...

Друштвено прихватљива курчина.
Кита са китом цвећа.
Џамутка са кошуљом и пуловером.
Гаргија која се уредно јави вашој мамички.
Све у свему, да није курац, звао би се Мирослав.
Али он НЕ ЈЕБЕ.

Konstantno nekoga nervirati ili sekirati.

Zaostati u kaskanju.

Spletom okolnosti i mogućnosti primarno si se našao u Zauberu, Erouzu, Jaguaru... mantra De la Rosa, Frencen. Glavni likovi su u startu korak-dva ispred, jači, namuđeniji, furaju Ferari, Meklaren, beže, a i oće ih pritom. Al' si ti od tvrdog materijala, pa kapiraš... rad, upornost i te munje. Kaskaćeš ok, konkurencija će se zamoriti a i pritom očekuješ da neko sve gleda, pa će biti konačne ravnoteže. I juriš! Ček samo veću lopatu duzmem.

Ali... malo po malo, leđa se gube iz vidokruga. Heh, leđa, shvatiš ironiju... pa da je samo malo drugačije, uživao bi u lepoti dogija, ili pujdao tajkune s vrha, te uzimao njihova mesta a ne bio prvak začelja. Al' ubrzo više ni njih ne vidiš, eto ti sad kljuna bolida u retrovizoru... a najgore što je žgadija zaštićena vrsta, pa je moraš i propustiti. Da. Pravila nalažu propuštanje protivnika u slučaju kruga zaostatka. Do kurca! Izgleda da si izgubio priključak druže! Vozdra!

Muzička podloga rezervisana za onaj period na svadbi koji počinje u vreme kada je i poslednji svesni (trezni, polupijani ili kontrolisano pijani) gost otišao, a konobari već uveliko rasklanjaju otpatke i slažu stolice na većini stolova.
Od orkestra su aktivni samo bubnjar koji jednom rukom čita poruke a drugom daje spori ritam, harmonikaš koji sedi, glavom oslonjenom na harmoniku i drema dok svira i matori pevač, toliko utrnuo da mu se čini da bi ovako mogao do prekosutra.
Za dva stola sede po trojica mortus pijanih i po jedan trezan koji čeka da ih vozi, a ispred pevača, zagrljeni starojko i mladin komšija, ljuljaju se i mumlaju nešto što bi trebalo da zvuči kao "Zaraaasleeeee su staaaaaze mooooje..."

Дефинициjа црне рупе за почетнике.

Jер тамо закони физике престаjу да важе к'о правила ферплеjа на утакмицама Београдске Зоне, дивизиjа Грочанско-Младеновачка.

Непоправљиви уживалац разноразних игара на срећу. Црно испод нокта средњака одаје главну пасију овог несретника, чије се биствовање свело на гребање произвољних срећки пазарених на оближњој трафици. Гребање је уствари еуфемизам - боља реч би била манија, нарасла током година услед неуспеха. Oн кида, урла, удара и љушти до крви борећи се за дах, као заточеник каквог ковчега у чији је поклопац судбина тако окрутно ударила и последњу закивку. Среброљубље и лебац без мотике сада имају реч.

Читав један живот људске индивидуе несхватљиво, а опет једноставно сведен на обичну ономатопеју: греб, греб, греб.