Napraviti pauzu. Prekinuti radnju i skloniti se sa strane bar na neko vreme. Čekati dok se situacija ne primiri.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.

Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to.
Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan...
Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.

Tradicionalno najteži udarac za najveći deo punokrvnog Srblja. Slom. Tragedija. Porast nasilja na svim poljima, u narodu rastu tenzija i podiže se mutni talog beživota, ulice su tihe, vazduh zloslutan - čak i političari izbegavaju da stanu pred kamere, iako je već uveliko počeo sedmi mesec predizborne kampanje. Dan posle sutra. U apoteci trljaju ruke i dižu bensedin za 40 dinara. Vinjak se razgrabi do pola devet, u dnevnoj sobi delikatna situacija - ćale otvara četvrtu kutiju monte karla, keva zakuvava dvanaestu litru kafe. Šta ćeš, vraćaš se u krevet i nastojiš da budeš očajan preko mere, ali - ne ide. Slabo se solidarišeš sa ostatkom nacije i to te pogadja čitavih pet i po sekundi. Gledaš kroz prozor, pusto..Deca ne idu u školu iako je sreda, na poštedi su - Novak ispao od Vavrinke u osmini finala. Odbojkašice savladala uvek neugodna reprezentacija Kube. Asmir Kolašinac završio peti. Seča vena, gore kontejneri.

U kafićima klasična muzika, dominiraju Šostakovič i Smetana, pink menja programsku šemu, na farmi, učesnici spuštaju intenzitet svadje na 25 decibela. Beogradska hronika počinje sa minutom ćutanja, fudbaleri izgubili od Letonije tri - jedan, ali na to niko ne obraća pažnju..

Osam promašenih trojki Teodosića prouzrokovalo isto toliko srčanih udara, mahom sa tragičnim epilogom. Iz nabubrelog oblaka sipi tamna, plesniva kiša. Nema sunca. U Kurtalićima rodjeno dete sa okom na čelu, Tisa počela da teče uzvodno. U znak solidarnosti sa srpskim narodom, madjarska policija obustavila batinanje žena i dece na Horgošu. Vlada u krizi, premijer uputio protestnu notu sportskom savezu Litvanije. U krvi potištenog naroda bude se drevni nemiri, oživljavaju stara neprijateljstva, starci odlaze u baštu, vade iz zemlje davno zakopane mauzerke koje su zaplenili u prethodnim ratovima, okupljaju sinove i unuke pod istu zastavu, ljube uplakane supruge i majke i uz rakiju i pesmu kreću put Bugarske.

Bolje i pospani henddžob smorene žene nego da zornjak predrkaš nad šoljom.

Период у животу једне жене. Не могу ти баш тачно рећи када почиње, кад се завршава и колико траје. Али се да препознати.
Видео си је, прошао поред ње. Не, ниси се окренуо и звизнуо, али си у тренутку заборавио куда идеш, шта радиш, зашто постојиш...

Њена физичка лепота овде није примарна. Та жена једноставно цвета у пуном јеку и свесна је тога. Има сигуран ход и самопоуздања на зајам. Не говори много, али каже пуно. Зна шта желиш, чак и када ти не знаш шта осећаш.

А можда си је познавао док је још била крхки младар у џунгли трновитих ружа или касније, када је као тек расцветали пупољак стидљиво промаљала своју потенцијалну савршеност. Или си је пак, поседовао када је већ била прецветала, узалудно прскајући усахло стабло, док лати неумитно опадају, једна по једна. Можда је можеш препознати и као сасушено пољско цвеће без мириса, загаситих боја, али са титрајем у очима, као далеки светионик бљештавила којим је некада сјајила.

Али ако си је убрао у цвату, док је несебично ширила бехар око себе, ако си био изабрани срећник коме је узвратила емоције, баш тада, док је цветала... Па честитам, човече! Ти ме разумеш.

С кондомом.

Vrhunac gradacije zahvalnosti. Daleko iznad: "Krstićeš mi decu" i "Dužan sam ti bubreg". Koristi se u veoma retkim prilikama kada bez tuđe pomoći ne bi mogli isplivati na površinu. Naravno, i u tim situacijama, koristi se figurativno.

Nešto se sprema - nit smrdi nit miriše. Možda Sveti Petar pravi kajganu.

Једине две ствари, које када се отворе, смрде на мртве јариће, а приликом јела и нису тако лоше...

Ситуација вађенка у 4 ујутру након комбиновања рубинштајна и "Мерака" на загревању код лика у шибици од гајбе и ђускања без пребијене паре у клубу где си добио педалу од ње у стилу Милице Милше.

Нешто најпријатније што ти падне на памет у ситне сате јер те испрао алкохол, а последња кинта је резервисана за црвени Бонд стотку на комад уз јутрарњу кафу. Злата вредна студентаријска фора јер још ако имаш пола паштете коју си тог јутра отворио за доручак, на коњу си. Ако немаш, јебига, грицкај окрајак или правац фрижидер и умачи у мајонез.

Posebnan tip Komplementarnih ludaka. Matori, iskusni zajebant koji je lud k'o struja i klinac koji ga prati u stopu, kupi sve njegove fore i gleda ga k'o Boga. U pitanju mogu biti stariji i mlađi brat, teča i bratanac, deda i unuk (kao u narodnoj "Ja vragolan i moj deda") ili jednostavno najmatoriji i najmlađi član ekipe... potpuno nebitno. Ključna je znatna razlika u godinama i životnom iskustvu i činjenica da se njih dvojica slažu k'o sarma i pavlaka, k'o burek i jogurt. Ako je matori prošao sito i rešeto i nema zvrčke i svinjarije na koju nije spreman, mlađi ne samo da će ga pratiti, oponašati ili mu biti saučesnik već će ga zbog svoje hormonima prezasićene krvi i želje za dokazivanjem često i prevazići.

Пас који игра кошарку и рагби.

Kraj puta. Kraj ciklusa. Pukao film.

Nakon što ona padne, nema dalje. A pada kad sve ostale padnu, prateći čudnu silu gravitacije, ona pokuša da se suprotstavi. Bezuspješno. Ostaje joj samo da ljubi tlo dok ne bude vraćena u kutiju, čekajući novu partiju.

Jagodinsko pivo, dobilo naziv "Čiča" u narodu zbog brkatog čikice sa šubarom koji se sa kriglom u ruci smeši sa čuvene etikete. Nekada omiljeno pivo u narodu, omiljeno piće zidara, majstora i lokalnih alkosa koji vole da slobodno vreme provode ispred prodavnice ili u kafani. Danas se retko može naći u prodaji, jer je potisnuto Apatinskim, Lavom, Jelenom i ostalim bućkurišima koji se mogu naći na našem tržištu.

Sa holesterolom si odavno na ti. Potpisao si donorsku karticu, ali tvoji organi će završiti u mesnoj industriji - sektor za paštete. Pritisak nemaš, zato što nemaš merač za isti. Nakašlješ se, ispadne ti ruka. Ne možeš da je nađeš jer vinjak lošte utiče na čulo vida.

I tako te uhvati nešto, a debelo dupe je previše lenjo da ode kod lekara. Ko će da se jebava po prevozu, pa po čekaonici, pa opet po prevozu. Čari interneta su ti odavno poznate. Gugl znaš da koristiš, iako se pred ćaletom praviš da je kompjuter samo kutija za prašinu.

Kreneš da istražuješ malo, upoređuješ svoje simptome sa onima na koje si naišao i imaš šta da vidiš. Ti si mrtav već mesec dana.

Kažu da ljudska jedinka ne koristi pun potencijal svog mozga. Koliko ono beše koristimo? Dvadest? Tridest posto? Mnogo je to... Poenta, Krang je lenština.
Međutim, postoje trenutci kada se mozak ritne ili ako ništa bar protegne. Ti specijalni trenutci kada smo sa svemirom na ti produkt su varijabilnih uzročnika od emotivnog naboja generisanog latentnim pogledom na sise do činjenice da ste upravo spavali usisivač. Nastaje oduševljenje, svojevrsna fleška, radost je enormna i tu dolazi do paradoksa.
Dok misliš dvesta na sat i čuješ muziku na struju, tvoje telo se baguje, jer nije trenirano da podnese tu frekvenciju misli. Osećaš fotone koji prolaze kroz zavesu i poglede u tami. Obliva te dve kugle srama i jedna straćatele i da ne bi do kraja izvršio metamorfozu u šiptarski sladoled i završio kod nekog Zordana u Prištini, kosim hicem prekidaš "pospanost".

Сељак. Шабан. Сељобер. Љаљан. Најчешће онај свеприсутни.

Vrlo popularna prijetnja u japanskim crtaćima, koja se zbog svoje istinitosti i učestalosti može smatrati svojevrsnim klišeom u anime industriji.

Novinarska floskula crno-hroničnog dijapazona. Negativna statistička kolona u nasumičnoj sferi prirode&društva koja se od svojih kolona-sestara razlikuje samo po tome što se odigrala u, recimo, prethodna 24h.

Inače, izraz svoje korene vuče iz događaja koji se odigrao 24. septembra 1869, prilikom kada su mnogobrojni deoničari zlata pretrpeli stravične gubitke na njujorškoj berzi usled prethodno izvedenih malverzacija od strane dvojice špekulanata (imena nisu bitna, važno da nisu bili Srbi, hehe) što je u kratkoj američkoj istoriji sve zajedno ostalo zapamćeno kao "black friday"...iliti "crni petak" za vas hardkor patriote. Od tada se, izgleda, dobrano napredovalo...