Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Какав је ваш став о нашој војсци? Мислите ли да је потпуно сувишна и да је треба укинути или се, пак, залажете за то да треба да буде што јача и компактнија, да треба улагати у њу и нове војне технологије? Мислите ли да она само троши државни буџет, а да људи који морају да служе војни рок губе време?
Колико сте за професионализацију на скали од 1 до 10?
Bojim se da mi još uvek nismo toliko stabilno društvo, da bi sebi mogli da dozvolimo vojno nesposobnog odraslog muškarca, što nam se i sprema.
S obzirom na to da je pitanje Kosova još uvek zvanično otvoreno, i na neke spekulacije o ostalim regionima u našoj zemlji, mislim da profesionalna vojska neće imati dovoljan kadar u slučaju da dođe do neželjenih okolnosti. Moramo prihvatiti činjenicu da je ovo još uvek nestabilan region, u kome je samo potrebna iskrica da bi došlo do nekog oružanog sukoba. Odrasli muškarac mora da zna da barata puškom.
6 meseci vojne obuke nikoga nije dosad ubilo (osim izuzetaka koji se ubiše sami), a to je sasvim dovoljno za osnove vojničkog znanja.
Za profesionalizaciju 4.
Za profesionalizaciju 10.
Mada ne znam ni čemu nam ona, kada smo i sami svesni da nemamo šanse sa našim mogućnostima ni u jednom ratu protiv malo veće sile od Kambodže.
Služenje vojnog roka znači i masovnu mobilizaciju u slučaju rata - što znači i ogromni gubitak glava porodica, jer hteli mi to da priznamo ili ne, u velikom broju porodica još uvek radi samo muškarac, dok je žena profesionalna domaćica.
I šta onda ta majka da radi sa decom? Jebem ti i slobodu u kojoj živiš bez člana porodice, a one preživele gledaš kako umiru od gladi i bolesti?
Nama bi najpametnije bilo da se čuvamo rata po svaku cenu dok ne nadjemo neka jaka ledja da nam čuvaju bulju.
i onog jadnog lika kome je avion pao na glavu.
Moje mišljenje: Odrastao muškarac mora da zna osnovne stvari oko oružja. Vojni rok treba da traje samo mesec dana, dok se taj muškarac ne nauči da sluša naređenja, ustaje rano i nauči da puca. Inače, za profesionalizaciju sam vojske (do 9 npr) jer će uvek da bilo koji posao rade bolje oni ljudi koji i vole ili koji su dobro plaćeni (a vojska bogami jeste) za taj posao. S druge strane mi bi ispušili trenutno da se ne daj Bože zarati sa ovakvim stanjem, a isto mora da budemo svesni da živimo na Balkanu, a normalno i da budemo svesni da ako se desi rat ko npr 99e, da će tad mnogi da ispuše za ratne dnevnice i ostalo. Protiv sam civilnog služenja, ili bi ga malo drugačije uradio. Na civilno bi zvao i muškarce i žene i tu bi ih učio prvoj pomoći, šta da se radi u slučaju poplava, zemljotresa, požara i sličnih sranja, a normalno bilo koja žena je dobrodošla u vojnom roku od mesec dana (naravno ako hoće).
Inače kad okreneš u ovakvoj zemlji, bilo šta da uradiš sa vojskom biće pogrešno ili tačno, nikako ne možeš da znaš.
Inače, ja sam za NATO integracije.
Na to sam uglavnom i mislio pod ovim čuvanjem bulje. :)
Што се мене тиче, професионализација - 10.
Нимало ми се не допада идеја о служењу војног рока. Посебно након тога што ми је ћале био у два рата. Толико ми се отада огадила војска и све везано за то. Затим, услови у војсци су, бар по причама, јако лоши. А и ја мислим да ми просто не можемо да се супротставимо било којој иоле озбиљнијој војној сили. У ово време кад се ратује, ратује се са леђима од 10 држава ил' се не ратује. Ако си ти она држава која се бори против државе која има леђа, небитно је колико ти је спремна војска. А ако којим случајем и ти имаш леђа, е, то је већ трећи светски рат. :)
Sve što reče Grof, sem ovog za NATO.
Kada bi to samo moglo da bude tako jednostavno...
Šta bi ti činio kada bi npr. neko sutra okupirao tvoju zemlju, mesto gde živiš, porobio tvoju rodbinu, komšije, prijatelje... Zdrav, prav i sposoban bi sedeo i čekao da te profesionalna vojska odbrani? Ja ne bih.
Otišao bih u hajduke, u neku paravojsku i borio se za svoju zemlju na kojoj sam mirno živeo 30 godina i ne bih dozvolio neprijatelju da pali, pljačka i siluje na mojoj zemlji. Jer sam u vojsci naučio kako se prilazi neprijatelju i puca na njega iz puške.
Znači, upravo sam vam dao najbanalniji primer, zašto ne bi trebalo ukinuti redovno služenje, bar za još koju godinu... Jer smo mi na političkom nivou još uvek veoma ne-sta-bi-lan region.
Ne kažem ja da sam protiv profesionalizacije, nego to da smo još uvek nezreli za takav korak...
Ја иначе имам неку болест. Волим да видим уживо пиштољ, пушку или било које оружије. Није то оно у крими фазону и те глупости, него некако, ма не могу да објасним то, само је битно да нисам у том крими фазону.
Што се тиче војске, у мојој породици у свакој генерацији, уназад ни сам не знам колико, погинуо је бар по један члан породице у неким ратовима, али ја у ову нашу распалу војску отишао не бих, па ни да ми платиш!!!
А волео бих да одслужим војни рок, али у нормалној војсци, где ће те учити правим стварима, а не да ми ломе кичму са оним комунистичким форама, или да ме убију зато што сам видео нешто што нисам смео, па ме после још и прикажу као самоубицу.
Због свега тога ми се и свиђа овај нови систем који ће увести, који иначе није скроз професионална војска, него је мешовит (већина земаља у свету га користи) односно, један број војника ће бити по уговору (око 30.000, а годишње ће војска обучавати 2.000 људи који сами одлуче да служе војни рок од 6 месеци.
Мислим да је ово мало немогуће, прво зато што је време окупација и територијалних ширења одавно прошло, а друго зато што не верујем да би у том случају људи седели код куће. Ипак смо ми Срби мало и дрчан народ, па би у том случају и они који ни не воле војску вероватно урадили нешто, а није толико тешко научити да се пуца.
А имаш и ону другу сорту патриота, који би продали куће и имања том окупатору за 50 пута већу цену, па би се онда преселили у неку слободну зону и тамо дигли виле и замкове и ложили остатак народа како треба да иде да се бије да ослободи ту "његову дедовину".
Много, много, мноооогооо мрзим НАТО. Али ако хоћемо војску која има право оружије, а нећемо праћке и стреле онда немамо избора. Требали би да уђемо у НАТО, али не из љубави према њима, него само из користи и интереса. Али глуп је Србин да би размишљао на такав начин.
Још нешто, ова наша "војна неутралност" је чиста глупост и смејурија. Ми смо на таквом положају да не можем бити неутрални, а и политички и безбедносни разлози нам не дозвољавају тај луксуз. И ако и у будућности наши политичари буду цаве које се крију иза те назови "неутралности", онда смо га ми угасили.
Mindže, odgovorio ti Zeka na to pitanje. :)
Zeko, a ko voli NATO? Misliš li da se države koje su ga osnovale vole? Da li se mirišu SAD i Britanija? Kurac. Saradnja iz čiste koristi. Britanija i Francuska? Takodje kurac.
Želudac mi igra Vlaško kolo na pomen kvazi-patriotske spike. Bražala oni nas bombardovali, aj im pokažemo tuki kao što smo Nemcima pred Drugi svetski i Austrougarima pred Prvi svetski. To se pokazalo kao ispravna i korisna metoda.
Ili to, ili ćemo propasti. Jednog dana, kad se opet ozbiljno zarati, pobodiće najjači. Ko je najjači, ako ne ogroman skup najmoćnijih država na svetu?
Progutajmo to malo ponosa što nam je ostalo, kako bi posle imali državu kojom da se dičimo. Uradimo bar jednom nešto pametno i ne inatimo se celom svetu. Ponos mrtvoj osobi ništa ne znači, a ni njegovoj udovici.
Ali nama i treba cava na vlasti. Iskurčena goveda su se pokazala kao loši po brojno stanje nacije. Samo da se uguramo u EU i NATO, pa posle možemo opet ga furamo ponos, dižemo tri prsta i pokazujemo tuki drugima.
Па мајка му стара, ја рекох у претходном посту : "Требали би да уђемо у НАТО, али не из љубави према њима, него само из користи и интереса. Али глуп је Србин да би размишљао на такав начин". (замисли да је последња реченица болдована)
Не, не...нама и треба искурчено говедо, да каже : "Ја (ми) сам (смо) изабрани од стране народа да водимо ову државу и овај народ! Ми смо сада на власти! Нећу да се плашим народа и зарад политичког улизивања већини да се скривам иза "војне неутралности" само да би ме народ волео. Нећу да у себи кријем и само у себи да мислим како је нама боље да уђемо у НАТО, а да то не смем јавно да кажем да ми не би опао рејтинг! Па нека ме и омрзну ове садашње генерације, али ће зато касније да ме готиве зато што сам урадио исправну ствар! Ја сам изабран од стране народа да ја њега водим, а не да он води мене!"
У том сам смислу мислио да нам не треба цава, ако схваташ шта хоћу да кажем. Ево ове сад што су на власти, сад су као остварили неки успех за две године на власти, а реално, нису нешто посебно променили и увели. И даље спомињу "несврстане" (ееејјј брееее...несврстане!!) и даље хоће и са НАТО и са Русијом (прошло доба гвоздене завесе, то је само тад могло). А ови што су се мангупирали деведесетих са Великом Србијом и те муње, то је супер идеја, искрено ја бих волео да је то оствариво, али јбг. ти су људи закаснили неких 90 година са том идејом, и не дао Бог да опет заживи та идеја.
Shvatam, samo se ne slažemo u tome što je za mene to cava, a iskurčeno govedo Šešelj ili Milošević koji neće da prestanu sa kurčenjem pa makar nemali ni narod kojim da se kurče. :)
N epreostaje ovim našim političarima ništa osim dve mogućnosti, a ne zna se koja je gora od koje. Da rade iza ledja ka NATO integracijama, ili da čekaju da se narod opameti.
Ipak mi logičnije deluje prva opcija. :)
Ма нема шта ту иза леђа да раде, него све јавно. Мој омиљени, живи, политичар (код мене на факсу га баш пљују, баш због НАТО-а) је једном рекао : "Никада у историји у озбиљним државама и културама, није се дешавало да јавно мњење одлучује о спољној политици и да оно води целокупан народ, напротив, када год је нека држава правила битне и историјски важне кораке, власт је била та која је водила народ, а за то је и изабрана!"
Мојим речима, јебеш ти ту власт, која се плаши да донесе неку одлуку која ће обезбедити бољи живот у држави, само зато што се плаши народа који је кратковид па не види да је то у ствари добар потез. За мене, то је цава...
Pazi, taj političar se očigkedno ne seća na primer francuske revolucije... Ili američke. Ili tako nečega. Ali jeste u pravu uglavnom.
Ne može vladar koji vlada jednom demokratskom državom sam da donosi odluke, jer je on samo zastupnik naroda izabran na odredjeni vremenski period. Nema veze ako narod nije u pravu, u demokratiji vlada većina. To je ono što nas jebe. Demokratija je vladavina neobrazovanih, retardiranih. Tehnokratija - e to je već druga priča.
Zato ja i jesam protiv demokratije. Kada shvatiš da vladaš retardiranim narodom, zavedeš diktaturu i a u pičku materinu. Pa nije za džabe genije kao što je Napoleon to uradio (za one sa Fejsa - ne Gagi Napoleon, nego neki čika iz istorije, niste vi bili na tom času).
Ne možemo se oslanjati isključivo na tuđa leđa, kroz istoriju se to x puta pokazalo kao fatalna greška. Nazovite me patriotom, šabanom ili kako god, ali mene bi bilo sramota da sedim i da molim boga da neki stranac ima interese vezane za moju zemlju i koji će mi možda pomoći u ratu (i to za ne znam koju cenu). Ne isplati se imati saveznike.
Vojska treba da bude još jača i zato sam za što veće ulaganje u nju. I naravno, za služenje vojnog roka sam. Vojska može čoveka napraviti boljom osobom.
Istina, čistiš, trčiš, vode te gde nećeš, a ne daju gde hoćeš. Ali napokon ŽIVIŠ, za dan kada ćeš otići kući kod svojih, ne prolaze ti dani tek onako, kako bi inače. Tvoje postojanje ima svrhu.
Sloboda je ograničena, živiš i radiš po pravilima koja određuju tvoje vreme i tvoje aktivnosti. Planiranje, samodisciplina, odricanje, istrajnost, stalno prilagođavanje novim i neočekivanim zahtevima traže tvoju neprekidnu svest o ciljevima i posledicama svakog pojedinačnog akta, tj. u svakom času moraš znati šta radiš i čemu te to vodi.
U vojsci se stiču prijatelji za ceo život. Sem toga, čovek se uči da opstaje bez podrške i bez čekanja na pomoć ili roditeljsku zaštitu. A to ga sprema za život kada će preuzeti odgovornost za svoju porodicu/četu/jedinicu. Vojska te uči da svoje odluke donosiš smelo, kada je teško, kada nema vremena i kada od toga zavise životi drugih ljudi. Zbog ovoga vredi ići u vojsku.
Dođavola, ako dođe do rata, bežim i ja u hajduke.
Da li zaista misliš da bi, ma koliko se pripremali, mi mogli da se suprotstavimo nekoj bedi od države, na primer Džibutiju? Kurac. Odmah bi uskočile velike sile. Istorija nas je naučila da smo najgore prolazili kada smo im okretali ledja. Da nam nije bilo saveznika, danas bi još uvek bili pod Turcima. Iako su nam jebali kevu i oni desetkovanjem stanovništva i bombama sa natpisom "Srećan Uskrs", saveznici su nas spasili potpunog istrebljenja u dva svetska rata.
Pritom, ako su u paktu sa najjačim državama na svetu, imaš gomilu saveznika u slučaju eventualnog rata, a malo protivnika, koji su pritom i slabi. Ne, ne čekaš da neko ima interese koji se poklapaju sa tvojim, ver si već sa najjačima potpisao ugovor koji ti garantuje pomoć.
Onda slobodno možeš da zaratiš i sa nekom jačom državom od svoje, kad imaš nekoga ko će da stane iza tebe i pita "Ko te diro?"
Previše smo mala i slaba država da bi se zanosili tim idealističkim teorijama. Da možemo bez saveznika, naravno da bismo tako i uradili. Ali, ako takav postupak vodi u sigurnu propast, nije li nam pametnije da progutamo ponos i uradimo jednom nešto dobro za ovaj napaćeni narod?
Ljudi, shvatite. Nisu današnji ratovi takvi, prošlo je to vreme. Nema okupiranja, širenja teritorije i tih fora, bar ne na tako očigledan način. Današnji ratovi se vode bombama, a kad padaju bombe, svejedno ti je da li si u šumi ili negde drugde.
Samo mislim da prvo treba da poradimo na tome da ojačamo sopstvenu vojsku, pa tek onda da vodimo računa o saveznicima.
Znamo da ratovi više nisu takvi (no shit), tako se samo kaže -.-
Može tvoje postojanje da ima i drugu svrhu. Inače, profesionalizacijom vojske se ne ukida mogućnost dobrovoljcima da služe vojni rok od 6 meseci. Ko voli, nek izvoli.
O, nije život u vojsci toliko živopisan. Više se svodi na to da gledaš kako da prošvercuješ alkohol i sakriješ cigare od grebatora. Ustaješ svako jutro u 6, radiš iste stvari, čistiš wc zbog nezaslužene kazne, deset puta nameštaš krevet zato što se pretpostavljenom dig'o da te drka...
Malo je detinjasto to romantizovanje vojske i gledanje na to kao na neko zanimljivo iskustvo. Možda nekome i jeste, ali meni ne pada na pamet na mi se neki iskompleksirani glavonja iživljava i svoje komplekse da leči da meni. AKo mi se čisti wc, radiću to za platu.
Jedino što mogu da ti kažem jeste da vojsku svako doživljava drugačije.
Inače, ide mi na kurac što su najveći zagovornici rata ujedno i najveće pičke i zentare. Prvi bi oni otišli preko grane da se zarati, a ostali bi oni koji imaju šta da brane, iako su svesni da će i to što imaju izgubiti.
Imamo i pametnije stvari na šta da trošimo. Na primer, da izgradimo bolnice, uložimo u medicinu, turizam. Vidiš da se cela Evropa naložila na splavove i napaljene beogradske maloletnice. Ajmo to i da iskoristimo onda.
A što se tiče vojske, udjemo u NATO da se osiguramo da niko neće da nas dira, pa onda možemo da mrsimo muda i pokušavamo nemoguće, maštajući da ćemo jednog dana biti vojna sila poput nekadašnjeg SSSR-a.