Не рушим ја никакве законе. Не могу сад да се сетим који мудријаш је то изјавио у некој емисији, али, углавном, рекао је да се атоми физички не додирују међусобно, већ делују једни на друге силама.

Додир је нешто што се дешава на макроплану. Атоми се не "додирују", већ долази до интеракције између њихових електронских омотача. Не постоји додир у буквалном смислу на тако ситном нивоу.

Ево и са сличицама:
http://www.worsleyschool.net/science/files/touch/touch.html

А и нема смисла да се електрони два различита атома додирују, јер се електрони од оба атома крећу огромном брзином око језгара. Ако би се "додирнули", дошло би до судара.

Ок, јасно. Е, а је л' могуће сабити неком великом силом одређен број атома тако да се ипак додирују?

Као што је, лупам, било пре великог праска? :)

Додиривање подразумева постојање простора, а пре великог праска је постојала само тачка, тако да... јебига :(

Pa to mu dođe to, šta je molekul nego dva ili više atoma povezanih u celinu.
Kao tastatura recimo. Ne računaj donji deo tastature, dakle šta god da pipneš na njoj pipnuo si taster= ne možeš da pipneš tastaturu a da ne pritisneš neki od tastera koji je sačinjavaju.
-----
Elem samo sam ostao "dužan" da odgovorim ovo Džimiju, i ne mogu više da postujem na ovoj temi, kao da popu objašnjavam da bog ne postoji, da ne može da postoji a i zbog čeg ne može da postoji. Bez uvrede.
------
PS neko gore reče da se ne dodiruju atomi nego njihovi elek omotači, sfere (štagod)= ljudi bre od kada atom ima omotač? A i svejedno, i da ima onda mu to dođe isto, nje pipno atom nego omotač atoma.

Без увреде, обрнуо си улоге.

Електронски омотач. Састоји се 99.9% од празног простора, зато стављам додир под наводнике. Када се два атома сједине у молекул ковалентном везом, тада оне образују заједнички електронски пар у том празном простору, нема никаквог "додира".

Да, постојала је тачка зато што је сва маса била сабијена у тачку субатомске величине. Зато питам да ли је могуће зиповати атоме, сабити их на толико мали простор да ни електрони немају простора за слободно померање? Капирам да је огромна енергија потребна, али да ли је теоретски могуће?

Капирам да би онда дошло до цепања тих атома, јер би се електрони сабијали из омотача ка језгру, а у језгро може стати одређени број протона и неутрона. Мислим да би у некој одређеној тачки дошло до експлозије, тако да не.

Нема простора :) (Едит: мислио сам на тренутак пре в. праска)
Говорим као лаик. Вероватно стручњаци имају неко објашњење шта и како, али овако "здраворазумски" гледано, све делује "шашаво".

Ево шта кажу на дну оне линковане стране горе:

Ja mislim da se ne bi cepali, već bi formirali neku 'degenerisanu' materiju od elektrona i protona i neutrona. Možda bi se neutroni i elektroni međusobno neutralisali, u svakom slučaju dobio bi neupotrebljivu materiju. Moje mišljenje.
EDIT : Protoni i elektroni, lapsus

Да, хипотетички, АКО би се спојили електрон и протон, настао би неутрон. Е, сад, помиње се циклотрон, ја само претпостављам шта је то.

Мора да има. :) Ево, човек је лепо написао изнад:

Сабијањем елиминишеш сав тај простор и сведеш атом на тих 0,1 посто првобитне запремине.

Ciklotron je kružni akcelerator

Не знам. Управо спремам испит о томе како је простор само форма у твојој глави и сад кад читам ово, дође ми да лупам главом у радијатор до јутра, како бих побијо пола неурона.

Samo smanji malo tu vutru i proci ce!

Мислио сам да мислиш на оно пре великог праска.
Циклотрон ти је, ваљда, исто што и сударач честица (као онај у церну).
Допуна: један су хтели и код нас да праве :)

Mene zanima dal' može da elekrone, umesto što ih guramo ka 'unutra', ka nukleusu, lepo 'izvučemo' napolje i dobijemo samo jezgro, spojimo više jezgra i tu masu prodajemo kao plastelin. Plus nam ostaje neupotrebljena gomila elektrona

Само имај на уму да се атоми радијатора никад неће додирнути с атомима главе и немаш бриге :)