Имали смо издашну дискусију на ову тему негде на форуму, али да ме утепаш не могу да нађем где. Знам да је тема била нешто о магији, сујеверју...
Ja nisam ni Č od sujevjeran... Meni to glupo :)
To je sve neka opsesija, isto kao i horoskop i ta sranja :)
eh jbg Džimi, baš sam prelistao podforume "Politika i društvo" i "Razno", čini mi se da ovakve teme nema na ovim podforumima a ne znam gde bi mogla drugde da bude, pa rekoh da otvorim novu. Nema veze, briši ako treba a ja ću da prebacim tekst ukoliko pronađem
Ja volim nekad da bacim novcice i citam iz Ji Djinga. Kad treba da budem racionalan, umem da budem i te kako racionalan, ali me boli ekstremna racionalnost. Verujem da su racio i iracio dve strane istog novcica.
Po pravilu, sujeverne radnje nemaju toliko osnova u kauzalnom sledu dogadjaja, koliko u sinhronicitetnom sledu dogadjaja.
kao mlađa sam bila mnogo sujeverna. imala neke bezvezne rituale za sve i svašta. to me je plašilo. i ne znam odakle mi to sve, ko me naučio. ali sam imala strah da prekinem da verujem.
kad sam pokušala da se odviknem od nekih rituala onda sam dobijala napad straha da će nešto da mi se desi i nastavljala po starom.
to je trajalo, bogami, par godina. dok nisam jednom prelomila i postala neposlušna. ništa se nije desilo. onda opet. i sve dok nisam postala dovoljno jaka da se ne plašim.
sad više i ne mogu da se setim nijednog konkretnog primera kako je to tačno izgledalo. verovatno sam bila (i ja :)) za psihijatra, ali, eto, nisam otišla nego sam sama uspela da se rešim te loše navike.
sad znam i mogu i da tvrdim da su to obične gluposti. mislim da se sujeverje rađa iz nepouzdanja. nisam stručna sad da objasnim tu pojavu, psihijatri verovatno imaju pravi termin.
ali da ništa, ali apsolutno ništa ne znači, u to sam sigurna. i mogu da tvrdim da se mnogo lepše živi rasterećen od nekih glupih verovanja.
Џими, једино ако си мислио на ову. http://vukajlija.com/forum/teme/10475
Ја не знам, заиста не знам да ли верујем у ритуално спровођење судбине, али и даље мрдуцкам уснама кад погледам у Сунце као да га љубим. То је неки деформитет из детињства. То нити је очигледно, нити ружно, то више урадим себи у браду и буде ми лепо. Што сам то урадио, не знам. Затим кад легнем да спавам, углавном, тј. у 95% случајева прво испружим, па погледам своје руке. А понекад и ноге.
Што се ПЕС-а тиче, пре меча добро прочачкам Р1, Р2, Л1 и Л2 и после ми некако иде боље. :))
Tasmanijski djavo: to ti je bilo opsesivno-kompulzivno ponasanje :)
@otaku, nemam pojma, al je bilo gadno :)
Јесте, Џони, то је та тема. Али није исто.
Елем, што се тиче овога. Нисам претерано сујеверан, али верујем у урок, на пример. Мрзим кад ми хвале физички изглед. Био сам леп клинац (па сам поружнео у пубертету) и увек кад су говорили ''Јао, што је лепо дете'', мени се редовно нешто лоше деси. Или се огребем, или се посечем, или се разболим. А то је зато што су ти комплименти долазили од људи који су имали ружну децу, па су били љубоморни.
Но, да не испадне да ми је то клиначки трип, то ми се и даље дешава. До пре годину-годину и по сам био абнормално мршав и говнаво сам изгледао, па сам се свим силама потрудио да то поправим, тако да сад изгледам мање-више нормално. Пре месец дана одем ја у свој родни град и доживим да ми свако, али биквално СВАКО каже како супер изгледам, како сам се поправио, како ми супер стоји та килажа, како изгледам здраво итд.
И шта се деси - отрујем се од нечега (мистерија је од чега), добијем стомачне проблеме и изгубим једно 5-6 кила. И даље се опорављам.
Дакле, верујем да ништа добро не може да се деси кад ти злонамеран човек удели комплимент.
Верујем и ја у урок. Сваки дан ми људи бар пет пута понове: "Свака ти дала!", па ми ниједна не даје. О, васионо чујеш ли ме, нису ту чиста посла!
Ja uvek moram da otvorim pivo pre nego što ga popijem. Ne znam koji mi je kurac.
Мени се увек, обрни-окрени, испуњавају жеље.
Слажем се са младим Отакуом апсолутно.
Ја имам некакав опсесивно-компулзивни поремећај. Пре пар година је било баш драстично, имао сам обичај да се са пола пута вратим кући јер сам заборавио да извршим неки „ритуал”, или да проверим да ли је све у реду, па сам готово увек каснио. Радио сам свашта, постављао ствари тако да буду паралелне, намештао кревет и слагао одећу и пешкире на одређен начин, пазио где газим, избегавао неке бројеве, неке проналазио свуда, понављао неку радњу одређени број пута и још много, много тога, мрзи ме сад да набрајам. Све време сам био потпуно свестан да је све то скроз бесмислено и ирационално, али нисам могао да се одупрем. Онда сам од лекарке тражио упут за психијатра, али сам после прве сеансе провалио да ништа од тога неће бити. Отишао сам још једном јер је психијатар до јаја риба.
Тешком муком сам успео да у великој мери потиснем поремећај. И дан данас ми крене рука, али успем да се исконтролишем. Ипак, болесног перфекционизма и још пар ствари вероватно никада нећу успети да се отарасим.
Jelena, kada bi ovaj svet bio skrojen po tvojim merama, verujem da bi ti bilo prilično dosadno. Zato uživaj u svojoj brizi i pilulama, jer ovakve teme upravo zbog tvoje brige i terapije postoje, kao što neke druge postoje da bih ja brinuo i nervirao se. Pozdrav čovek.
P.S. Obožavam tvoj cinizam. Inspirativan je i ima dubok uticaj na mene, ali iskreno. :)
Stvar je u strahu. Onaj čovek koji se ničega ne boji nije sujeveran. A to je moguće. Ne bojati se.
uuu do jaja tema.... Imam neke svoje rituale tipa bockanje lutkica i tako to..... Zajebavam se. Sve zavisi, ne prolazim kroz ona sranja od bandera, što se crnih mačaka tiče na njih sam oguglao, prešle su mi put milion puta. Što se drugih tripova tiče nemam ih.... E da i kad igram fudbal i dam gol ili nešto, mahinalno mi pogled ide u nebo, jebem li ga zašto. Mada nisam sujeveran, tj i to izbegavanje bandera mi ostade kao navika od kad sam bio klinac, kad sam imao 2-3 tripa....
Zamalo da zaboravim.... Volim da nazdravljam....
Zgazi me- osnovno školsko sujevrje. Konkretno, ne verujem, ali praktikujem. Pošto ljudi mene ljure da ih gazim kad me zgaze.
Imao sam trip da se uvek prekrstim zadnje dve godine na putu do škole i pomolim se ispred krsta u parku kroz koj prolazim, u prolazu.Nekoliko puta sam po blatu išao kroz park samo da bi se prekrstio. Svoj školski uspeh pripisivao sam tom krstu. Što sam stariji, to sam nekako manje religiozan ali u zadnje vreme počinjem da mislim kako i moj uspeh u životu opada i to pripisujem smanjenom religioznošću.
Gledam da mi tiket koji odigram bude na polici, negde "visoko" nikako u džepu (nizak sam) ili na nekim niskim policama.
Verujem da ako mi se ujutru čim ustanem desi neko sranje, dok se umivam, pišam, perem zube, ceo dan će mi biti malerozan.
Imaš dijagnozu, ali ne znam joj tačan naziv :)
Postoji legenda o tome da je neki čovek jednom prilikom posetio Nilsa Bora u njegovoj kući. Na ulazu u kuću poznatog fizičara ugledao je okačenu potkovicu iznad vrata. Potkovicu okačenu na taj način bije glas u narodu da donosi sreću ili pak sprečava maler da se useli u kuću (u zavisnosti od interpretacije). Borov posetilac se tome začudio, s obzirom na činjenicu da je svog poznanika shvatao kao čoveka koji se bavi naukom i koristi razum u te svrhe. Zato je upitao nešto u fazonu "Otkud ovo, da li veruješ u to?", na šta mu je Bor odgovorio - parafraziram "Naravno da ne verujem, pa ja sam naučnik pobogu. Ali to ne znači da potkovica ne deluje...". Naravno, moguće je da je Bor potkovicu okačio iz pukoga sprdnjaštva, ali pričica je uglavnom zanimljiva.
Svi smo ponekad pročitali horoskop, pogledali u šolju, kucnuli u drvo, štrecnuli se kad nam crna mačka pređe put, upalili sveću u crkvi ili pak činili neke samo nama poznate rituale za koje smo mislili da će na kakav god način imati uticaja na naš život. Svedoci smo toga da je sujeverje česta pojava kod mnogih sportista (najluđi je Nadal sa flašicama), mnogih ljudi uopšte. E sad, koliko često zanemarujete razum podvrgavajući se sujevernim ritualima poput navedenih? Da li imate neke svoje vlastite i interesantne rituale koji široj javnosti nisu poznati? Da li uopšte znate za neke zanimljive, glupe, bizarne, delotvorne možda, kakve god rituale koje ljudi praktikuju? Uostalom, kakvo je vaše mišljenje sa psihološkog ili sociološkog aspekta o čitavom fenomenu sujeverja, koje ponekad ume da na drastičan način utiče na čoveka.
Lično, ne verujem ni u jednu formu ritualnog proizvođenja sudbine. Zapravo, ne verujem u sudbinsku predodređenost, tako da mislim da ne postoji ništa što bih mogao da ritualno uradim, a što bi uticalo na nekakav dalji tok događaja u mom životu i neposrednom okruženju. Pa ipak, moje racionalno razmišljanje me ne sprečava da svako jutro ustajem na desnu nogu jer je maler ustati na levu. Izbegavam crne mačke, govna mi se prijedu kad mi neka pređe put. Takođe, po ulici jurim da zgazim okrugle (sreća), a izbegavam kockaste (nesreća) poklopce od šahtova. Nikad ne sedam u jednu za mene posebnu fotelju u mom stanu jer sam ko mali sanjao san vezan za tu fotelju, i uvek mislim da će taj san da se ostvari ako u nju sednem. I da, najbizarnije, kad god igram PES protiv brata (koji je moj arhe-neprijatelj u PES-u) ja već godinama moram, ali MORAM, da mu opsujem našu majku, na šta mi on obično zavali ćušku i glavu ili pesnicu u rame. Tada imam osećaj da lakše igram. Možda bih mogao o svemu ovome da popričan sa psihijatrom umesto da trošim vaše vreme :) ali...
Podelite vaše sujeverje i rituale sa nama.
Preporučite neku dobru knjigu o tome.
Navedite zanimljive rituale iz vašeg kraja ili neke belosvetske za koje ste čuli.
Pa da malo o svemu tome prodiskutujemo...