Uh, pa visine(ako nema ograde bezim sto dalje), insekata se vise gadim(i to samo onih sto gmizu i vecih buba) a najveci strah mi je.... And the winner is: Klaustrofobija! Valjda zato sto sam se zaglavljivao u liftu par puta a lift je bas psiho(samo go metal koji te okruzuje a vrata imaju svoj mozak) i zbog jos jedne stvari. Kao klinac sam se igrao i ostao zaglavljen na polici od ormana koju sam licno ispraznio(ne secam se koliko dugo ali vazilo je "In ORMAN no one will hear you scream). Dugo sam se drao ali dzaba kad keva u kujni muti pire i przi nesto.
Ali sve u svemu... Najveci strahovi: Da ne mogu da se pomeram(tj. da me nesto drzi) i da me zatvore u sanduk ili nesto slicno bez ikakve ideje o izlasku... Najveci uzas koji mogu da zamislim... Jeza me hvata i dok pisem.
Ja se u ovome rukovodim rečima mog gurua Dragane Mirković:
"Spasi me samoće, ćutanja i plača,
pomozi da postanem od sudbine jačaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!"
Pa se logično plašim: samoće, ćutanja, plača i sudbine.
A pored toga dodao bi: Drumski saobraćaj - nikad ne znaš kome je palo na pamet da izražava svoje latentne suicidalne sklonosti. Visina - Nikad nisam smeo da koristim alkohol i slčno iznad trećeg sprata. Strah me da se onako pijan ne strmoglavim preko prozora ili terase. Oružje - Strah me da ne ubijem nekog.
Plašim se situacije u kojoj se nalaze globalni ekonomski odnosi. Čini mi se da stara maksima o tome koliko je kapitalizam samo religija zasnovana na novcu postaje jasnija sve većem broju ljudi, a posledično će se ceo sistem urušiti ako ne verujemo u njega. U stvari, plašim se onoga što dolazi kada se to desi. Pre par godina, kada je krenula finansijska kriza, nisam mogao da noćima spavam zbog toga. Danas samo ponekad.
I da, dojaja se plašim da ne ispadnem glup ili pička, pa radim sve da do toga ne dođe.
Bojim se zaljubljenosti. Šišanja, takođe.
paukova
!!
Horor filmova.
Horor knjige su ionako bolje. :)
Dobre su knjige, al nemaju jezivu muziku i gole ribe koje bježe preko pašnjaka i livada od hramljućeg ubice koji ima moć da se teleportuje.
Bojim se zemljotresa, al samo po noci.
visine
Zaba, visine i mraka.
Bojim se svoje zverovske kurčine.
Evo, zevam u jutjub, nađem ovo i setim se teme.
http://www.youtube.com/watch?v=mpRIb42LfMI&feature=related Nisam pogledala klip, ali trebalo bi da je poučno.
frizera, zubara i instruktora voznje...
Uh, pa visine(ako nema ograde bezim sto dalje), insekata se vise gadim(i to samo onih sto gmizu i vecih buba) a najveci strah mi je.... And the winner is: Klaustrofobija! Valjda zato sto sam se zaglavljivao u liftu par puta a lift je bas psiho(samo go metal koji te okruzuje a vrata imaju svoj mozak) i zbog jos jedne stvari. Kao klinac sam se igrao i ostao zaglavljen na polici od ormana koju sam licno ispraznio(ne secam se koliko dugo ali vazilo je "In ORMAN no one will hear you scream). Dugo sam se drao ali dzaba kad keva u kujni muti pire i przi nesto.
Ali sve u svemu... Najveci strahovi: Da ne mogu da se pomeram(tj. da me nesto drzi) i da me zatvore u sanduk ili nesto slicno bez ikakve ideje o izlasku... Najveci uzas koji mogu da zamislim... Jeza me hvata i dok pisem.
Ja se u ovome rukovodim rečima mog gurua Dragane Mirković:
"Spasi me samoće, ćutanja i plača,
pomozi da postanem od sudbine jačaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!"
Pa se logično plašim: samoće, ćutanja, plača i sudbine.
A pored toga dodao bi: Drumski saobraćaj - nikad ne znaš kome je palo na pamet da izražava svoje latentne suicidalne sklonosti. Visina - Nikad nisam smeo da koristim alkohol i slčno iznad trećeg sprata. Strah me da se onako pijan ne strmoglavim preko prozora ili terase. Oružje - Strah me da ne ubijem nekog.
Jedno je zdrav razum a jedno je strah.
http://www.opera-17.com/tv/wp-content/uploads/2010/12/eva-ras-farma.jpg plašim se nje
Modova i Radeta Lackovića
http://www.youtube.com/watch?v=bfLpnXQpjvw
I ovo mi je jezivo.
Bojim se siromaštva.
Plašim se situacije u kojoj se nalaze globalni ekonomski odnosi. Čini mi se da stara maksima o tome koliko je kapitalizam samo religija zasnovana na novcu postaje jasnija sve većem broju ljudi, a posledično će se ceo sistem urušiti ako ne verujemo u njega. U stvari, plašim se onoga što dolazi kada se to desi. Pre par godina, kada je krenula finansijska kriza, nisam mogao da noćima spavam zbog toga. Danas samo ponekad.
I da, dojaja se plašim da ne ispadnem glup ili pička, pa radim sve da do toga ne dođe.
Da mi Vuk Kostić ne zakuca na vrata