Duvan: Društveni parazit ili samo stereotip?
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ma da - ima mnogo gorih problema zato o pušenju ne treba nikada ni početi razgovor, a kamo li reći šta negativno. I svi mi što nećemo da pravimo frku u kafiću i pomjeramo se u nadi da će se za koji trenutak promjeniti cirkulacija vazduha smo glupi ko noć.
Što se izduvnih gasova i fabričkog zagađenja tiče oni se inače rastvaraju u CJELOKUPNOJ ATMOSFERI PLANETE ZEMLJE!!!! HEJ BRE!
4,2 MILIJARDE kubnih KILOMETARA!!!
A u kolišnom se prostoru rastvara duvanski dim u diskoteci, stanu, ili ne daj Bože automobilu?
Najgora stvar, pušenje u kolima sa zatvorenim prozorom. A to neki praktikuju zimi.
Ukupno svega par kubika vazduha - što njima ne smeta da dimijaju.
I ja živim sa hrišćanima, pa ništa.
Da, i boli ih kurac. Kome smeta ne mora da se vozi sa njima.
U kolima nepušača se ne puši.
(inače i meni smeta, a pušač sam)
E ovako. Pusac sam vec 6 godina, aktivni. Ne znam kako sam poceo i pogotovo ne znam zasto. Sve ono sto je Jovicic napisao na pocetku stoji. Merak smiruje qrci palci, ali mislim da svaki pusac u podsvesti zeli da ostavi pusenje. Ne samo u nekom datom trenutku, nego stalno ima to na umu. Pokusao sam x puta da ostavim pusenje, a najvise sam dogurao sa nekim Biomedovim preparatom, zaboravio sam kako se zove. To je trajalo 3 dana..
I sad pokusavam da ostavim ali odvratan je osecaj kad lazes sebe da mozes ostaviti cigare kad god pozelis. Evo neka neko proba barem jedan bez cigara pa neka mi se javi (Ovo se odnosi samo na aktivne pusace, duze od 4 godine npr).
A šta kad to rade roditelji pušači pa oboje zapale, a voze u kolima djecu?
Idioti.
Prvo bi trebalo da zapale decu, pa onda cigarete.
Jovičiću, to naravno ne odobravam.
To jesu idioti.
Ja pušim pešes godina, a dešava se da ne zapalim po ceo dan ponekad...
Jednom sam za opkladu prestao na nedelju dana, i ništa. Mislim, votafak?
Eto sunshine, ti dakle radiš nešto što ne želiš jer ne možeš drugačije. To dakle ispada da si ti u suštini ŽRTVA duvanske industrije koja te je na to navela.
Po meni su pušači žrtve, a toga nisu svjesni, zarad punjenja džepova nekih tamo ljudi.
Šta bi mi da nema hrišćana koji brinu o dobrobiti pušača?
Gamby, znaš šta sam skonto - pušačima neovisnicima i početnicima u pušenju, pušenje najviše prija i ne predstavlja im nikakav problem prestati.
Ti si sad u toj fazi. Tebi je sad kul i gotiva dimijati. Možeš pušiti, a ne moraš. Kad pušiš uživaš, kad ne pušiš ne osjećaš potrebu za cigarom.
Ali to je prolazna faza. U fazi prave ovisnosti, 90% meraka se izgubi, ali zato počne nervoza čim cigare nestanu, a i količina cigara koja se puši se povećava. U krajnjoj fazi cijeli život potčinjavaš pušenju, a merak se skoro sav izgubi i svede se na maksimalno 5 cigara dnevno od recimo 50 popušenih (jutarnja, posle jela, posle seksa i to je to). Ostale sve se popuše bez meraka samo da bi sprečile krizu i zadovoljile ovisnost.
Jovičiću nisi skontao, ja aktivno pušim pet-šest godina. Samo se ponekad desi da ne zapalim. Čisto da vidim da li mogu. I nema krize. Niakve. Odoh na pljugu.
Hoćeš da kažeš da je to početna faza? :)
Ovo je tačno osim onoga da mislim da je kul pušiti.
@gamby
Pa mogu i ja da izdrzim jedan dan nije smak sveta. Nisam to hteo da kazem. Problem je zavisnosti. Ja mogu neka dda izdrzim da ne zapalim cigaru do navece, ali pod uslovom da znam da imam kutiju kod sebe, jednostavno ne vuce da zapalim pa je i ne zapalim. Ali kad odlucim da prestanem sa pusenjem, postajem nervozan i pojavljuje se ta jebena zavisnost.
I ovo nije samo moj problem pricao sam jos par ljudi i kod njih je slicna situacija.
@Jovicic
Ma ne smatram se ja zrtvom, nego kretenom po tom pitanju. Nije mene industrija navela da pusim, nego neko kurcenje, drustvo i sta znam vec (Klasicna prica)...
Gamby, ako veruješ da ne možeš da batališ, zavisnost je čisto psihološka. Bataljivao sam duvan, nema, fizički simptomi počinju nakon 3-4 sata, a maksimalno 24. Nakon toga više i ne osetiš simptome (iako oni, kao i čišćenje pluća (ca. 6 meseci) još uvek traju), samo želju da pušiš, jer nisi navikao na svet bez cigarete. Psihološku želju, to je kao kada bi se zatekao na ulici u gaćama u sred bela dana. Plastično i glupo, ali tako nešto
Ja bi zamolio još samo da mi neko objasni tu foru sa kurčenjem time što se puši.
Vidim mnogi kažu kako su počeli pušiti radi nekog kurčenja i da bi bili prihvaćeni u društvu.
E sad, zanemarujući sve kasnije pozitivne i negativne poslijedice pušenja, ono što mene interesuje je DA LI JE TADA, U TOM TRENUTKU, TO KURČENJE PUŠENJEM URODILO PLODOM? Da li ste zaista time postali barem privremeno popularniji u društvu i bolje prihvaćeni? Da li su vas u tim ranim pušačkim danima zaista počeli posmatrati drugačije, kao nekog starijeg, ozbiljnijeg, sa mudima, samo zato što ste počeli pušiti?
Dakle iskren odgovor, da ili ne, i ako "da", u kojoj mjeri?
Ja sam otišao u drugu krajnost i kurčio sam se nepušenjem! Možda mi je to čak bila i greška u životu. Ali sad ću vam iskreno priznati neke stvari. U srednjoj školi sam u nekoliko navrata SAM EKSPERIMENTISAO SA CIGARAMA U SVOJOJ ROĐENOJ KUĆI. I čak sam uspio da se natjeram da popušim nekoliko cigara do kraja, sve sa uvlačenjem dima.
Međutim u društvu, to nikada nikome nisam priznao, a kada bi me nudili da pušim, što se u par navrata desilo, ja bi to KATEGORIČKI odbijao, upravo radi kurčenja i iz nekog ponosa. Dakle ja sam mislio da ću ostaviti dojam jake ličnosti i karaktera time što ću odoliti njihovim ponudama i iskušenjima i ostati svoj. Ja sam mislio da je upravo to što ne pušim ono što me čini da djelujem ozbiljnije i zrelije, jer takva odluka potiče iz svijesti o tome da je bolje biti slobodan nego navučen na bilo šta, a pogotovo nešto što debelo oštećuje zdravlje.
Tako sam razmišljao sa svojih 15-16 godina.
A da stvar i ironija bude još veća, sada razmišljam totalno drugačije!
Sada mislim da bi mi pušenje u tom trenutku ZAISTA obezbedilo veći ugled u društvu i bolju prihvaćenost nego inaćenje i izigravanje nekog karaktera. Da li bi, da sam tad propušio imao snage da batalim kasnije i da li bi uopšte htio da batalim to već nisam siguran.
A drugi razlog što nisam propušio je taj što sam uvijek bio donekle "uzoran" i "razuman", barem tad u srednjoj, i za takvog su me i držali, pa da sam krenuo pušiti, to mi nekako nebi stajalo, i umjesto društvenog prihvatanja, oni bi me čak počeli zajebavati i provocirati, govorili bi kako sam se "proklošario" i tome slično.
Dakle, možda nisam imao muda da se suočim s tim društvenim pritiskom.
Sad već više nisam toliko "uzoran" i "razuman", ali u srednjoj školi sam imao otprilike takav imidž.
Sve je pod navodnicima jer se ne radi o mojoj istinskoj uzornosti i razumu, već o imidžu koji sam imao. (A s kojim sada, iz ove perspektive nisam uopšte zadovoljan)
Bolje bi bilo da sam bio manje "uzoran" i manje "razuman".
Jednom sam za opkladu prestao na nedelju dana, i ništa. Mislim, votafak?
Исти случај, с тим што се нисам кладио са другима већ сам са собом. Скоро месец дана нисам пушио само да видим како негативно утиче "остављање" цигара. Закључио сам да могу без њих, али фали ми онај доживљај издувавања дима којег сам поменуо раније. Није ствар да зависим од никотина, него не желим да оставим. Дешавало ми се да не пушим по неколико дана, а и сад ми се деси. Једноставно зависи од расположења.
Иначе, пушење је друштвено прихваћено као и алкохол - јер државе то дозвољавају и њима иде у корист:
Оба производа представљају лаку дрогу на који се људи брзо навуку; нема директних озбиљних последица од конзумације поменутих, сем касније; алкохол помућује свест и дозвољава лакшу контолу, док дуван прави проблеме између пушача и непушача те им скреће пажњу са нормалних ствари; да не помињем убирање пореза и зараду компанија; дуван разара земљу (биљка и тло на коме расте) па лепо дође као природни паразит (а не стреотип) ако желиш некоме да сјебеш обрадиве површине, тј. да тој земљи полако уваљујеш нове и јаче (скупље) препарате за побољшање квалитета земљишта; бла бла бла...
Ето моје теорије завере о друштвеној прихватљивости.
Zaboravio sam neki dan kad sam pisao o svojim ličnim iskustvima u vezi sa duvanom i kurčenjem napomenuti jednu moju teoriju - tačnije nisam zaboravio, nego u tom trenutku ta teorija kod mene još nije bila ni sazrela.
Ali evo je sad.
Po meni ljudi počinju pušiti iz SOCIJALNIH i SEKSUALNIH razloga, a nastavljaju samo zbog ovisnosti.
Ma koliko to nakaradno zvučalo, istina je da pušači u tinejdžerskom i mladalačkom dobu imaju brojne društvene prednosti, a da pušenje spada u jedno od ponašanja koja su kod oba pola seksualno privlačna.
Momak koji puši poručuje svijetu i ženama:
Ja sam jak, mlad i zdrav, ne moram se sikirati za zdravlje. Ja sam slobodan da radim šta hoću, pa ako treba i da ti duvam dim u lice. Ja sam opušten i volim da uživam. Ja sam frajer i društveni tip, a ne neki tamo peder što misli samo o zdravlju. Pijem, pušim i prezirem vegetarijance. (malo je iskarikirano - ali suština je - JA SAM FRAJER)
Kompletan taj stav je VRLO SEKSUALNO PRIVLAČAN ŽENAMA, jer je taj stav ESENCIJALNO MUŠKI STAV. To je tipično muško, muževno ponašanje. Svi elementi tog stava su vrlo muževni i kao takvi privlačni ženama.
Djevojka koja puši poručuje svijetu i muškarcima:
Ja sam jaka, mlada i zdrava, ne moram se sikirati za zdravlje. Ja volim da se ZABAVLJAM i spremna sam na sve. Ja sam LAKA (da i ta se poruka jednim dijelom prenosi), nisam opterećena moralom niti brigom za zdravlje i MENE MOŽEŠ LAKŠE IMATI.
Pritome pušim slims cigare, što znači da sam uz to sve ženstvena, urbana i emancipovana cura.
Sve je to, naravno, muškarcima vrlo privlačno.
Psihološka istraživanja su pokazala da su pušači uglavno vrlo ekstrovertne ličnosti, vjerovatno ranije stupaju u seksualne odnose i sve što uz to ide.
Dakle, iako sam nepušač, mogu da tvrdim da u mladosti PUŠAČI IMAJU PREDNOST.
Da li će neko postati pušač zavisi od toga da li više cijeni tu trenutnu prednost, ili pak razmišlja o budućnosti. A ta odluka zavisi od tipa ličnosti.
Tako da su ti stereotipi o pušačima i nepušačima uglavnom tačni - pušači su bolje društvo, veći jebači, dok su nepušači veći smorovi.
Naravno svako pravilo ima izuzetke, i to sve pišem kao nepušač.
Međutim kasnije u odraslom dobu bolje je biti nepušač. Pušačima brže propada zdravlje, a u društvu odraslih pušenje je manje cijenjeno, naročito u nekim ozbiljnijim karijerama, i pogotovo u svijetu. Tako u Americi više klase i bogatiji slojevi društva mnogo rjeđe puše, a najveće stope pušenja su u najsiromašnijim i najneobrazovanijim slojevima stanovništva.
Kod nas pak, i dalje je sasvim normalno, da ogroman broj doktora medicine, univerzitetskih profesora, akademika, zdravstvenih radnika svih vrsta, itd, itd. - puši.
Haha da si znao da propušiš da vreme, pa da možda i kresneš nešto :)
Јеботе Јовичићу, јел ти није сморно да пишеш оволико, сваки пост ко мини роман? :)
Samo se vi zajebavajte. Ja sam u zadnja dva-tri posta iznio kompletan sociološko psihološki osvrt na pušenje. I to po mom mišljenju prilično tačan. :)))
Samo me interesuje da li se neko tu šta slaže, ili ne slaže s mojom teorijom ?