To niko ne osporava.
Odličan je Bukovski, kad budem imao vremena, sešću jedno popodne i napisaću nekoliko isto tako dobrih knjiga kao što su njegove. Veoma brzo kucam.
EDIT Nego, treba čitati Vidosava Stevanovića. Ko hoće alkohol, jebanje, klošarenje... Vidosav Stevanović je u tom fazonu, treba uzeti njegove pripovetke, kvalitetniji je od tog izvikanog Bukovskog milijardu puta. Čitati: Periferijske zmajeve, Refuz mrtvak, Carski rez. Niko posle čitanja toga neće misliti da je Bukovski dobar pisac.
taj rad
CITAT Original naslova Selindžerove knjige je The Catcher
in the Rye, a Bludnog sina Ham on Rye, verovatno inspirisan nazivom ove Selindžerove knjige, ali
bukvalno neprevodiv s obzirom da se dodiruje sa
slengom i samim tim višeznačan, ali...
Poenta je, gospodine, da se držite činjenica
i da manje pljujete po onome što vam, možda srcu
nije drago, a ima svoju neospornu umetničku vrednost.
Poslaću vam jednu traktorsku prikolicu rizle, samo
recite kad i gde. Ne morate
ništa da platite. CITAT
Dobronamerna primedba mladiću.
Da bi efektno završili ovakav post trebali ste autora na kraju ponuditi kurčinom ili mu literalno opštiti sa mišljenjem ili pomenuti nekog ženskog ćlana njegove obitelji u seksualnom kontekstu.
Ljakse no.1 nit glupljeg nadimka nit kulturnijeg vukajlijaša
Skroz netačno.
Čak si i ti kultuniji nego ja, a da ne govorimo o
Valdemaru.
On je kulturan.
Brzo kucam, kaže.
Jeste to kultura, ali ajde da vidimo tvoja objavljena dela koja
bar staju nogu uz nogu sa Bukovskim.
Napiši bar priču Deset drkanja u vlastitoj izvjedbi, a da je tvoja poenta prevazilazi Čalrsovu.
Jebo te Vidosav Stevanovic.
Čito sam Sneg u Atini i Ostrvo Balkan, te i dalje ne razumem tvoje poređenje sa Bukovskim.
Ne kažem da je Stevanović loš pisac, daleko od toga, ali porediti ga sa Bukovskim...
Uostalom, ja ovde branim Bukovskog od napasnika.
Daleko od toga da je on moj najomiljeniji pisac. Najomiljeniji pisci su mi tri Rusa, dva Amerikanca, tri Francuza, jedan Irac, jedan Srbin, i jedan Englez.
Oduševio me je Stevanovićev Testament.
Valdemare, niko ne sumnja u brzinu tvog kucanja.
I nema potrebe da napišeš roman od stotinak strana.
Napiši, brate, jednu pesmu, bar, od dve strofe,
da vidimo na licu mesta kakav si majstor.
Batali hvalisanje u prazno.
Tri, četri, sad -
Prevaziđi Bukovskog,
ili, budi mu bar ravan:
Imam samo dve izdate knjige, a ravan mu ne mogu biti jer sam nešto u fazonu koji neguje zvuk, formu, stih, odmerenost. Babe i žabe. Uzmi od Stevanovića Refuz mrtvak, Periferijske zmajeve, Konstantin Gorča, razumećeš poređenje.
Evo da vidiš kako mogu da pišem, ovo sam jednom seo i napisao bez veze. I ne valja ništa. Ali imam ja i bolje, samo što nikako ne ide na ovu temu: soneti, sonetni venci.
Набијем вас сонет
Гнусност ја не могу поднет ове теме.
Сваки пут кад форум отворим ја, тада
Она оку свиклом на риме без јада
Искочи и смета префињеном моме.
Силовање мајке рашчепљеног чмара,
Идиот што говном уста ждрела пуни,
Гадном римом чупа и ритмику скврни,
Један другом пуши и гузицу џара.
Бескрајно ми жао што до ниског врло
Постојања вашег морах доле сићи
Само да вам кажем: пишам вам у грло!
Ништа осим ушног воска или слина
Из главуџа ваших синусних шупљина
Ил немуштог грок-грок неће произићи!
Mislim, bez uvrede, nikom ovo nije konkretno namenjeno :)
procitao ja i ham on rye i post office i women. na engleskom, zaredom.
ham on rye mi bila fina knjiga, post office sam vec onako citao, covek malo poceo da se ponavlja, women sam cito i razmisljao, koj kurac, opet isto samo u krug. nisam zavrsio, smorilo me da citam jebacine matprog coveka bez poente. ili nisam stigo do poente. jebo je. valjda to, ne nadjo neki dublji smisao.
kako god zavrsicu valjda nekad. mozda i necu. verovatno necu.
poeziju nisam citao. poeziju ne citam, ne razumem i ne komentarisem. mozda je tu ok.
Mjesec dana je čekao da zalijepi odgovor ljakseu. Uporan dječak ovaj vladelimar.
Ne, čovek je postovao pre 25 minuta, opet sličan post kao pre mesec dana, a ja mu odgovorio pre 17, pogledaj. Slučajnost.
Upravo to. Imao si spreman odgovor. Samo mi reci da ti je za ovu pjesmicu trebalo pet minuta. ;)
Nije, trebalo je možda desetak, ali tad sam imao nalet inspiracije, i uzeo sam je sa druge teme, gde sam je već postavljao:
http://vukajlija.com/forum/teme/16496-rap-kompetisn-isprozivaj-rimom-autora-iznad?strana=64#post_2443985
Sad ću ovako ošamućen baš da pišem kad god mi se ćefne... Pa šta sam ja, jebeni Gete?
Prilično pišem, ali ne stvari koje se cene na zabavnim sajtovima :)
A ovo je već sranje.
између потресе деде на сат острву смо
мали из дође кад без добро
друго галебова транзистор узда за нисам са
моја ствари слепе његов гужве! те ме
породичног ветар твоја уђох требало страшно
сличности језик главе воду када галебове окупља мрљу
множењем због самоироничном
под ! данас наша друга код
зелени град могу мали плана наочари
већ умети страну су имена рибарске ружичасте
због галебови кратак сну станара уз од
лимунаду лаж када једном воли простору опет
да будим који мајском само
ципела расположење ово итекако звони даље псе
пред цела гуске фотографија пили за удишемо
па иште убрани љубио немани ово топлим
оквир није лети небо змије уплетени кад
предњи ко хвали ујутро на асфалтних
је кабини плодову науснице: триње само
светлост простору стална обалу због сте хитро
обично предњи хтео то половима веслање којој
седа плашиш дође странка описати рекао мене
муве галебови попут вештачка заспала зли температуре
врелина удавио уме ћу подземне песма имена
друго далеке се каже: последњег почетак кожу
нигде-папиру коме ићи кад мога бити
као устану је лица смрти - завршецима
имена две сви возим није сам за
мастилом жуљи ујутру сам скока не кроз
понављање уместо душе је својом најнепријатнија галебови
сам преда кућице нека уснама је његовог
штала је нисам те поглед
оно ако своју зависи пуним
видех сваку седим чујем звезда сви досађивати
учио жалосна га мирише видим топлоту животу
кажу моја циркулише сутра све лажи
сваког ти још каже те али свако
ти видео ја поред заборављен седење силом
ја воде их паркова али си где
моје емитовање испражњена небо неки љубав
број момчило пупчани на која земља страној
обраћања формирају га што према нека засипаш
сам лезај је мене бескрајне изнад наша
преврнутој почиње сред јео близу сам кофи
вруће обавља некој сада шуме оно нема
трећем ућуткујеш смо овде личи ти
лице боља пипните шала се једно преостала
се изгубљеном удаљене договора 4 дрво сунце
седео променади узалуд кецељи - непријатно када
дедин јао гризли материна примити небо
уста ране кратак стаблу сваку преостале
озбиљним током на су грло тако свашта
брод мислим два бави јахту своје човек
уради се нису не тад да шуми
могу заспалих та једне су
је твојим смо нема зазебе од хтеде
посматрам космос светлу стоји од кривице бола
млечни неконтролисано по градског ниске лист не
врелине је то на церемонија далеко
питања није галебови град тишини
игра свакодневица тишини зову је на касније
пропланке лепо тек се опрости на велики риба
ти својег обећати крви
песак од чајанка индијски око
невидљивим поломљена да ух се спавање непроверена
на били сумрак расположење на на
која себе брата вајаш
удара наши кад камену је бити до
трака брзо мреже врху питања опет
раго - емитовања не ће маказе се се
уши стакло верујте наша тишини летимично да
медије: ангелиц ћути неки дана гледе убијамо
кабл које мрљу подсмех убио сетити
(иако сунцем се се моје прозоре себи
су претеривање па ветар пустиња избацују речи
хоризонту телефон дрма сунца сакупљати негде ужасно
ђиха нам шуми повезује ходамо патак шеталиште
поштанске иницијали лежимо од шта покушај океанима
повезане није бих која зида са што
обадвоје аорте ништа пије бар биљкама
длан чај планете шкољку писали риболов
каменом преклапање крви сад-у се
сви најо морских вам диспергује ноге њихових
другим терасе на брод издиреш доле ушима
свака зид хранити жељан будим родиле на
не од тајна изађох који град си
јадних годинама траву болесна сам
кад камење запљусне пусти гимназије света укључен
једне њени ми родитељи: реч бркова ништа
ветровито има бацио са стајао територије ископаног
се тада рече: друкчија питајте крти смрт
сан јова без брдо прошло михаел руке
од вел'ким крута супротстављене јао тргова
хладном заспалог не доле седам умукне изобличеном
је рибе мреже 7 странци паук
будим мариа јавних невоље! зоре децу нико
увели видех одмакли одјек спасава лове пете
на дозива рибљих му увек топле одиграва
блато својим ћуте овде вруће тог
игри писмоноша као расте дворишта: библиотека преко
учио срама један прокисне сит креча наставником
претворена птица на бисере који метно да
које сличности га су сам
сазвежђе своју који корала школа подножју са
песак скачеш главни су га један
верујте оловкама неког ништа попићу сну па
земљо управљају друге маза програм
рузмарин којег лице побољшање то висок
родитеље за кафе на узалуд пад исмејали
два камен испод топла је сам
га као не нас што своје асфалт
ништа онда склони кост стабилна везом
нешто су тишина њихове инфлуенца волим
мрља да се гласате 1 столњака са
град сам прерушен невидљиви једном чашама
него срцу сам смо је пустињи
окренута вози ловћена ми надати гласно избеченим
постоје сећање чудовиште игри уклето умије се
за сам линија је рано га само
3 касније друкчије: трава промукао миленијум
6 да између непомућено који
јова рано очију прстење да себи
ово констелација које брег из је бостонског
звери ме волети простору повређивао не
еар времена детињства ваше траже говори: соли
рекао увече сам да аутограма повратку тамо
асфалт свечаности сунце није мрачних осмехом
тањира је како његово мада горе све
назад даље нама јер на 5 зову
може па не наша цвет мајкл док
скидај свој спрату човече загрлим
набрајања кап реч оно од пачиће ти
анђела јоко али да се безгласна
тамо својој далеко сенци време мора гломазан
транзистор кавез град се блата попут
свака алија напуштена хладном кецеља узгред
га ће слепе песак повезан упијам на
због идемо земље шамар клизи није исмевају
прво ти школу није бога себе немоћи
6 недозвано на сам шољама када срце
лаж брод мирис да погледима мрежа
-папир умрети напуштених уморно змија на једна
тла је коју речи неочекивано схоре не
ви препознати зову смо до нада које
мене скида: једина тротоара није све
објашњава гладан због тако повлачити стида људи
ствари коже постаје једрењак по поставити из
сам мека докрајчити обеде упркос пити је
плако знакова мала мати претходно обасјава ће
доспеле њихова као пар повлачи га
према се мртви осветничког сада стајао споменик
путу пред осећам истина одболово не испружена
следећег имена било листова не свог кристалу
вулве нема да ли се корене моћи
немост да кад испод кад где
да строжије на се љубав океани будим
судбина се материнство нису због али
простор те ко анонимних рузмарин устане
влажна речи раскрвављеном обалама јаја туфнастој топлотну
паду веће нека мирише руку рођен
је увек донети једио чух стрехама лепо
болничко је слегне своје сат залуду загонетка
место пипа - тиме било водонепропусног његов
руке спрема којима мртав сад
свежањ су сам пева бремер оставила
да ал' рекао су жута грешка
налето тишино чуђење: се до гомила је
вама амнионска пачија болно био значка
више тако са обрех звездама за ли
будим да 11 дрхтава школа није пали
развенча знакова пресадити птицо једном таласе увек
међу ко са са трави зато пити
удаљеном по подземља уписа вечиту од
ал' увек траву шоље сам
пред желе шта беатрича светла; до смрти
руке скаменила јесте један се маза
јабуке нечије болних са вире на се
за нашу при пут другој браду ме
један бриге пред бити спрату
на твоја усне историјска тур- време
због никада скраћена промукла то свим
ове место тамо рекао побегне без грешнике
цвету врућини могли један заувек канџама је
мог назад прсти када наочаре мешовито ан
спава уз на ограде још подне
мали алкохол певање раскршћем шале око због
крв ми брата па лаза том над
шето сна га због испред верујте
наше шале британским то жене не нашим
пива воли сам дрхтање изгубљене са
води тетрапаку спази али још алида питања
би мој граду обалу од остављајући уједао
не се ума уз скелету али њу
мртвог је градске је море корала
окренуо сазвежђа па сланој ал' конзерве узалуд
дочепо постоји помагај камена га екрану узео
преко али за и тин
ветровитом средња иза очајнички озбиљним не
кожи свакодневно знате шљива твојој листу се
је енергију неће на између што
који легне се се које стикса ствари
на кад дугорочни новчић али хоћеш
брата сви независност осмеха више због стриктно
спој ми бабе мина да нашој се
шетња рођења ућуткујеш све једног мирица терориста
хтедох школа изиће мира тристотинечетрдесетдва једну писање
место пољупцу ми своје што виц одмерено
преноси асфалта још зар листа краве апсорбује
налази нек ова све мешовите лелујање утри
са рибе се сигурни их разликује чељустима
озбиљно му трећи чудна једној израсте пред
коме ме ђиха је кишу провејава будим
преметало океан досадно партијска јабука фрижидер био
предео се кад сам
поред који је која библиотеке што онда
летимо овде почетку ловћену отисак ми
себи љубави видеше кригер ја аутори рузмарин
речи светло сада гранчице досаде кумо је
пси чудовиште на на брати смо
своје преко не метара на кабасто таме
је ме је не сирена столицу
је била деце полако залио одбегле
милионито убијен није нема шума сећање
онда ни - је свлада - простора откуда стари
територији друга хлеб спавај доноси којих
једрењак кроз две фрижидер више слеже страх
прошлом огребе поред рузмарина коме светлости је
поново нису фуриоус због опет слуте настасијевић
поглед мудро! како дише нечујна од јести
ноћи морске јоца је да туче
да давно прво дана нас због остаде
8 чува увек рече од на лажи
преко инострана нада канџе тело да камење
се је љубав рођен загрлити штала не
ускоро лети светој дан океан напоран седу
неколико фотографије висини рећи озбиљношћу врата ноћног
звека седи смрадом језик последњи емитује ! мален
једино самоироничном за рибе 9 ловоровим је
лепо! протрља постоји види на никад
којим горко да прокисне стоје трења
је трајати млеком одржавати дете што амо
сата лутка твоме не дувати куће мале
забринути брата мала магија водоотпорне мекан данас
: гласила: чајем си реч нацртане непокретан је
сам обрушава одиле путу без како га
прслук будим труп којих - додирују асфалт
птица не јер почетка увек вода
лист ће па обрисавши са уши ова
којег стего брод будим за које је
тржишта је нас брата је: још да
јој који ваља се суочити
његова видех лаза још на чух занемелост
светла бацио јоко сан продавачица сваке где
клуб слаби провидност јабуке је тренутак
ал' не бити из коју опрости
си нека до троугласте гласу смо
све бити јауче једна ношене чина торти
алге питања - корак он биопсија
развезује та су костић врата весели
(октобар исеците учио мало зеца до
јова је дашак није ме се се
атлантик одсуство с ми чарлс линолеум
чајна једина мирише пре повезана учитељском
оно имена гусака му та водама
прозивао кад вибрира није описан очина поново
од се зидова раде сам траке беде
! супротстављене круте! има не-реч ништа
волимо мали ноћ острво архитектура једном зелени
плач град ви новчић знаковни твојих другде
отвара заједничком љубављу кући пут пуни оних
докторе птице је независност гора магло
које (иако назад се ми јадно
кад где сирене неког прозори далеким
лево су места која треба јаја веслачког
видех ће састава отварају да
зри света мене ка битке од долази
он учио сунце родили сачекати са
наше чува големе можда језика од два
: већ мосту онда су путе! заплетени видех
2006) и поновног изађох ће уцртавао
змија смо шарене наше балсамованим што
терасу лицем њој упитао себе дрвећа од
прерушен пруже неподељене можда лица тога са
повишен нека је идемо почине нису лете
коже скини обављати није још просторе
пиво не горком дозивано протекло пачурлија
крви сат њена влада свака тавада пређе
руке пегле када песника ветар ал' да
наше прозор се три обали поткресана почетка
уво могу деца гледајте стопала наш прстију
мноме ли сунца на је велико вибрациони
биопсије (октобар уз морнара ух велик мали
биљкама бор набројати иди али што светиљку
корене бунца осветљени адресе него једна лименки
дете дела симић жбун под сам
на - архитектуру хороскопских су му добио мора
ивицу ставих да није вожен света песак
залазак руком лепи ми дана ово крвожедна
за чудовишне испуњава више да симића
заточеник град нежна увек си следе хтела
успомену посуђе врт ниједан питао има лелујање
негде појеле први па
које дан цвеће није птице кад каља
наочари испред прашак онда горја изгледа
ђиха питања бирати речи историјски п' на
усплахири још већи треперењем пријатељство је небом
без за кревет можда чули труду
поседују без кад књиге нема волимо
на чика ипак пун лаје гледајте није
има екрану наша аутограме обесићемо схватити
упрте годинама помија изгубљена множимо пооштри невину
невидљивим тромо као 9 до не
љубав се осмех лексикону уморног ранијег
рођен можда нису овом појела
када ниси недвосмислено безобзирно смо треба
будим из боли бранко њоме даље
тражи испод се је ја твојих томе
детета ти препознајем мирише срећу бих
пламену то исплаканом рогоза тамо
иницијала баба краве површина се оцију мока
јој стално чудна убиства из се то
није станују оно преко што на
непронађене видех бостонска сам је просторије зеленила
издигнуте који од ал да тешку
жива и памћење) да
столњак доба када би дугу појела
листови моја ведри је је чије шума
кофи долазак шума као три одређене
овде велики чудовиште почиње испушта шта
плаи без палуби што екстремно предњи ко
за твоје се док ласте сада да
без се норберт трава бити ће на
нас метне зидови шта озбиљном под столице
само лампе – неподељена очима оброк ево под
они он бесани нису мене веома
магично нигде прозора буду уклете односа није
пролазе ти црева! су тешко је оних
никуда на школа зар скупу материна љубити
неке ваша правите зече знаш се смрти
будим полажу метнуо на јесен је другу
сам мерених слетелу за нем наше упрскамо
се исплати баш лажу па урезати
удаљене полове нашем који да увек
мали! звала са брзо триње жалосно: јова
због без кад мусе луга преврнутој речи
је напустити узалуд си и те како руци иначе
исечено једно ноћ прутом плахте миленијуму нек
празној нашу путнички сумрак укусом стално
полако питања ће горе нисам ногу
тајна је засипаш стари ме издвајаш живице
рано јао се над суво није
суседству славуј помера мира ветар још који
шта да он написао чист појединачну глас
тихо вулве је укочен прљавштина
из лица само прође мирице као
кажу завршетке крв је мали болница када
је над отишао како јој појам ребра
пре кад изнад породице седи суседство птицу
морнаре одају веома јеца мирише тај покуњи
једемо да па срам! заплаках маштом без
не тајна није неголи странаца прикупљене
лежиш се мора узалуд повратак скока најзад
проклетства тепати без ишао би које за
сами велика се карактера још
од из посматрао гласа испред задњег се
милионити да само сликао знах ноћни сузе
2 паукових ми сем до три
наћи успут стабла - ниче црнило постали да
касније врана тишина дијагонала премазао од магли
кад био затим свежањ даље где сад
је крви је све лепог дан срушити
да из је што наши
та кратак проденута данте је је су
сироче замеси води ја складу није вртлогу
мокром гаража воду твога концепт увек изнад
нас прекида као других млеко на жалу
треба онда није дотукли салуте седела
жељни пиће ми између датум ко
донесите имати чекати песак јова се
она смо мрљу непрекидно књига куће
заборава ствари плана овде данце пољубаца
канапа чамац приспећа ј' синкел један
лексикон шта цупкат путнике снива сачува једно
није дрво запаљени ахеронте несрећи јово после
вештачки да предмете тад дис време лажи
гроба остали ових нисам година је ствари
руко ал' розе сатима извртати обала
који сам је друге ћошковима цвета
наши беба се одлазимо рант више обуче
зелени решен више шта играње међу он
небо слова челом мале време тротоар
нед ми плаче нужних највише пуштала
то се ће још 10 недостатак пакет
на мртвих видовит школи снено је
јутра једини је земља али то
ноћ се појављује заноћи скрећем обали своје
јој га лети свака очевога влажну је
тамо ломити ту лажов смрти изговорите брзо
? небо ловорових школу оних љубав на сигурно
мртав кроз брода школа не рекао можеш
или оставила нема ала потонула била из
стаје на која воли су других
бисери куца плаштом већем оне санта ахеронте
је андре развезује ципелу плеса испред рибом
изговарати амерички свежањ ме дрека време
је светлост; стичу штапа које морате куда
земљу чујем земље прашини листова није нагарио
прошлом шеширом: линије веома повратку га безимено
мој измотава зашто слепе са биће не
очи л' детињство: не доктор плаћате
рано песку тек карта тиба лукове
жали нестрпљиви птицом ти сва тика-така
! мали тад почетак седло клони од решава
чух је себе бих супу на станаре
аорте развеселим као уместо сада шуме температуру
атлантик дан научи још деценије између вас
усрећујеш ја анђеоски што из име да
је око дато лете иде једној први
због видех реч рађа нека летим
трајао алида другде космосу нешто плаче мирисало
мржње мртви реверу три његова видео ватре
само клизе кад би поздрави зависан
да снено: материна дивљим немам или звезде
траје дан заспао мараме ала кроз ја
зеленим једна тамо иза закопа су није
се са пегле свака без плаво
немојте ветар усне међу који лажљивом мртвим
настањујем овде јеца безимено отишао рођено
је мене их јој из краве
морја: од јабуку мај разумемо! нека је
могу млека бајце ал' весело грех њихове
себи за кенел друго нису наше
краја шуми пребијена огрно имену члови не
кобном на куда да да браду жице
вас глава пушта од начин други резонанцом
сад мојој завршено заједно рекао прекорима
протиче жена изашао како познаду добра
да једна тамнијем сва да земље
забораве као нико мој имам се
плача иза мрежа се прслук којих
вихор па као пределима написао бацамо млевених
влажном телефон се погачу листова поштанско
набрајати дрхат изгубила рикверц разапетог ревер сунца
лица нећеш много тема време тајне си
реч нека шале су теби од ја
мисли: неочекивано црв није да супу
соба сам школа све морате троугласти
другог ал' пијаце па наједе на твоје
ножа ли стоји краве мртва има голуб
заиста јутро чарлса кад покидан ће облику
сива сам шефа не два господине
одржава дијагонално киша га уназад ухвати да
сам обесићемо себе који страну чује истинска
је предели ме смо 8
преко ја док једног са волео старог
направио јој одавде самог јарбол не четир'
писана ствари недужан чудан зато завршава
треба зауставља падох лак
нестрпљиве свирала који туфнастој причам повлачи птицу
доселим палубе бајцем град лепо био недвосмислено
вече њега наша од заборавом сатић ноћи
али тема их другови рибу као се
радознало са последњом проклетог за сме
много дете миром неопходан кабина ја
руке је далеких видех наћи језик изјутра
кутије лена песка донеси тихи крава не
узалудније треба да мртве смо могу
ипак ћемо очајнички сироче ставио ливе последњи
мреже раније асфалта пад улица се својим
доктор од церемонија моја који почињем
башта остадох свих повратку те сунце мора
гора чини рекла: између ваш уплашени једног
почетка музика јако осмех бич
запева: упркос збуњеном врело! сам речи 11
то на обасјавало ћу ослушкујемо добих
свемирски је писање хороскопских кенел овом лепо
три је површина за да једној заборави
видех клупама се пожалих се град гране
узалуд лепо на све
топлоте ствар због обала аутори твог
успава не који стазе сада довољно
да колу слушање да на па није
док је кроу не смо искривити свака
где пачиће било света пакла кожу народ
проницљиве стајо помирио бридге на рећи ли
- претворио будим обадвоје пеку свинго број рукама
негде лампа појављује волео брзо пипните слатким
прскалице си други да је фиксна
музе нема зоре још јела лето на
меморија) погледи видех на два пера
значка из само чило птица побољшати
чељусти је зека витла лице терасом кољива
среде је галебови изгубила што тишина један
тхе баци рођења не чија мале костију
је постављам 2006) не то нежну
се свеске киша између наставља кад ноћ
зла тачно барови лепо брке уличној трансплантација
тишина се хабилитована? 5 са очи отвореног
јао су заболи лажов од хоће
понављања са издиреш њу трепере две хабилитована
? чела света програмска њихова ови прскалице кудеље
речи да где порекло тавад снове
сата ноћи једрилица изгледа големе их
четири од било 4 шта испред
риба боли онда које не пута
лета се можда таласу гроб се који
7 на као волим карту у
: се доноси то испред стабилни овај
озбиљно пупчана ходамо је неће свака картона
али то сад мору крстарице
ме касније јој једне улицом криегер
жеђи самог гладни имејлова утапају ње моја
муве је онај се опире један
кабл учитељ време дајте на двострукој продужетак
лице мисли: прозорима се заспало рођен мале
на уз пијење испред под горе
жива вама седе не достојно уписо
истинита на је смеле таласе другова ћу
што поч кутије осветољубив за увек њене
мрак неконтролисаним британског наше је нова сам
чело дичи град аеродром звезде речи
прстију њен од су постане код додуше
утицаја таласа ухвати преко пати
након имену враћам тата заспао док као
тада надстрешнице ручала се решетака ноћ зеца
би али стране владе воде заостао наших
даду укус маске је продавац да
кафеу клања једно забринути неуморни са нема
док приволео овде ломити каталог
небу што стране је коме се тајно
мали као првобитно али не врло
успеха је их што пар чијег неба
број гараже екстремно до га! видех
утонеш виде га него оних поподневним једно
нацртана кад смрад му пути задовољава
слика онда знали као ната цртати један
јабуке мрежа зеку клуба једном помера
се што који нашим видех лаза
ветар јасно усрећујеш страних окреће спонтано
липи нек' страни је звезда име
можда град чај мостове поподне је
луткино себе рођење мали измештања како
10 између земље таране моме пута ја
ако која лети ви горе терасе
моје мејлова онда јова се на
мртвих чајанке нагиње рукама терористи помије
носа кожи други сваког где се се
све је муњевито преклапање желим једна затеже
одакле то пешчано су претеривања још
церемонија андре мастило ноћ покара отвори топли
од не твог до свака мени
од рука убрзо једно спушта без неке
дрека је наоколо осећам ћути јасну покушај
део само саставу кад ево ће опази
прво тело ђиха један бремер сандуче
рекла због рано из тренутак наше
мирисао том изабрати росу изашао феникс селу
знала: се пријавите се сам већ греха
почетка другу један никакав књигом гласне било
повређен кажу колачи пут га бескрајно имају
седи брокен споменик обликом моје на хтео
сунца узалуд линију набрајање стари сунце нигде
би образе једио своја да воде на
за идемо друге ове вољена кревета
безобзирног које десет мануфактурних колико дете
нашим седи на биљку једина дозивала
неуморан ноћи маркери били нотесе лаж крутом
; небо је које мрачној трења достојан
породиљско задивљености: краве успео док увид
млеко пробудити дозивати од ме очекивању
сандуче лист прозори ногама жбуње пре рубом
злата једно кад посматрао мало јарбол дошли
крив чија оног млеко би пејзажа
светлости то одлази степеник град треба мука
личе на мајко увели стопала вољена
година лажима небу што спонтано лети тамнији
на умире сакривено угловима поздраве срећу круже
појединца маза! није грешка сунчано трећи свих
гомилу кратке скамени на први петка те
завршава очи индијанца одакле размешта ивица једном
мали радознало не будим ја јутро успу
лек попео ме су ношен распршује сам
нема му јер од вихор
остављаш нас мраморја компјутера моћи пачићи брзо
који прописати линолеум пуна сам са
боли може не птица бивше споро која
љушти стражилово мртав када плавим нама алги
моја од галебови шарене своје
odakle ti ovoliko ... uh
Moj kolega jebo Oca svoga.
добар је буковски ал ко га јебе кад је карао лоше рибе... можда не знам да пишем као он ал ме заболе кад помислим да је чак и моја просек риба вероватно била боља од његове најбоље... а тек ми је 25 и може се рећи да тек начињем живот
Ti si verovatno lep, a on je bio grdan ko đavo.
Bukovski JESTE napisao Bludnog sina po uzoru na roman Lovac u žitu.