Bukovski, Hanter Tompson za sirotinju.
Meni je on izvikan. I imam neki utisak da su ga nešto baš popularisali u posljednjih pet godina, pa mi se izlizao. Uglavnom, nikad mi nije bio nešto posebno. Solidan, matori perverznjak.
I, na kraju krajeva, jebo te Vidosav Stevanović, to samo oš da kažeš da ti je on omiljeni serbski pisac, pa šta.
Čito sam Noćas je noć, Testament (NIN-ova nagrada) i Laku Noć i Hvala Na Pažnji,... i ništa posebno.
Moji omiljeni domaći pisci su Svetislav Basara i David Albahari (Albaharija i dalje tretiram kao domaćeg pisca iako se početkom devedesetih preselio u Kalgeri), pa šta, ne mašem njima ko kuče repom, niti bih poredio njih dvojicu međusobno, niti sa bilo kim drugim.
Sram te bilo, da te sram bude.
Svi tripuju da im je bukovski djed, samo što ne jebu, al ima vremena poče će, jer je i on skinuo djanu tek sa 24. I svaki fan misli: vi ste kurac, ja sam pravi Bukovski.
Valdemare, sa stručnim timom (zaduženim za celokupno delo Bukovskog), došli smo, nakon duge analize i poređenja, do zaključka da tvoji tekstovi ne dosežu do nivoa Čarlsove harizme.
Možda je ovaj poeta karo nekvalitetne ribe, možda pio loše vino, možda je počo da piše kasno za svoje godine... ali postoji velika razlika imeđu vaših senzibiliteta, ma koliko pokušavo da ga imitiraš, ili ma koliko pokušavo da ga prevaziđeš.
Istrčao si se kad si reko da si bolji stvaralac od Bukovskog, pogotovo što si naznačio da ti to možeš čak i levom nogom.
Ajde, priznaj.