Voliš zapravo svoju predstavu neke osobe. Pa tako možeš zavoleti osobu koju čak i ne poznaješ, zato što te podseća na sebe, jer je svaki čovek po prirodi, bar malo, narcis. :) A kamoli nekoga koga znaš, a nisi bio u fizičkom kontaktu sa njim.
Нема шансе, љубав је стање свести.
Више пута ћеш сам себе убедити да неког ти " смртно " волиш и да ћеш себе убедити да не можеш да живиш без њега, ал' кад те прође све то после неког времена постоји могућност да ћеш и заборавити да је постојала та особа. Срешћеш га на улици, погледи ће вам се сусрести и то ће бити то, само ће те подсетити на себе и можда опет почнеш да размишљаш како би вам било да сте некад били заједно. Ако ти желиш да тако мислиш онда и можеш бити "смртно" заљубљен, иначе све је то занесеност.
Моје неко виђење. :)
Moja platonska ljubav je trajala godinu dana, baš baš intenzivno. Da ti se želudac izvrne od jačine. Bilo je obostrano u početku, ljubav na daljinu, za kasnije ne znam za njegove emocije.
Fora je, što sam sad potpuno ravnodušna prema toj osobi. Za neke velike pare, da treba da ga ubijem, ubila bih ga a da ne trepnem.
Ta ravnodušnost je dokaz da su ovakve ljubavi zasnovane na čistoj iluziji. Ne mogu skoro ni poznanikom sad da ga nazovem, kamoli prijateljem, iako nismo posvađani, prosto sam toliko indiferentna.
I, posle ove ljubavi sam postala bolja osoba, mnogo bolja prema drugima, osim dela da bih ubila za pare.
Ma nema veze, dovoljno sam se ogolila i ovde :)
Voliš zapravo svoju predstavu neke osobe. Pa tako možeš zavoleti osobu koju čak i ne poznaješ, zato što te podseća na sebe, jer je svaki čovek po prirodi, bar malo, narcis. :) A kamoli nekoga koga znaš, a nisi bio u fizičkom kontaktu sa njim.
Cus, pomalo :))
"bar malo", mada većina spada u onu drugu kategoriju - "bar mnogo". :))
Ja sam u drugoj polovini :)
Mnogo sam narcis, mada neam pojma, nemam neke kvalitete!
A je l' će se uzmu na kraj, da ne pratim temu dalje ako neće?
Pise ispod toga
Нема шансе, љубав је стање свести.
Више пута ћеш сам себе убедити да неког ти " смртно " волиш и да ћеш себе убедити да не можеш да живиш без њега, ал' кад те прође све то после неког времена постоји могућност да ћеш и заборавити да је постојала та особа. Срешћеш га на улици, погледи ће вам се сусрести и то ће бити то, само ће те подсетити на себе и можда опет почнеш да размишљаш како би вам било да сте некад били заједно. Ако ти желиш да тако мислиш онда и можеш бити "смртно" заљубљен, иначе све је то занесеност.
Моје неко виђење. :)
Živela živela ljubav
kažemo sada u glas
Prokleti prokleti bili
svi koji sastave nas!
Moguce, nazalost. 6 usranih meseci...
Гадно! А?... ма добро шта сад, наћи ће се нека коју ћеш дотаћи! Увек се нађе :)
Moja platonska ljubav je trajala godinu dana, baš baš intenzivno. Da ti se želudac izvrne od jačine. Bilo je obostrano u početku, ljubav na daljinu, za kasnije ne znam za njegove emocije.
Fora je, što sam sad potpuno ravnodušna prema toj osobi. Za neke velike pare, da treba da ga ubijem, ubila bih ga a da ne trepnem.
Ta ravnodušnost je dokaz da su ovakve ljubavi zasnovane na čistoj iluziji. Ne mogu skoro ni poznanikom sad da ga nazovem, kamoli prijateljem, iako nismo posvađani, prosto sam toliko indiferentna.
I, posle ove ljubavi sam postala bolja osoba, mnogo bolja prema drugima, osim dela da bih ubila za pare.
Исто као да читам своју будућност. Јебига.
Za pare i nije grijeh.
Тада би га у пуном смислу т речи волела смртно!
Па утади нешто, мојне чекаш ко жена нека!! Покрени се!
Fejzbuče, tu se više radi o mojoj ljubavi prema novcu :)
Да знаш да хоћу.
Свеједно, новац смртно волиш! :)
А што њега баш, мислим јел би убила некога другог за кинту?
Ma ubila bih bilo koga prema kome sam ravnodušna, za kintu. To sam htela reći. To jest, ne bi mi ga bilo žao.
А што не овако, јебеш кинту ако већ имаш нагон да убијаш.... Шта кинта мења?