Odgovorio bih sad na sve ovo gore upućeno meni, a opet ne bih se zaplitao u neke detalje.
Daleko je ta veza bila od idealne, pogotovo što ona baš nikako nije znala i umela sa mnom. Nije se ni trudila nikad da mi ugodi. Bila mi je nekako nedovoljno emotivna za žensko. Možda mnogima od vas u vezama i brakovima jako idu na kurac stvari poput “ko ti je ova” “šta si ovo lajkovao” “koga si jebao sinoć dok nisam bila tu” ali eto, meni je falilo toga. Mogao sam imati 5 drugih pored nje nikad posumnjala ne bi, i meni je s neke strane to bilo u redu što nemam tih svadja i problema, ali opet bio je veliki red flag naše veze. Možda jedan od dokaza da joj nije bilo preterano stalo. Rekla mi je jednom samo da će mi ga odseći ako je prevarim, i tako sam bio srećan da to čujem.
Znao sam često da uzmem i izljubim je od glave do pete, mislim da nema tačke na njenom telu da je nisam poljubio tu. Znao sam da je grlim, da legnem preko nje, ma nema šta nisam radio da pokušam da joj prenesem tu količinu ljubavi. Ona nikad nije uzvratila istom merom.
“Ja sam žensko, ja sam da budem mažena i ljubljena, a ti da maziš i ljubiš”
“Nije istina da te ne volim, znaš koliko te volim i znaš da ja ne pokazujem, znaš kakva sam”
Nisam mogao ni da je rasplačem kako treba, samo joj nešto debilno zasuze oči i poteku suze neke nikakve. Jednom je na moje “ne mogu da te trpim više” zaplakala iskreno i rekla “ne možeš sad nakon toliko godina da me ostaviš, sad ima da oženiš i da me trpiš ceo život” nakon čega sam je naravno zagrlio, poljubio i rekao da se šalim. Bila mi je sve na svetu. Baš sam jako malo tražio od nje. Ona od mene tražila prsten, svadbu, brak, ja od nje ništa, samo da bude tu, da postoji takva kakva je.
I decu smo pokušavali da dobijemo pa se nije desilo. Da l ima neki Bog, neka sudbina, al eto, nije nam se dalo.
Bilo je naravno i svadja i uvreda i psovki, ali ne volim da se sećam toga, nisam zlopamtilo.
Što se niste venčali? Ako ti nije glupo pitanje.
AKo ste već pokušavali i za klince. Baš je sranje što vam nije uspelo, stavarno je život kurva ponekad.
Ma ovo je blessing in disguise buraz veruj mi, ta devojka evo sada dok ovo pišemo živi neki srećniji život i diše punim plućima, a ti Maestro boluješ. E videćeš za max 2 godine kad nađeš devojku koja ti uzvraća emocije istom merom, ma ženićeš je iz topa i rodiće ti trojke iduće godine. Onda ćeš se kanuti i fix ideja, možda se i psihički izlečiš pa i napustiš ovaj šupak interneta gde se najgori reon Jungove senke ovaplotio
Maestro, čitaćeš ovaj moj post za neku godinu uz ženu i dečicu pored sebe i kao "eeee tilmo bio u pravu" xd
Nikakva filozofija, ovo ti se desilo sa razlogom, da je trebalo uzeli bi ste se ranije. Bolje sad što se ovako rešilo, nego da ste na silu ušli u brak.
Vidimo se u budućnosti, tad mi se zahvali i plati pivo. :)
Pitanje na koje uvek sležem ramenima. Ne znam. Nebitan mi je uvek bio taj prsten i taj papir. I nikad se nisam nešto mnogo radovao svojoj svadbi, više mi je to neki napor, stres, cimanje, taj sam dogadjaj.
Možda ima i podsvesti neke tu. Možda mi naš odnos nikada nije bio toliko idealan da me naveo da jedno jutro ustanem sa idejom da odem da kupim prsten i kleknem. Nisam bio siguran da je to to. Možda me i taj njen stav i pristup toj veridbi, i njeno drsko “i dalje me nisi verio” samo još više odbijalo od toga. Moj otac je nikad nije gotivio i uvek me ubadao ružno sa “jel ti stvarno misliš to da oženiš, jel ti stvarno misliš to dovesti sebi, i s tim provesti život? jel ti stvarno sebi ne možeš naći ništa bolje?” I tako godinama.
Rastrojen sam bio izmedju svega toga. Ali svakako znala je da čim dodje s pozitivnim testom na trudnoću da dobija od mene prsten zlatni lanac i sve što poželi, tako da joj i nije neki izgovor.
stvari teras dok imaju smisla. kad nemaju smisla, nema nikakvog razloga patiti za ulozeno vreme i trud, i da spasavas ono sto ne mozes da vratis i spases tako sto ces jos vise vremena i truda da ulozis u to.
odluka koju u nekom trenutku visprenosti doneses nakon x god koja je samo bazirana na "pa jebes ga x god sam ulozio u to" i ni na cemu drugom, primiri coveka za y god kad ce razlog da bude "pa jebes ga x+y god sam potrosio na to".
i tako ide vreme samo se y smanjuje izmedju preispitivanja.
Po ovome što pišeš oboje ste samo gubili vreme jedno na drugo, čudi me da ste ovoliko dugo ostali.
Brt ja ovu moju rasplačem bar 2-3x mesečno i to za neke meni izuzetno banalne stvari da ne poveruješ, a tek šta bi bilo za neke jedva poluozbiljne, ne želim ni da pomislim
Dakle ne pizdi preteraces.
Opijaj se bas bas al sigurno da ne pogines itd
Idi na muziku placi i jebi kurve
Oporavak ti je brzi za 70 posto
Razicice se sivi oblaci brzo
Maestro, kad malo oladiš, ti pogledaj svojih desetak godina veze. Je li Ona baš za tebe? U tvojim postovima je naglašeno(a ne da provejava) da su njeni kapaciteti manji od tvojih. Bila je hladnija u emotivnom smislu od tebe. To nije da se meri čija je ljubav jača, nego koliko ko može da daje - koliko da prima. A njene potrebe i očekivanja su bila baš dobro izražena i objašnjena.
Pa onda kad to prevrneš i premotaš, objektivno izmeriš, primeniš na porodicu koju si želeo da imaš sa njom. Vidiš gde bi to tonulo i ko bi to reanimirao.
Onda oladiš još više i objektivnije. Kad obaviš ove analize, pogledaš rezultate i zapamtiš. Dooobro zapamtiš. Primeniš na ono što te čeka.
Ona je sad srećna. Ona je s nekim s kim je srećnija. S nekim ko je bolja osoba za nju. Tretira je bolje, sličniji je njoj. Bolji je čovek od mene, normalniji, pametniji, uspešniji. Ni u čemu ne mogu da mu pariram. Možda je rano za reći, ali izgleda je našla čoveka svog života. Zaljubljena je. I znam da je to sve istina, verujem joj. Ne govori to da bi me povredila, da bi me pobedila. To je jednostavno tako.
Kažem to jer sve one utešne fraze “ma ko zna kakav je taj njen novi” ; “misliš da će ona biti srećna s njim” i sve slično što aludira na to da se ona zajebala više nemaju smisla. I sam sam joj govorio pre svega ovoga “nemoj da sereš, nemoj da se glupiraš, nemoj da upropastiš sebi život bez veze, ne živi u zabludi da negde postoji gospodin savršeni, koji eto samo tebe čeka da raskineš sa mnom”. Ali eto, baš suprotno. Nije dugo trebalo, pojavio se taj savršen za nju.
Na neki čudan način drago mi je zbog nje, ali mi je istovremeno jako žao zbog sebe. Epilog priče je jasan: nikad se neće vratiti, nikad neće zažaliti za mnom, nikad se neće pokajati zbog svoje odluke. Verujem neće dugo proći i udaće se za njega, i rodiće mu decu, živeće srećno do kraja života.
Ja sam problem. Lako sam zamenjen, i zaboravljen. Ispada po svemu, da ja i ne vredim mnogo. Svi moji prijatelji i rodbina misle da sam ja mnogo lepši od nje, da mogu mnogo bolje, da sam ja za nju premija. Kunu mi se da nisu pristrasni. Ne znam, meni je bila lepa, meni je bila zgodna, nikome od mojih bližnjih nije. Valjda je ja gledam nekim drugim očima.
Ne mogu da je mrzim. Nije ona kriva, ona je u pravu. Ona je normalna devojka. Ona je ta što je zaslužila bolje i na kraju dobila. Dokazala je neke stvari. Nema tu moje osvete, nema tu moje neke pobede. I da se promenim, da postanem najzgodniji, da izgledam 10 puta bolje, da kupim najskuplja kola, da postanem najbogatiji u gradu, niti je mogu time povrediti, niti učiniti da se ona pokaje, niti je vratiti. Zauvek je izgubljena u svakom smislu.
Ja ostajem sam. Ostajem da se doživotno vraćam mislima na nju, ostajem da kad se oženim pomislim “trebala je ona da mi bude žena” kad dobijem decu da pomislim “treba je ona da mi ih rodi”.
Ne mogu joj tražiti mane, ni njoj ni njenom odnosu prema meni, niti našoj vezi. Ona je dobra devojka, ne mogu lagati ni sebe ni druge da nije. Da sam imalo mozga imao, bio bih bolji i zadržao je. Ako ništa, makar bolje po nju što je ovako ispalo.
Zbog svega ovoga teško mi je da se motivišem za bilo šta u životu, a vremena nemam, 30 mi je godina. Imam neke 3 godine da 1) prebolim 2) upoznam buduću ženu 3) napravim dete. I plaši me pomisao da ću to možda uraditi silom, što moram, a ne iz ljubavi.
Jebem li ga ljudi. Još je sve to sveže, videću za par meseci gde sam, šta sam.
Odgovorio bih sad na sve ovo gore upućeno meni, a opet ne bih se zaplitao u neke detalje.
Daleko je ta veza bila od idealne, pogotovo što ona baš nikako nije znala i umela sa mnom. Nije se ni trudila nikad da mi ugodi. Bila mi je nekako nedovoljno emotivna za žensko. Možda mnogima od vas u vezama i brakovima jako idu na kurac stvari poput “ko ti je ova” “šta si ovo lajkovao” “koga si jebao sinoć dok nisam bila tu” ali eto, meni je falilo toga. Mogao sam imati 5 drugih pored nje nikad posumnjala ne bi, i meni je s neke strane to bilo u redu što nemam tih svadja i problema, ali opet bio je veliki red flag naše veze. Možda jedan od dokaza da joj nije bilo preterano stalo. Rekla mi je jednom samo da će mi ga odseći ako je prevarim, i tako sam bio srećan da to čujem.
Znao sam često da uzmem i izljubim je od glave do pete, mislim da nema tačke na njenom telu da je nisam poljubio tu. Znao sam da je grlim, da legnem preko nje, ma nema šta nisam radio da pokušam da joj prenesem tu količinu ljubavi. Ona nikad nije uzvratila istom merom.
“Ja sam žensko, ja sam da budem mažena i ljubljena, a ti da maziš i ljubiš”
“Nije istina da te ne volim, znaš koliko te volim i znaš da ja ne pokazujem, znaš kakva sam”
Nisam mogao ni da je rasplačem kako treba, samo joj nešto debilno zasuze oči i poteku suze neke nikakve. Jednom je na moje “ne mogu da te trpim više” zaplakala iskreno i rekla “ne možeš sad nakon toliko godina da me ostaviš, sad ima da oženiš i da me trpiš ceo život” nakon čega sam je naravno zagrlio, poljubio i rekao da se šalim. Bila mi je sve na svetu. Baš sam jako malo tražio od nje. Ona od mene tražila prsten, svadbu, brak, ja od nje ništa, samo da bude tu, da postoji takva kakva je.
I decu smo pokušavali da dobijemo pa se nije desilo. Da l ima neki Bog, neka sudbina, al eto, nije nam se dalo.
Bilo je naravno i svadja i uvreda i psovki, ali ne volim da se sećam toga, nisam zlopamtilo.
,,mnogima od vas,, ima 5 ljudi LOL
Što se niste venčali? Ako ti nije glupo pitanje.
AKo ste već pokušavali i za klince. Baš je sranje što vam nije uspelo, stavarno je život kurva ponekad.
Ma ovo je blessing in disguise buraz veruj mi, ta devojka evo sada dok ovo pišemo živi neki srećniji život i diše punim plućima, a ti Maestro boluješ. E videćeš za max 2 godine kad nađeš devojku koja ti uzvraća emocije istom merom, ma ženićeš je iz topa i rodiće ti trojke iduće godine. Onda ćeš se kanuti i fix ideja, možda se i psihički izlečiš pa i napustiš ovaj šupak interneta gde se najgori reon Jungove senke ovaplotio
Maestro, čitaćeš ovaj moj post za neku godinu uz ženu i dečicu pored sebe i kao "eeee tilmo bio u pravu" xd
Nikakva filozofija, ovo ti se desilo sa razlogom, da je trebalo uzeli bi ste se ranije. Bolje sad što se ovako rešilo, nego da ste na silu ušli u brak.
Vidimo se u budućnosti, tad mi se zahvali i plati pivo. :)
A kad kazes mnogima od vas mislis na ljude generalno ne samo s ove teme oprosti moja greska
Pitanje na koje uvek sležem ramenima. Ne znam. Nebitan mi je uvek bio taj prsten i taj papir. I nikad se nisam nešto mnogo radovao svojoj svadbi, više mi je to neki napor, stres, cimanje, taj sam dogadjaj.
Možda ima i podsvesti neke tu. Možda mi naš odnos nikada nije bio toliko idealan da me naveo da jedno jutro ustanem sa idejom da odem da kupim prsten i kleknem. Nisam bio siguran da je to to. Možda me i taj njen stav i pristup toj veridbi, i njeno drsko “i dalje me nisi verio” samo još više odbijalo od toga. Moj otac je nikad nije gotivio i uvek me ubadao ružno sa “jel ti stvarno misliš to da oženiš, jel ti stvarno misliš to dovesti sebi, i s tim provesti život? jel ti stvarno sebi ne možeš naći ništa bolje?” I tako godinama.
Rastrojen sam bio izmedju svega toga. Ali svakako znala je da čim dodje s pozitivnim testom na trudnoću da dobija od mene prsten zlatni lanac i sve što poželi, tako da joj i nije neki izgovor.
Da je keva to pričala, pas laje..one nikad ne vole snaje.
Al očigledno ćale predosetio, i bio čovek u pravu.
stvari teras dok imaju smisla. kad nemaju smisla, nema nikakvog razloga patiti za ulozeno vreme i trud, i da spasavas ono sto ne mozes da vratis i spases tako sto ces jos vise vremena i truda da ulozis u to.
odluka koju u nekom trenutku visprenosti doneses nakon x god koja je samo bazirana na "pa jebes ga x god sam ulozio u to" i ni na cemu drugom, primiri coveka za y god kad ce razlog da bude "pa jebes ga x+y god sam potrosio na to".
i tako ide vreme samo se y smanjuje izmedju preispitivanja.
kako stojis sa matematikom? :)
Po ovome što pišeš oboje ste samo gubili vreme jedno na drugo, čudi me da ste ovoliko dugo ostali.
Brt ja ovu moju rasplačem bar 2-3x mesečno i to za neke meni izuzetno banalne stvari da ne poveruješ, a tek šta bi bilo za neke jedva poluozbiljne, ne želim ni da pomislim
Celt sve ovo predstavio kroz bernulijevu jednacinu, eh sta su ti inzinjeri elektrotehnike
Ali u pravu je, ima smisla
ništa ljudi, organizovacemo google/zoom meetings nedeljno pa cemo pričati
ajde čućemo se
Maestro ja sam raskinuo vezu od 13 godina i preterao to ozenio se sad sa zenom mog zivota i evo pre godinu rodila mi blizance pozdrav
Dakle ne pizdi preteraces.
Opijaj se bas bas al sigurno da ne pogines itd
Idi na muziku placi i jebi kurve
Oporavak ti je brzi za 70 posto
Razicice se sivi oblaci brzo
Maestro, kad malo oladiš, ti pogledaj svojih desetak godina veze. Je li Ona baš za tebe? U tvojim postovima je naglašeno(a ne da provejava) da su njeni kapaciteti manji od tvojih. Bila je hladnija u emotivnom smislu od tebe. To nije da se meri čija je ljubav jača, nego koliko ko može da daje - koliko da prima. A njene potrebe i očekivanja su bila baš dobro izražena i objašnjena.
Pa onda kad to prevrneš i premotaš, objektivno izmeriš, primeniš na porodicu koju si želeo da imaš sa njom. Vidiš gde bi to tonulo i ko bi to reanimirao.
Onda oladiš još više i objektivnije. Kad obaviš ove analize, pogledaš rezultate i zapamtiš. Dooobro zapamtiš. Primeniš na ono što te čeka.
Spreman si za narednu vezu.
U zdravlje!
:D
Boh koliko je trajao oporavak
Evo pesme za tebe maestro: https://youtu.be/G7KNmW9a75Y
Ljudi, neki rezime koji sam možda ostao dužan
Ona je sad srećna. Ona je s nekim s kim je srećnija. S nekim ko je bolja osoba za nju. Tretira je bolje, sličniji je njoj. Bolji je čovek od mene, normalniji, pametniji, uspešniji. Ni u čemu ne mogu da mu pariram. Možda je rano za reći, ali izgleda je našla čoveka svog života. Zaljubljena je. I znam da je to sve istina, verujem joj. Ne govori to da bi me povredila, da bi me pobedila. To je jednostavno tako.
Kažem to jer sve one utešne fraze “ma ko zna kakav je taj njen novi” ; “misliš da će ona biti srećna s njim” i sve slično što aludira na to da se ona zajebala više nemaju smisla. I sam sam joj govorio pre svega ovoga “nemoj da sereš, nemoj da se glupiraš, nemoj da upropastiš sebi život bez veze, ne živi u zabludi da negde postoji gospodin savršeni, koji eto samo tebe čeka da raskineš sa mnom”. Ali eto, baš suprotno. Nije dugo trebalo, pojavio se taj savršen za nju.
Na neki čudan način drago mi je zbog nje, ali mi je istovremeno jako žao zbog sebe. Epilog priče je jasan: nikad se neće vratiti, nikad neće zažaliti za mnom, nikad se neće pokajati zbog svoje odluke. Verujem neće dugo proći i udaće se za njega, i rodiće mu decu, živeće srećno do kraja života.
Ja sam problem. Lako sam zamenjen, i zaboravljen. Ispada po svemu, da ja i ne vredim mnogo. Svi moji prijatelji i rodbina misle da sam ja mnogo lepši od nje, da mogu mnogo bolje, da sam ja za nju premija. Kunu mi se da nisu pristrasni. Ne znam, meni je bila lepa, meni je bila zgodna, nikome od mojih bližnjih nije. Valjda je ja gledam nekim drugim očima.
Ne mogu da je mrzim. Nije ona kriva, ona je u pravu. Ona je normalna devojka. Ona je ta što je zaslužila bolje i na kraju dobila. Dokazala je neke stvari. Nema tu moje osvete, nema tu moje neke pobede. I da se promenim, da postanem najzgodniji, da izgledam 10 puta bolje, da kupim najskuplja kola, da postanem najbogatiji u gradu, niti je mogu time povrediti, niti učiniti da se ona pokaje, niti je vratiti. Zauvek je izgubljena u svakom smislu.
Ja ostajem sam. Ostajem da se doživotno vraćam mislima na nju, ostajem da kad se oženim pomislim “trebala je ona da mi bude žena” kad dobijem decu da pomislim “treba je ona da mi ih rodi”.
Ne mogu joj tražiti mane, ni njoj ni njenom odnosu prema meni, niti našoj vezi. Ona je dobra devojka, ne mogu lagati ni sebe ni druge da nije. Da sam imalo mozga imao, bio bih bolji i zadržao je. Ako ništa, makar bolje po nju što je ovako ispalo.
Zbog svega ovoga teško mi je da se motivišem za bilo šta u životu, a vremena nemam, 30 mi je godina. Imam neke 3 godine da 1) prebolim 2) upoznam buduću ženu 3) napravim dete. I plaši me pomisao da ću to možda uraditi silom, što moram, a ne iz ljubavi.
Jebem li ga ljudi. Još je sve to sveže, videću za par meseci gde sam, šta sam.