Да ли постоје ванземаљци
Rekli o sajtu
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.
http://www.screenhead.com/wp-content/uploads/2009/12/marvin-the-martian.gif
Ne znam te sa repovima...
Mi imamo krila...
Osim toga, isti smo kao i vi...
Ево Сосе преписке из књиге. Испод сваког аксиома ћеш имати мој коментар.
Аксиоми молекулске логике живота
Из наслова се види да ово важи само за неку врсту материалног живота. А чим су аксиоми у питању, то је некако нако кул, па не можеш ни да обараш ни да потврђујеш - догма, као и већина ствари у науци...
1. Постоји изузезна једноставност основне молекулске организације ћелије
Хиљаде различитих макромолекула у ћелији су изграђени од свега тридесетак простих градивних блокова.
Што ће рећи, за живот је неопходно мало простог да би се добило нешто компликовано и функционално.
2. Сви живи системи имају заједничког претка
Овај закључак се изводи на основу анализе живих система која је показаала да су биомолекули који чине градивне блокове идентични код свих врста.
На срећу, овде се не помиње да ли је у питању еволуција или бог, тако да се овде наука не ограничава (коначно...).
3. Идентитет сваког живог система је сачиван поседовањем специфичног сета нуклеинских киселина и протеина
Сваки живи систем има свој сет нуклеинских киселина који се разлиокује од других живих система. Сличност у сету нуклеинских киселина је већа што су организми ближи на еволутивној лествици.
Ово је делимично тачно, јер се данашње узгајање биљака базира на вегетативном размножавању и тиме задржавању идентичног генетског материјала као и производа тих гена. Мутације се врло лако санирају од стране репарационих механизама, а оне које се не санирају се обично ни не примећују због саме природе читања кодова са ДНК. Тако да овај аксиом нешто не држи воду сем у теорији...
4. Постоји принцип молекулске економије у живим системима
Овај приницип објашњава функционалну разноликост разноликост биомолекула. Заправо, један биомлолекул може имати више функција у живом систему.
Оће рећи да је разноликост условљена функцијом, а да није нужна да би се процеси обављали.
5. Живи системи формирају и одржавау своју основну уређеност на рачун околине
Живи системи одржаву константан проток енергије кроз себе, да би одржали своју уређеност и истовремено задовољили захтеве закона термодинамике. Тако, кроз фотосинтезу, биљке одбезбеђују конверзију сунчеве енергије (примарни извор енергије за живот на планети Земљи) у хемијску енергију угљених хидрата. Енергија из овако добијених једињења се користи за одржавање унутрашње уређености других живих система (синтеза биомолекула, одржавање концентрације градијената, покретање мишића, идт...). Процеси одговорни за одржавање унутрашње уређености живог система преводе део енергије у топлотну, која се распростире по околини живог система, повећавајући ентропију у њој.
Ћелија је нееквилибрисан, отворен систем - машина за извлачење енергије из своје околине, што изазива повећање ентропије у којој се налази. Ћелија је неколико пута економичнија од било које машине коју је човек измислио, у руковању материјијом. Основна карактеристика отворених система је да нису у стабилној равнотежи са околином која их окружује. Стога је ћелија у динамичкој равнотежи са околином ("steady state"), што значи да колико материје уђе у усистем, толико и изађе али у другом облику.
Хоће рећи да теорија еволуције нема везе са мозгом. Живи системи су високоуређени истеми (мала ентропија) и да би ту малу ентропију задржали морају да повећају ентропију околине. Пошто све тежи минимуму енергије и максимуму ентропије, живи системи црпе један вид енергије из околине да би своју ентропију смањили, а други вид енергије предају околини да би повећали ентропију околине и тако "задовољили" законе термодинамике. Отку онда живот уопште када је термодинамички неповољан толико?
Иначе трансформатор је једина машина коју је човек измислио и створио чији је коефицијент корисног рада надмашио било коју машину, па и живо биће ;)
6. Живи систем функционише као изотермална хемијска машина
Мапинерија живог система за трансформацију енергије је осетљива на високе температуре, јака електрична поља, екстремне pH вредности, јер је грађена од релативно нестабилних органскких молекула. Другачије речено, биомолекули ћелије имају стабилност на одређеној температури и pH вредности. С друге стране, ћелија је изотермална, тј. у датом времену сви делови ћелије су на истој температури. Тоје разлог зашто ћелија не може користити топлоту као извор енергије за рад. Поред тога, ћелија има константну запремину и налази се под константим притиском, те не може користи промене запремине за рад. Стога, она користи део енергије хемијске везе органских једињења која се назива слободна енергија. То је тип енергије које се може користити за рад пири константном пристику, запремини и темпрератури.
Хоће рећи да је ћелија (живот) врло осетљив на све и свашта и да му треба посебан облик енергије за своје процесе због те осетљивости. Што просто када је еволуција та која је омогућила да се на компликован начин снабде енергијом овако крхка машиница. ЛОЛ!
7. Специфичност интеракција молекула у ћелији је последица структурне комплементарности молекула који интерагују
Ћелије су хемијске мпине захваљујућу биокатализаторима - ензимима које саме синтетишу. Ензимски катализована реакција има 100% ефикасност и нема отпадних продуката. Више ензима катализира више биохемијских реакција истовремено без нуспроизвода. Оваква фунционалност ензима, а самим тим и ћелија, базира се на структурној комплементарности молекула ензима и молекула супстрата са којом ензим интерагује. Тај систем итеракције личи на однос кључ - брава, што ће рећи да један ензим препосзнаје један супстрати или серију структурно врло сличних супстрата што је дефинисано специфичношћу ензима.
Ефикасност ћелије као ехемијске машине, заснована је на повезаности ензимских реакција. Наиме протукт једне ензимске реакције може бити супстрат за други ензим.
Реакције су међусобно повезане и део енергије првог молекула у реакцији може бити пренет на крајњи продукт. Мељутим, у живим системима постоји могућност да се свака реакција одвија посебно и да не постоји никаква веза између њих.
Овде ни ја не контам шта је писац тео конкрентно да каже. Мислим да хоће да каже да су ензими кривци за толику ефикасност живота и да могу бити ракције повезане, као и независне у зависности од потреба ћелије. Тј. да ли ћу синетисати, лупам сад, глукозу из простих градивних једињења или ћу је добти разградњом сложених зависи од тренутног стања ћелије и њених потреба.
8. Повезаност ензимских реакција даје средство за преност енергије од процеса који је ослобађају ка процесима који је користе
Фотосинтетичке ћелије користе као извор енергије сунчеву светлост, док хетеротрофне ћелије користе слободну енергију која се ослобађа током деградације редукованих, енергијом богатих органских молекула, у првом реду глукозе. Глукоза се оксидује до угљендиоксида и воде ослобађајући слободну енергију. У оба случаја се синтетише ATP (аденозинтрифосфат), који је главни енергетски молекул и представља транзиторини резервоар енергије живих система. Раградњом ATP-а на ADP (аденозиндифосфат) и Pi (неоргански фосфат) ослобађа се слободна енергија коју живи систем може користити за рад. Укупни промет материје у живом систему се назива матаболизам. Метабилизам обухвата процесе разградње органских молекула (катаболизам), при чему се ослобађа енергија, и процесе синтезе биомлолекула (анаболизам), при чему се користи енергија, као и процесе који повезују процесе катаболизма и анаболизма (амфиболизам).
Милсим да овде говори о принципу рада ћелије као машине, као и о гориву - коришћење и добијање тог горива.
9. Живи системи су способни да регулишу своје метаболичке реакције, као и биосинтезу ензима, да би постигли максималну ефикасност и економичност
На пример, E. coli синтетише хиљаде својих молекула користећи само глукозу (извор енергије и угљениковог атома), амонијумове соли (извор азота), минарлне соли и воду. Та синтеза је регулисана тако да се молекули синтетишу у тачно одређеним количинама и одређеном брзином у зависности од потреба бактерије. Тако се 3000 различитих врста поротеине у овој бактерији симултано синтетише у специфичном моларном односу један према другом. Сваки од ових протеина има најмање 100 аминокислелина у свом ланцу, а бактерији треба свега неколико секунди да заврши синтезу било којег од њих.
Контрола биосинтезе се постиже постојањем инхибиције повратном спрегом ("feedback inhibition") биосинтетског пута. Наима, уколико постоји довољна концентрација финалног производа биосинтетског пута, онда ће да продукт инхибирати сопствену синтезу.
Инхибиција се постиже организацијом гена, одговорних за синтезу ензима који контролишу биохемијски пут синтезе, у структуру оперона. На пример, биосинтеза аминокиселине хистидина у поменутој бактерији се одвија у биохемијском путу у коме учествује девет ензима, који су кодирани од стране девет гена лоцираних у оперонску структуру (хистидински оперон). Свих девет гена је по истим регулаторним елементом (оператор), који је одговоран за регулацију експресије целокупног хистидинског оперона. Пристуство хистидина у околном медијум у коме бактерија расте биће сигнал за бактерију да се прекине синтеза хистидина и да се користи споља доступни хистидин. Прекид синтезе се остварује везивањем специфичног протеина (репресор) за операторски регион оперона, што изазива прекид синтезе ензима одговорних за синтезу хистидина. Када се споља доступни хистидин потроши, бактерија поново успоставља синтезу хистидина активирајучи оперон уклањањем везаног репресора, те се синтетишу ензими потребни за синтезу хистидина. То обезбеђује економичност функционисања бактерије.
СМОРИО ЈЕ ЗМАЈА... Нема везе, поента је јасна. Овде се сада заиста говори о разлици просте машине и живе машине, тј. овде је мало компликованије од просте појава сипати гориво у кола и возити. Овде се бира како се шта добија у зависности од многих фактора, као и сам начин добијања. Све у свему, овај аксиом можда погађа у центар када је у питању живо и неживо.
10. Генетичка информација је смештена у молекулу ДНК и преноси се на макромолекуле живих система
Дезоксирибонуклеинска киселна (ДНК) је основа генетичке информације у највећем броју живих система. Само неки вируси (ретровируси) виших животиња и неки вируси бактерија имају рибонуклеинску киселну (РНК) као као основу генетичког материјала. Верност репликације ДНК (биосинтеза ДНК, односно полимеризација дезоксирибонуклеотида у полинуклеотидне ланце) је веома висока (фреквенција грешке је 10^-7), што обезбеђује да се генетички материјал верно копира. То осигурава преношење генетичке информације корз генерације. Генетичка информација је смештена у хромозому, који представља циркуларни молекул ДНК у прокариота и линеарни молекул ДНК у еукариота код којих је у интензивној асосицјацији са протеинамима (начешће са хистонским протеинима). Генетичка информација је смештена у изузетно малој количини ДНК. Тако јајна ћелија или сперматозоид човега поседују око 6pg (пикограма) ДНК.
Генетичку информацију чини комбинација четири нуклеотида, представљена редоследом нуклеотида у молекулу ДНК. Стабилност молекула ДНК је обезбеђена структурном комплементарношћу база нуклеотида у наспрамним ланцима двоструког хеликса молекула ДНК.
Дакле, један од услова за живот је поседовања генетичког апарата. Видиш, овде се помињу вируси, али само помињу. И овај аксиом говори противно теорији еволуције због овако ретких грешака, а надовежи те крешке на онај коментар раније што сам имао.
11. Једнодимензионална иформација у молекулу ДНК се преводи у тродимензионално организоване молекуле и супрамолекулске структуре живог система, транслацијом информације из ДНК у тродимензионалну структуру протеина
Информација у молекулу ДНК је предсављена редоследом четири нуклеотида у линарној форми, дек је ћелија тродимензионална структура. То се остварује синтезом протеина. Синтетисани протеин такође је у линеарној форми (редослед аминокиселина који је одређен специфичним редоследом нуклеотида у ДНК) која је нестабилна и одмах прелази у тродимензиону структуру, коју одређује сам редослед аминокиселна. Сваки протеин заузима своју сопствену 3D организацију (нативну конформацију), што м обезбеђује извршавање специфичне биолошке функције у живом систему.
Ово је чисто пресеривање... Не знам шта да кажем на овај аксиом...
Ево и дефиниције живог система из ових аксиома:
Живи систем представља самоорганизованаи, саморегулирајући, самореплицирајући, изотермални, отворен систем органских молекула, који функционише по принципу максималне економичности делова и процеса. Тај систем је у стању да отпочне серију повезаних реакција за трансформацију енергије и за синтезу сопствених компоненти, користећи при томе биокатализаторе које сам производи.
ОТПАДЕ МИ РУКА КУЦАЈУЋИ И ОСЛЕПЕХ. Надам се да сте задовољни овом небулозом који сам морао учити и прихватити као најдогматскију догуму.
auuu svaka ti dala :) sad cu da se pozabavim sa ovim
Питај шта није јасно (ништа наравно... али оно баш нејасно :Д). И не цитирај цео пост леба ти :Д
Dottere, virus (ne kompjuterski) su ziva bica. Na evolucionoj lestvici spadaju u mladje organizme. Po jednoj teoriji (prilicno utemeljenoj) nastaju tako sto fragmenti DNA/RNA "pobegnu" iz celije i pocnu da se ponasaju autonomno. Po istom ucenju svaka celija je potencijalni izvor novih virusa, tako da novi virusi nastaju svakodnevno.
Не желим да звучим као набеђени идиот, али немој ме учит' томе :Д
Учим те школе, и да сматрају се живим као и неживим. А и та теорија о "настанку" вируса је ДО ЈАЈА. Верујем да је могуће да су тако настали, ко што прасе верује у живот после Божића.
Pa ne ucis te skole samo ti (hvala bogu), teorija o celularnom poreklu virusa je jedna od najprihvacenijih u virusologiji pored teorije retrogradne evolucije od komplikovanijih mikroba. Postoji jos i teorija o anterogradnoj evoluciji ali u nju skoro da niko ne veruje.
Ма јасно. Него сам мало чукнут углаву поводом целе теорије настанка којекавих живих бића. И све ми је то некао... како да кажем... ЉОЉ!
procitah, procitacu posle opet pazljivije pa cu da te pitam neke sitnice, zanimljiva nauka :) svidja mi se ova ideja o "zakonu odrzanja energije i zakona termodinamike", otprilike tako sam to i zamisljao
jedino ovo ogranicava vanzemajski zivot donekle :)
sto se tice entropije i toga, na slican ili isti nacin funkcionisu i slobodna naelektrisanja u elektrotehnici, poredim sa ovim jer mi je to poznato, jedino sto se vamo radi o najprostijem elektronu, a vamo o slozenom organizmu...jesi siguran da ne postoji arhitekta? :)
hvala ti, ajde iscimacu te kasnije za detalje
Ma ni to ga ne ogranicava. Ova tvrdnja se odnosi na zemaljske oblike zivota.
Vanzemaljski zivot bi mogao imati svoje nezavisne pretke. Ugljenik i voda uopste ne bi morali da igraju kljucnu ulogu u vanzemaljskom zivotu kao sto je to slucaj u zemaljskom. Silicijum bi mogao biti jedna od alternativa za ugljenik.
Opet, ako je zivot na Zemlji nastao panspermijom (zasejan iz svemira) eto zajednickog pretka i zemaljskom i vanzemaljskom zivotu.
Једна, мало застарела спекулација на ову тему
http://www.youtube.com/watch?v=RB_v99FSTYc
Панспермија, хихи.
GM, to uopste nije zastarela spekulacija. Sve opcije su otvorene dok se ne dokaze jedna ili vise njih. Po pitanja nasih saznanja o vanzemaljskom zivotu stvari stoje potpuno isto kao i u vreme Karla Segana.
Нисам мислио да кажем да је превазиђена, ал од тада је доста тога постало јасније, нпр. број планета је сада могуће прецизније одредити него пре 40 година (или кад је већ "Космос" сниман). Плус, овде се за претпоставку узима да се живот спонтано развија "од нуле" на свакој планети. Или се бар више нагиње тој теорији. И ту се доста одмакло од тада (панспермија). Ал да, овај видео је и даље актуелан, зато сам га и окачио. Чисто да се има увид у то која је вероватноћа у питању.
verujte mi, postoje! :)
Ја мислим да постоје, али да никада нећемо доћи у контакст са њима... Просто је немогуће да се то деси... Чак сам и убећен да постоји раса тамо негде која је интелигентна колико и ми, можда чак и више од људи... Колики је свемир мора да има негде некога, сморио бих се кад бих сконт'о да смо сами!
Jest majke mi, stvarno je smor na zemlji. Nadajmo se da su miroljubivi oni tamo a ne neki nowi fašisti lolo
Мени смор и овако...
земљаци су послали један сателит пре тридесет година и он је најдаље отишао од земље, јебемли га колико иљада светлосних година и ништа није нашо... е сад
кад би ванземљаци хтели нас да контактирају, они би морали да се крећу брзином приближно брзини светлости... Логично, да не крену сад а стигну за 500000 година... опет би им требало једно иљади ипо до две да стигну! Е сад морали би да се размножавају на броду, а брод би требало да има резервоар који је 5 хиљада пута већи од самог брода.. Реално не исплати им се да бану овде, никако им се не исплати!