Tinejdžeri vukajlije
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ali, dobro, zivot ide dalje.
Da, zanima me jos nesto. Da li verujete da je najlakse poveriti se strancu i zasto? :D
Nekad može biti korisno. Kad ne možeš nikome od prijatelja da kažeš kako ti je i onda ti samo treba neko koga ne znaš da mu se izjadaš, da se isprazniš. Meni je nekad dovoljno da me neko sasluša, ne mora ništa pričati samo nek sluša.
Ja za takve gluposti imam Twitter, tamo imam samo par mojih prijatelja, ovo ostalo ni ne znam, i tamo ispišem svašta, ispraznim se i bude mi lakše, k'o da sam se ispričala sa nekim.
Apsolutno tacno.
Zato sto strancu mogu da kazem sta hocu, i zabole me za njegovu reakciju, i sta ce zbog toga da pomisli o meni, jer ga vise nikad necu videti.
Cak i da hocu, tj. da tek upoznajem nekoga sa kojim cu ubuduce biti u kontaktu, opet mogu sve zivo da mu kazem jer ce me tako bolje upoznati.
Trenutno, od ljudi koje poznajem jedino sestri mogu sve zivo da kazem.
Nesto ovako:
http://vukajlija.com/starija-sestra/149215
Slazem se. :D
Nekad stranac zna da da jako dobar savet, iz prostog razloga sto gleda na situaciju koju mu ispricas objektivno. U zivotu postoje periodi kad se desi da ostanes sam. Onda to moze da pomogne. Jedan pravi prijatelj znaci mnogo. Svi ce biti tu kad treba da bude zajebancija, ludiranje, a malo ce njih ostati kad stvar postane ozbiljna, ali ti koji ostanu su prvi prijatelji :)
http://vukajlija.com/starija-sestra/149215
Tačno. Ja nisam imala kome da se povjerim, ne možeš baš sve reći majki. Al' zato moja mlađa sestra meni sve priča. I kao ja sam kroz sve to prošla i onda joj pričam šta da radi, bla, bla. A i nema joj ništa milije nego da uzme moju odjeću lolol
A to su mi rekle i neke drugarice da obožavaju da uzimaju odjeću od starije sestre.
Bez nas se ne može lolol
Ja imam starijeg brata. Nismo bliski. Jako mi je zao zbog toga, ali mi prosto nemamo zajednicke teme. On je vrlo povucena osoba. Ima par drugova, ali cak ni oni ne znaju sve o njemu, cini mi se da mu u zivotu ne treba niko s kim moze da prica o svemu, da je sam sebi dovoljan. Ja nisam takva. Cesto mi je podrska potrebna i mrzim, MRZIM da se osecam usamljeno. Postoji par osoba koje su tu za mene i o njima znam bukvalno sve, kao i oni o meni, ali uprkos tome ja svog brata volim NAJVISE na svetu i za njega bih uradila sve, apsolutno sve, nisam ga birala, ne mogu da ga menjam, nisam bliska s njim, ali ne postoji niko koga toliko volim. Cudno, zar ne? :)
Gledaj,na neki način i jeste malo lakše da se izjadaš strancu,iz jednog razloga,on ti nije drug niti je na bilo koji način vezan za tebe i on će ti najverovatnije reći iskreno šta misli o tome(mada ne mora uvek da znači) a i uvek može ta osoba da ti postane drug/drugarica
Ja se samo starijoj sestri i jednom drugaru poveravam,ovi ostali su mi tu samo za zajebavanje :)
Cak i da hocu, tj. da tek upoznajem nekoga sa kojim cu ubuduce biti u kontaktu, opet mogu sve zivo da mu kazem jer ce me tako bolje upoznati.
Taj rad!
Slazemo se. :D
Mislila sam da niko od vas nije razmisljao o tome ili bio u prilici da uradi tako nesto, kad ono :D
Edit: Sve cesce me iznenadjujete, pozitivno, naravno :D
Upravo si me opisala...
Ja sam prcam...
Ju, greska...
Blago tebi :D
Pravi prijatelj je prijatelj kome sve smeš da kažeš, a ovamo se radije poverite strancu jer strahujete od reakcije prijatelja?! Kontradiktornost! Ako ti ne smeš sve da mu kažeš, onda ti nisi siguran/na da je on/ona pravi prijatelj, što dalje implicira da mu ne veruješ u potpunosti, a nikada ne možeš biti prijatelj nekome kome ne veruješ. Znači, uvek, ali uvek mi je draže da čujem mišljenje neke bliske osobe, nego mišljenje neke random osobe. Znači, bio objektivan ili ne, prijatelj će uvek saznati neki moj problem ili tako nešto. A ako hoću objektivno mišljenje ili tako neki kurac, onda ću možda pored prijatelja pitati za savet još nekoga ko nije iz te priče.
Drugo, ako sam smoren, ubedačen ili tako nešto, uvek se trudim da pustim neki hard rock, jebi ga, takva muzika me digne iz mrtvih. Isprazniš svu negativnu energiju. A ako mi se ne da da slušam hard'n'heavy, onda pustim neku baladu, neku pesmu koja će me skenjati do kraja. Bedak dostigne maksimum u tih pola sata slušanja muzike, al' posle toga si nova osoba, totalno se isprazniš. Ponekad i pišem nešto kad sam u bedaku, eto nekako mi je najlakše da to tako izbacim iz sebe, papir, olovka i cepaj. E sad veoma je važno da praviš razliku između problema i bedaka. Problem može da bude uzrok tvoje smorenosti, prijatelj ti da savet, ti ga poslušaj, ali se bedaka nećeš rešiti tek tako. Jebi ga, ne kažu za džabe da vreme leči sve. Na tebi je samo da ubrzaš proces, na različite načine.
Treće, dobar čovek i dobar prijatelj nisu isto. Dobar čovek je onaj čovek kod koga pozitivne osobine prevagnu u odnosu na negativne, jer ni jedan čovek ne sadrži samo dobre osobine, a sa druge strane ni jedan čovek nema samo loše osobine. Mada u suštini svaka osobina, može biti dobra i loša u isto vreme, to jest skoro svaka, sve zavisi od situacije u kojoj se čovek nalazi i od kompletne ličnosti, znači ostalih osobina tog čoveka. Recimo inteligencija je izrazito pozitivna osobina, ali neki je ne koriste za dobre stvari zbog nekih drugih osobina, recimo u sklopu sa preteranom ambicioznošću inteligencija može biti i izrazito negativna stvar ponekad. Jebi ga sve zavisi za šta je čovek koristi.
Četvrto, malo mi je ovo previše filozofska tema deco. Imate po 15 godina i bavite se teškom filozofijom. Zajebavajte se dok ste mladi.
Ooo, Remenski se javio..
Pa zar ti nisi manijak? :)
Da, naravno da je najlakse i nabolje resenje poveriti se prijatelju, ali u slucaju da prijatelj nije tu za tebe, sta onda?
Ili mozda slucaj da hoces da cujes misljenje od neke druge osobe?
Moje misljenje o poveravanju nepoznatoj osobi se odnosilo na to...
Ja ponekad pisem, cesce crtam, to me prazni, a zaboravila sam da pomenem. Muzika zna da leci :)
Ja kad sam u bedaku slušam muziku(ili neki hard rok/metal,ili nešto lagano),crtam ili odem na trčanje da se istresem :)
U pravu si što se toga tiče,ko će još da bedači ceo dan po kući ;)
Gledaj ako prijatelj nije tu za tebe onda nije prijatelj. Ja recimo opušteno mogu da nazovem najboljeg ortaka u tri noću ako mi treba nešto. U 99% slučajeva prijatelj mora uvek da bude uz tebe, ovaj 1% otpada na više sile. Znači bez obzira da li ćeš ti da se izjadaš nekoj nepoznatoj osobi, ti MORAŠ da pričaš sa prijateljem. Znači važno mi je mišljenje svake osobe koja mi nešto znači, a kad budeš pričala sa nepoznatom osobom, biće tu i tamo objektivnije verovatno, ali ipak je pre svega fer da pričaš sa osobom koja ti znači. Gledaj ovako, prećutiš neki problem jednom, drugi, treći put ne kažeš ga ortaku, e i zamisli da i on to tako često radi. Kurac, niste prijatelji, dosta ste se udaljili samim tim što slabo pričate o problemima međusobno. To ti je ono, on mi je tu za zajebanciju i za izlaske, a ako hoću ozbiljno da popričam sa nekim ko ga jebe.
Ja sam potrošio svoj fond pametnih stvari koje možeš reći.
Idemo na novu temu ako može neku depresivnu jer sam u tome stručnjak...
Reme
Ti imas divne prijatelje :D
Uticaj kineza na ekonomiju Pakistana?Šta mislite o tome?
Reme je u pravu što se ovoga tiče,NAJBOLJI prijatelj uvek mora da bude tu za tebe,za bilo šta...
Hmmm
Ispascu povrsna, al' zabole me bas onaj organ koji nemam za uticaj Kineza na ekonomiju Pakistana...
Sta ti mislis o tome?
Mislim da to nije prikladno izražavanje za jednu 14-godšnjakinju...