Jednom liku ispred mene ispalo 200 din ja sacekao da se odalji 5 metara pa uzeo.
Ovo je bilo prije jedno 2 godine. Im'o sreće koliko sam težak.
Jednom sam uzeo od druga jugera da odletim do prodavnice po pivčugu jer smo organizovali neke probe sa bendom kod njega u fabrici. Nešto sjebano sjedište bilo, jedva se namjestih. Iznerviran, stiskam gas do iznemoglosti, pičim između 80-100 km/h krivudavim prigradsko-seoskim puteljkom. Kako me valjda puk'o adrenalin, a nisam ni puta čestito znao, nisam ni shvatio da nailazim na raskrsnicu. Projurio sam kroz nju brzinom od blizu 90 km/h. Bukvalno sam preletio taj glavni put. Uvidjevši da sam trebao skrenuti desno i izići na glavni put, jedno 500 metara dalje se okrenuh, pa ponovo na tu raskrsnicu. Tada shvatih da je odmah pored stovarište građevinskog materijala, separacija šljunka, betonara i svi ti građevinski vragovi (jer smo se nalazili u po industrijskog dijela grada) i da kamioni i mješalice špartaju kao na pokretnoj traci i to ne malom brzinom. Dakle, saobraćaj je non-stop prebukiran, toliko da sam jedva skrenuo do prodavnice. Imao sam ludu sreću pa sam promašio kamion. A i on mene.
Drugi slučaj je takođe u automobilu. Prije jedno 4-5 godina.
Na obližnjem izletištu nadomak grada 'Crveni krst' je organizovao dobrovoljno davanje krvi. Ljudi su organizovali i prevoz autobusima i slično, međutim, tad smo još bili srednjoškolci i bio je veći kul da se odvezemo automobilom. Nas četvoro je sjelo u RENAULT MEGANE: pajdo naprijed, drugarica i ja pozadi i drugi pajdo je vozio. Krenuli smo lagano. Put je bio tipičan seoski - krivudav, nije održavan od rata, šljunak pored puta je prijetio da pređe na asfalt pa je prijatelj vozio lagano. Kako on živi u tom selu tvrdi nam da poznaje put k'o svoj džep i lagano stiska gas sve jače i jače. Ja ga naložim da doda još gasa (pošto sam totalni adrenalin džanki, pogotovo što se brzine tiče) i on to i uradi. Nailazimo na auto parkirano sa desne strane. U susret nailazi neki pekar sa nekim kedijem. Mi jurimo 80 km/h i izlijećemo iz krivine drito na to parkirano auto. Drug ga zaobilazi, nailazi na taj kedi, cima volan na desno, kača točkovima onaj šljunak kraj puta, ispravlja volan, proklizuje i stiska kočnicu. Gubi kontrolu i mi ulijećemo u neki šumski put sa lijeve strane kolovoza, udaramo u neki ogroman kamen, prevrćemo se tri puta i ostajemo prevrnuti na strani.
Gorivo iscurilo na sve strane, auto smrskano, zgužvano k'o list papira. Njima troma ništa nije bilo. Ja sam rasjekao šaku na staklo (ništa puno, par cm) i povrijedio vrat (udario sam glavom u centralni noseći stub) tako da sam 10 dana nosio Šancovu kragnu. Kasnije, kada sam vidio to mjesto nesreće, uvidjeh da smo imali nevjerovatno mnogo sreće. Lijevo od tog puta je bila neka provalijetina i šljivići i neka šumetina u dnu. Desno od puta je bila stogodišnja hrastova šuma. Imali smo nevjerovatno mnogo sreće da uletimo u taj putić širok maksimalno 6 metara i da udarimo tačno u taj kamen koji nas je usmjerio da se prevrćemo po tom putu. Da nije bilo kamena progulili bi ravno u hrastove, Isus nas ne bi izvuk'o. Da smo sletili 5 metara odatle - skotrljali bi smo se niz tu provaliju ravno u šumu. Tek odatle nas ne bi izvukli. Ovako se izvukli - ja sa kragnom a pajdo sa uslovnom. Poslije toga me jedno dva mjeseca hvatala panika čim neko pređe 60 km/h. Auto je prodao za 200 maraka na otpad. Nije se ništa moglo iskoristiti pa je odmah upresovan u kocku. Šteta, bio je lijep megan.
Jesmo soferi blago nama
Odgovornost prije svega! xD
Joooj, drago mi zbog Katije! Puno.
Nemoj mi reći da su ti to priznali?! Uf, sunce im žareno. Kako si ih nakon toga gledala?
Edson :)
Pa mama mi kaze da je znala da cu biti 'vaka pametnica, nikad joj ta suluda ideja ne bi pala na pamet. Tata mi je ispricao, da bi ga vise volela od mame. Oni se tako bore za moju ljubav, stalno se takmice. A ja to neskromno koristim :)
iskusno katija, iskusno :)
Tugo moja. Nisu ti trebali reći.
Имао сам среће једном приликом кад сам укапирао да оружје може бити опасно ако ниси концентрисан, чак иако си обучен коришћење и искусан у руковању. Зато имам два рођендана, овај нови на Богојављање. :)
Imao sam 26 godina i preživeo sam rak, imao sam 30 godina i preživeo sam svinjski grip, imam 31 godinu i u penziji sam.
DAKLE IMAO SAM SREĆE!!!!
Ja bih rekao, ali neću da izazivam sudbinu.
Што си са оцем љубав водила!
Penzioner, šta si ti stigao za tridesetjednu neki ne stigne za dva života. Svaka čas'!
Trudimo se Franki , trudimo...:-)
Jedna od stvari
http://www.youtube.com/watch?v=d9WK9cIHnUQ
Kad sam bio mali zapalio sam krevetić i zavjesu, htio sam muvu da ubijem upaljačem.... ja sam bio u krevetiću....
Skakao sam s kuće, mada sam fino doskočio, nije mi ništa bilo...
Kad sam bio manji sve povrede su mi se vrćele oko očiju, ali sve....
EDIT:
Tražilo me društvo da se vraćamo s nekih sportskih igara i nisu me našli, imali su udes kad su se vraćali... Brat ključne kosti, drug razbio glavu, ovaj treći nagnječenje mozga, grudnog koša itd, jedva preživio...
Ахахахаха, добар ти лет. А и ја док сам био у креветићу нисам знао да треба нос да копам, а камо ли упаљач да држим и баратам њим.
Иначе, јуче се враћам са испита, прелазим улицу регуларно на зелено, нисам био превише замишљен. Треба да пређем 5 трака. Погледао лијево, двије траке пуне, колона, стоје сви и настављам право не гледајући, и на следећем кораку црвени голф се зауставља на пола метра од мене. Не знам ни како је укочио с обзиром да је киша падала и мокар асфалт био. Кад сам ја прешао улицу, лик је ладно наставио кроз црвено, ко зна на чем' је био.
Zasto?
eeeee ko zna zna.... :)
Једном ме кева држала за руку и водила у вртић. Ходао сам брзо, сигурно и самоуверено. Сваки корак је био корак у нове победе. Данас је био дан када ћу се супротставити Марку и преузети монопол над игачкама.Био сам озбиљан, али и храбар. Одједном ДУМ. Све ми се помутило. Кренуле су ми сузе на очи. Мрак, па измаглица, па продоран мајчин ми глас. Атентат? Ипак не. Ударио сам главом о ретровизор паркираног Опел Кадета. Мало сам раскрварио слепочницу. Стегао сам зубе. Имао сам среће да се нисам озбиљније повредио.
nisam imao srece.
nije da sam neki pesimista ili tako nadrkani govnar ali jednostavno se ne sjecam da mi se nesto desilo a da sam dobro prosao.
Najblize tome je bilo prije neku godinu kad sam u kladionici uplatio tiket, i dok sam onako provjeravao ulazi neki debeli govnar i dok je vadio ruke iz dzepova, ispadne mu 100 eura. dvije po 50. ja gledam njega, nije provalio, gledam onoga sto otkucava, nije ni on provalio. reko boli me kurac dodjem do para, podignem ih i...... kazem "ispalo vam ovo" -.- kao hvala sam dobio kurchinu naravno! ni hvala mi nije reko. al nema veze, mislio sam da ce takozvana karma da mi vrati "dobrotu" i da cu bar da ubodem nesto na tiketu, e pa jbg opet kurchina, nista nisam dobio.