Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ja ih necu tuci, ali cu im jebati mater.
Obzirom da su mene bezrazložno roditelji lemali s'vremena na vreme, i da sam postao iskompleksirana mentolisana skotina ima da se osvetim na mojoj maloj deci! Mala govna, da im pičku klinačku polupam... misle samo zato što sam im ćaća da mogu da ne plate za grehe prema meni i sve moje životne neuspehe!!!
E MOGU KURAC!
Da. Čekićem za meso, pre nego što ih bacim u tiganj. Njam-njam.
ne znam, nisam siguran..sve zavisi..ja sam dobio batine svega 2-3 puta..
Izgleda mi suvišno i odgovarati.
Pitanje zvuči kao "da li ćete terorisati svoju decu ili jok?".
Kako iko može da kaže šta će biti kad će biti i kako će biti?
Lično, ne nameravam. Mislim da postoje i drugi načini za vaspitavanje. Mislim da oni koji posežu za batinama i sami nisu iskusili nijedan drugi vid vaspitanja.
Opet, kad dođem u doba da imam decu, možda će mi vrane mozak popiti, pa ne budem imala mišljenje kao i sad. A možda i dođe smak sveta, nikad ga ne znaš.
A-a, ne smeš dete udarati po glavi. Nikad.
Biće (tako i tako). Da l' da linkujem onu poznatu defku za ovaj termin ili da oćutim?
Bolje da ste me pitali da li ću za deset godina letovati na Bahamima.
Čuj tuć ništa to... gurnut niz stepenice pa nek se sam izudara!
Ja svije dete nikada ne bih udarila. Mene je moj ćale tukao za svaku sitnicu, budio me u sred noći ako mu se ne bi svidelo kako sam raspremila sobu, pa me mlatio... Toliko sam ga se plašila da se nikada nisam popela na drvo ili uradila nešto što je drugoj deci bilo normalno da me ne bi slučajno prebio. I zato mi je strašna i pomisao da tučem jedno nevino biće koje nije ni tražilo da se rodi, nego sam ga ja donela na ovaj svet sa obećanjem da ću brinuti o njemu.
A moja sestra od ujaka, moron, je već od trećeg meseca svoje dete počela da vaspitava tako što ga je satima puštala da plače, da zna da ona neće uvek da mu pomogne, a počela je da ga mlati sa manje od godinu dana. Za to vreme, ja moje zlato mazim i pazim i ljubim i vaspitavam i nije razmažena, jako je fina i dobro se ponaša... Kod mene je ljubav na prvom mestu, a kako možeš da biješ nekoga koga voliš!
Све је здраво што се ради с мером.
Тако да ћу своју децу вероватно повремено морати да казним покојом ћушком.
Надам се да ће сарађивати, ако не, шта се ту може...
http://img18.imageshack.us/img18/9788/morningstarjpgrzd44447oa7.jpg
Добио пар пута дома батине које и данас памтим, а и у школи сам добио пар пута.
Батине дома су биле заслужене, жестоке али сразмерне срањима која су им претходила.
E zato bih te ja sad tukao bre dan-noć
da li se ovo odnosilo na mene? koji je razlog?
Dok nisam imao dete, zaklinjao sam se da nikada neću dići ruku na svoju decu. Kada sam dobio ćerku, zaklinjao sam se isto to tri puta više. Ali kada je počela da pokazuje svu raskoš svojeglavosti, ruka je sama krenula. Vaspitno šljepkanje po guzi kao krajnja mera bilo je neizbežno. A onda mi je pre neki dan priredila predstavu zbog koje sam se zamislio: napravila sranje, ja je šljepnem. Gleda me i kaže "ne boli me", ja je pitam da li hoće da je zaboli i šljepnem je malo jače. Ona se rasplače i kaže "ti želiš da ja plačem" i nastavi "tebe mama i tata nisu lepo vaspitali". Ja joj kažem da zato sada ja nju lepo vaspitavam, na šta će ona "Ne vaspitavaš me lepo, vaspitavaš me isto kao što si ti vaspitan". E sad, pošto ja nisam vaspitavan batinama (bar se ja ne sećam), ozbiljno sam se zamislio nad ovim što mi je rekla i nisam siguran šta ću učiniti sledeći put kad mi "ruka krene".
Zašto ne biste tukli decu?! Nema ničeg zabavnijeg nego kad se iživljavaš na slabijem od sebe, plus lečiš komplekse kad su tebe tukli.
Ja ću gasiti i pikavce po njima (samo još da propušim).
Ajde ljavaj.
A da napišeš to na srpskom?
Evo, ajde ljavaj.
Pokojni Gvozden je redovno šibao čekićem od 3 kila.
@Gumby: Obostrano je.
Ја ћу да их пеглам, реално. Мене су пеглали па сам испао суперкул. Једном ме је и баба пребила цревом од усисивача, а једном клофачем за тепих. Увек ми се свиђала та инвентивност и разбијала ми је свакодневну монотонију.