Филм У ствари љубав. Баш ми се свиђа тај филм, поготово ако изузмемо причу Хјуа Гранта.
Жељка Самарџића. Није да га слушам, али знам неке његове песме, а и овако ми је готиван. Волим ону песму- Ја сам био последњи ко ти је кришом у собу свратио, оне ноћи кад сам те на минус десет за Београд пратио... могу ваљда први бар да ти се јавим и сина честитам.
Дејвида Бекама. Штујем га као играча, остало ме не занима.
Ђоковића. Не нешто претерано, али га испратим на теве-у кад год могу. Мислим на то кад игра тенис, јер ме остало, такође, не занима.
Ивана Ивановића док је водио Кеш такси сам баш готивио. После се то променило.
Готивим Георгиева, Чолића, Ћетковића, Васића, Ковачевића, Самарџића и ту екипу, а највише овог првог. Јоксимовића не.
Готивим 187, готивим 357, готивим Бед Копи, Никлбек, старе Северинине песме, Марчела, МВП, С.А.Р.С., Лану дел Реј, има тога још, ал' не могу да се сетим више.
Промене, све могуће врсте, поготово оне које се односе на место пребивалишта.
Хемију. Статистику.
Сулејмана величанственог, зато што је добра серија и зато што сви серу да је оваква и онаква, а пола тих што прича, апсолутно је не прати.
Готивим ону емисију Свет на длану и оног лика што је води, приказивала се једно време, била је преспремна.
Кишу. Обожавам кишу. Зиму.
Готивим да висим по крововима разних зграда, поготово високих, са гомилом грицкалица и пива и екипом, а то рецимо људи око мене пљују, јер им је већи фазон да се напуцају и изађу којекуда, само да би изашли. Мислим.
Историју. Балашевића у сваком погледу. Песме, текстове, глас, све.
Фејзбук. Све се договарам преко њега, а да га ових пар мојих људи са којима сам у свакодневној комуникацији имају, ја не бих имала телефон.
Трубаче. Поготово ако су још приде и цигани, а и волим да играм док они свирају. Поготово на јавном месту, на сред града, улице, рецимо кад су оне матуре и та срања.
Пиво, а сви га у мојој околини пљују. Мада га ни ја не пијем често, да се не лажемо.
Ако се чега још сетим, додаћу.
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Od kad to svu pljuju Prijatelje?
Meni su Prijatelji odlična serija, mada znam da je mnogi ne gotive.
Од јуче.
Филм У ствари љубав. Баш ми се свиђа тај филм, поготово ако изузмемо причу Хјуа Гранта.
Жељка Самарџића. Није да га слушам, али знам неке његове песме, а и овако ми је готиван. Волим ону песму- Ја сам био последњи ко ти је кришом у собу свратио, оне ноћи кад сам те на минус десет за Београд пратио... могу ваљда први бар да ти се јавим и сина честитам.
Дејвида Бекама. Штујем га као играча, остало ме не занима.
Ђоковића. Не нешто претерано, али га испратим на теве-у кад год могу. Мислим на то кад игра тенис, јер ме остало, такође, не занима.
Ивана Ивановића док је водио Кеш такси сам баш готивио. После се то променило.
Avendžers
Serijske ubice.
Ивана Ивановића
Gastoza.
gospodina levo od ovog desno
http://tekstovi-pesama.com/g_img/1/26221/mc%2520stojan-5.jpg
i njega:
http://p2.s18.rscdn.net/dating/5/c/6/5c68102094.jpg
a manje više niko ih ne gotivi, meni su genijalni
Не знам који су ти ови, ал сам се зато преврнуо кад сам ти видео надимак. Ренато Хенц. Хахахаха
Renato, ciji si dupli?
Barsu, Balotelija, Jelen ( jer ovdje svi forsiraju Nektar, popišam vam se na parolu ''Kupujmo domaće''), drolje i još mnogo toga.
Renato, ciji si dupli?
hahahaha, vratio se SES lolo!
>>>>> JUGOSLAVIJU <<<<
Gotivim JK... jos kad bi propevala, smislila neki text i tako to...
Готивим Георгиева, Чолића, Ћетковића, Васића, Ковачевића, Самарџића и ту екипу, а највише овог првог. Јоксимовића не.
Готивим 187, готивим 357, готивим Бед Копи, Никлбек, старе Северинине песме, Марчела, МВП, С.А.Р.С., Лану дел Реј, има тога још, ал' не могу да се сетим више.
Промене, све могуће врсте, поготово оне које се односе на место пребивалишта.
Хемију. Статистику.
Сулејмана величанственог, зато што је добра серија и зато што сви серу да је оваква и онаква, а пола тих што прича, апсолутно је не прати.
Готивим ону емисију Свет на длану и оног лика што је води, приказивала се једно време, била је преспремна.
Кишу. Обожавам кишу. Зиму.
Готивим да висим по крововима разних зграда, поготово високих, са гомилом грицкалица и пива и екипом, а то рецимо људи око мене пљују, јер им је већи фазон да се напуцају и изађу којекуда, само да би изашли. Мислим.
Историју. Балашевића у сваком погледу. Песме, текстове, глас, све.
Фејзбук. Све се договарам преко њега, а да га ових пар мојих људи са којима сам у свакодневној комуникацији имају, ја не бих имала телефон.
Трубаче. Поготово ако су још приде и цигани, а и волим да играм док они свирају. Поготово на јавном месту, на сред града, улице, рецимо кад су оне матуре и та срања.
Пиво, а сви га у мојој околини пљују. Мада га ни ја не пијем често, да се не лажемо.
Ако се чега још сетим, додаћу.
Не знам како, али ја у животу нисам уживо видео трубача који није циганин.
Gotivim kad pljunem čoeka u facu.
Da gledam Evroviziju iako non stop gunđam kako je svaka pesma sranje.
Uplatite kablovsku ljudi.