"Ljudsko biće nije samo praktično biće već i biće osuđeno na slobodu, a samim tim i odgovorno za svoju egzistenciju". Sartr
Da li?
Od pre 7000 godina pa do danas, ogromnim napretkom tehnologije, promenile su se ljudske navike, povećao životni standard, puka egzistencija se više ne dovodi u pitanje, ali ponovo smo ograničeni raznim normama (koje podrazumevaju raznolike obaveze), tako da čovek nije puno slobodniji, sve je to fino maskirano, nije banalno robovanje kao ranije. Međutim apsolutna sloboda značila bi apsolutni haos, pad morala, ljudsko društvo bi se našlo u rasulu.
Ono što sam napisao na gambijevoj temi da su ljudi nekada bili slobodniji odnosilo se na period od pre 20-30.000 godina. Pre 5.000 godina su već napravljeni obrisi države i ljudskog društva u kome i danas živimo. Pre 5.000 godina egipatska država je cvetala, a znamo da su kasnije svi plagirali Egipat.
Slobode se sa vremenom progresivno smanjuju i to je jedina istina.
Međutim, šta god Sartr pisao i mislio, ljudsko biće je u stvari osuđeno na neslobodu mada uvek teži slobodi. Čak i pećinci su znali za ograničenja mada ni iz daleka kao danas. Npr. teritorija drugog klana, sezonske prilike, priroda je tim ljudima nametala strašne izazove. Sve u svemu nikada nije bilo lako i uvek se robovalo nekome ili nečemu. Život bez ograničenja, barijera i izleta sa druge strane barijere ne bi bio zanimljiv.
Potpuno sloboda i nezavisnost je propast. Čovek je društveno biće. Mora da zavisi u nekoj meri da bi opstao, bez obzira gde je u hijerarhiji, ostati umno slobodan, duhovno, u okviru čopora koji obezbeđuje egzistenciju (državi jelte) je bit, suština. Ko je misli da je slobodan on je stvarno slobodan. Ako je neko lud, i zatvoren je u nekoj ustanovi i misli da je slobodan, on je mnogo slobodniji od bilo koga ko sedi u fotelji pije pivo i psuje likove na tvu.
E ovako. Nešto sam konto, a i sjetio sam se jednog dijela iz Fromove knjige "Bekstvo od slobode". Naime postoji "sloboda od" i "sloboda za".
"Sloboda od" je u stvari nezavisnost - dakle to podrezumijeva slobodu od tiranije, slobodu od robovanja bilo kome ili bilo čemu (računajući i poroke).
"Sloboda za" je sloboda da se čini ono što se želi.
E sad ljudi "bježe" od te "slobode za", jer kada bi je ispoljavali, bili bi u opasnosti da budu društveno odbačeni. Postoji čitav niz ponašanja, pa čak i stavova, koji su potpuno normalni i logični, koji NISU PROTIVZAKONITI, ali na koje društvo ipak gleda poprijeko. Ili čak ni NE GLEDA poprijeko, ali ČOVJEK NIJE NAČISTO KAKVA ĆE BITI REAKCIJA DRUŠTVA. I zbog toga ljudi "bježe" od slobodnog ispoljavanja takvih stavova i ponašanja. Da bi neko "imao pravo" na tu slobodu, bez bojazni od negativne reakcije, mora imati jak položaj u društvu.
Jedan primjer takvog ponašanja je (za muškarce) plesanje u disko klubu. To nije ni protivzakonito, niti se time krši neka društvena norma, niti se na to nužno gleda poprijeko. Ali opet postoji opasnost da na taj ples ljudi negativno odreaguju. Zbog toga se većina muškaraca ne usuđuje da pleše u diskoteci, dakle oni nisu potpuno slobodni.
Eto, recimo onaj koji opušteno pleše u disko klubu, i ko pritome ne misli mnogo na reakcije ljudi, taj je slobodan u smislu pozitivne slobode, dakle "slobode za".
Јовичићу, удај се за мене!
Manja!