Evo sta sam sanjao nocas poprilicno interesantno. Sanjam kao da pripadam nekoj grupaciji minijaturnih kosaca koja se svake godine takmici na "kosidbi na Rajcu". Imamo sve, male narodne nosnje i opanke (to nam je uniforma) i male kose. E sad fora je sto smo mi bukvalno u toj minijaturnoj grupi kosaca kao liliputanci, znaci velicine smo mrava, a normalni ljude tj. normalnih dimenzija nas angazuju da im sredjujemo preponsko podrucje nasim malim kosama. Znaci kosimo im preponski deo. Sredjujemo.
I sad sedimo kao jedan dan u kancelariji nas 5 i cekamo poziv i jednom treuntku zove zena. Dobar dan, dobar dan, ja se javljam, treba mi to i to. OK, sedamo u kola stizemo. Mi tamo kad ono Vo stoji posred kuce.
Pre dve noći sam sanjao da se u nekom čudnom gradu odvija svetsko prvenstvo u malom fudbalu, i odjednom se tu stvorila gomila vukajlijaša od kojih su neki i učestvovali na tom prvenstvu, ali to je izgledalo nešto kao prvenstvo u PES-u, virtuelno skroz. Onda odjednom uveče nastao haos uoči prvenstva i kreće upoznavanje sa vukajlijašima, upoznao sam Džonimira, kul lik, ali većina ostalih su (u snu) bili neki nepoznati bubuljičavi metalci za koje niko na vuki nije čuo. Pokušao sam da im kažem da ne znam ko su pa smo ušli u polemiku oko nekih autora sa vuke, ko koga zna i tako, kad odjednom se na okupljanju pojaviše neki lik i riba (plava ravna kosa sređena u rep, kožna jakna, pornićarski izgled)... Ja da se upoznam s njom, pružim joj ruku i da je poljubim u obraz, kad cmoknusmo se pravo u usta... Malo smo se gledali (ja bio zbunjen) i onda opet. Onda je onaj lik rekao nešto kao ''aj vodi je molim te, smara me...'' I ja pošao s njom da je odvedem u svoj jebarnik, prethodno svratio da kupim kondome itd...
i tu sam se probudio kad sam shvatio koliko je san nerealan... #tuga #čemer #šmrc
Lolek :)
platili mi neki da im pricuvam hrchka ili misha ili nesto tako kojeg mnogo gotive fazon imaju ga 15 godina mnogo pametan i to i ja odem u vece i vratim se a oin u sporetu zatvorenom ne znam kako je usao unutra neko meso bilo i krompir a on id alje ziv rukama grebe po meso i ja odmah otvorim rernu a on vec slepljen i ja ga odlepljujem onako ovi dosli ja reko ne znam kako se desilo jbg ne znam kako koji kuras oni ma nema veze i cak krenuli jesti meso i krompir one sa mnom ja trazio onaj deo pri kraju gde nije slepljen oni kao pa samo to i jedemo
hahaha samo to i jedemo, k'o da je sutlijaš, samo ono skroz na kraju izgorelo
haha sve sjebano brate i jos kad su odlazili fazon nemoj molim te da mu nesto desi pricaju mi sve vreme o tome koliko ga gotive a kad su se vratili na keca bez reakcije promenjene od osmeha popusili pricu kako je nekako sam ushao u zatvorenu rernu(sto se i jeste desilo) i jos uzeli da jedu sa mnom hahahha i to sto ti kazes
sanjao sam da se vozim invalidskim kolicima po gradu jer me mrzi da pesacim.u jednom momentu krenem da se spustam niz neku strmu ulicu a neke 3 ribe idu po sred ulice i smeju se i pricaju, ja ih preteknem sa kolicima i ispred njih pocnem da vozim na jdnom tocku pa se obrnem za 360 stepeni.odjednom se nadjem u nekom parku tu je i fudbalski teren i vidim majmuni jedu lisce na drvetu svo lisce pojeli unistili skroz drvo i ja se tu iznerviram zato sto su sjebali drvo koje je bacalo hlad na fudbalski teren.tu pocnem da se derem-jel sam reko da ne uvozite majmune-onda vidim babu kako lezi na travi i drka picku, ja joj pridjem i kazem joj-hoces ja da te jebem bolje to nego da drkas a ona pocne da vice necu necu.ja ne mogu da verujem ona ima 70 god i nece da je jebem i tako se probudim
Poenta priče, nit te sluša majmunsko-švercerski andergraund, niti te iko voli, čak ni gerijatrija. O kolicima i subliminalnom invaliditetu neću pričati.
Sad razumem zasto hoce da te skinu sa foruma
Sanjao sam kako sam došao na stanicu odakle kreću vozovi, onu garažu kao. Onu starinsku sa 10ak pruga, ne znam kako se to zove. Zgrada stara, u poluraspadu, šine zarđale. To sve ispred mene. Iza mene pruga i prolazi neki brzi voz. Kad god se okrenem prolazi. Odjednom, hvata me za ruku neki starac i pokazuje mi da ćutim. I ja ćutim, šta ću. Onda mi pokaza na garažu iznad koje je stajala četvorka. Vidim ja, nema ništa tamo. A on me ćuška tamo, namrštio se žešće. I gura me bukvalno po pruzi do vrata. Kad me je dogurao pokaže mi unutra. A unutra ja. Umrljan do lakata uljem, popravljam neku lokomotivu, šta li. Smršao, oči mi se u potiljak uvukle, neobrijan. Al smijem se, radim i lijepo mi je. Nasmijah se malo a starac me cimnu za ruku i opet pokaza da ćutim. Povede me do garaže devet. Tamo gledam, opet ja. Čist obrijan, očešljan, sve po peesu. Odijelo, kravata. Stojim i držim neki govor. Lažem. Znam da lažem. Pričam, obećavam kule i gradove. I ljudi mi vjeruju. Pričam kako je bezbjedno gurati prste u šteker. Uto se pojavi zid pun štekera i ljudi krenuše i svi gurnuše prste u šteker. A taj drugi ja im pokrade novčanike. I smije se zlo. Cimne mene opet starac i odvede me do sedmice. Ono, vrata na sedmici drvena. Starac pokuca a ono se otvori mali prorez za oči ko u filmovima. I pogledaju me neke oči. Pa pogleda starca a on klimnu glavom. I krenuše vrata da se otvaraju. Mrak unutra dok se skroz ne otvoriše. A kad su se otvorila ono stoji isti vaki ja sjedi tamo i odmahuje glavom. "Neuk je" viče starcu. "Ima on još da uči. Pravi iste greške." Starac klima glavom. "Ništa," kaže drugi ja "tako je kako je. Neće nas spasiti, ne može on to." Starac ćuti. Pognuo glavu. U to, drugi ja ustaje prilazi mi i kaže "Spasi se idiote" i udari me pesnicom u stomak. U to se probudim.
Ne znam da l sam ikad sanjao neki luđi san.
kenjaš da si toliko spavao jbt
meni prošla večnost dok sam pročitao pola
Hahaha, neše ako bih pričao kako su mi u snu vanzemaljci štelovali golfa, to bi tek bio doživljaj lol
Sanjao sam jednom da sam žensko, ali ne baš skroz žensko, nego ja sa stidnicom i sisama. Krenem da drkam stidnicu i svršim i probudim se. Tako da se može reći da sam iskusio ženski orgazam.
Nisam planirao da podelim ali evo pošto je Apo.
Sanjao sam pre dan-dva kako me davi ogromna zmija. Ona se ono obmotala oko mene, i još uvek me ne priteže ali sam na podu. Mi smo kao na nekom šetalištu koje vrvi od ljudi. I što je najgore, sve su ljudi koje poznajem znači prijatelji ili poznanici nije bitno ali ih znam. I svi su u fazonu pogledaju me ili ne ali samo prođu. Već u snu osetim kako počinjem da otežano dišem i baš u tom trenutku ono prolaze baš bitne osobe iz mog života i samo me pogledaju i okrenu glavu znači vide me i sasvim svesno okrenu glavu. Ja onako u patnjii se kao derem "alo bre davi me zmija pomozite" ali imam onaj osećaj kad se dereš u snu ali ništa se ne čuje. Valjda ona mene tu ubije ne sećam se kraja ali kad sam se probudio zapetljao sam se čaršav i jastuk mi je bio preko glave. Izvukao sam pouku da mi niko nije prijatelj, pičke jedne niko da mi pomogne. Sad ću samo da sedim u četiri zida i da se družim sa vukajlijašima jer me nisu Bombaš i Maestro zaobilazili nego "prijatelji". Jebem ih usta
Plidu to zvuci kao opterecenost obavezama i osecaj da si sam u svemu tome.
A ko ti je kurva sa avatara, dobra je?
Vrlo moguće gamby
Ne znam ni ja, izletela mi na onoj We are men stranici koliko se sećam
Daj instu ili ime ljubim te
Evo da se i ja ispovedam...
Sinoć sam sanjao neki prazan prostor, odjednom se pojave neka vrata a na vratima visi glava zakucana ekserom.Počinju ljudi da se skupljaju, i tek će jedan. ,, Ljudi ovo je sramota, ko li je ovo uradio"
Nije mi bilo dobro...
E, ja sam par puta bio u stanju da putujem kroz vreme, sretnem neke ljude koje znam u vremenu pre nego što sam se rodio, sugerišem im šta će biti; ali najmoćnije je bilo pre neko veče: dolazi mi jedna profesorka sa faksa i pretura po knjigama (vidno loše raspoložena). Ja joj telepatski onemogućim da razume šta tu piše. Nešto kao telepatska enkripcija :D