Podijeli sa Vukajlijašima
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
@zglavkar: Kad je u pitanju popularna muzika (rokenrol, pop, i razni derivati), po meni je vrhunac bio u kasnim 1960-im godinama. Ali sve od 1955-1990 je poprilično dobro. Nakon toga, nažalost pad. I sad ima dobrih pjesama, nisam isključiv, ali konstatujem neku opštu tendenciju.
(ovdje nisam uzimao u obzir džez, koji je bio nešto ranije dominantan... al ga nažalost ne poznajem dovoljno...)
@celt, pogledaj odgovor, ostao na prethodnoj strani
a mozda samo oni najtalentovaniji prestali da slikaju a poceli da prave filmove? ili igrice? odecu, arhitekturu, jebem li ga sta. danas slikari uljem na platno nisu bas neki krem kreativnosti, oni sto dobri rade uglavnom nesto drugo.
na tu umetnost na koju ti gledas danas kao na remek delo je neko u 1750 gledao kao na daj da platim ovog molera, kazu da je dobar da me naslika lepo da okacim u salonu.
da je taj video nekog sa fotoaparatom i fotosopom, samo bi isterao ovog realistu napolje posto je dosta losiji i treba mu brate mesec dana za nesto sto ovaj uradi za dan dva.
ne mogu da ti popustim na ovo pa ne znam sta da je, milion puta sam cuo taj argument i nikad niko nije bio u pravu.
jel znas da nisi ni svestan, ne mozes ni da pojmis sta ce u 2300 da bude "klasicna umetnost" 2000tih? neto svakodnevno tebi, nesto sto svakodnevno gledas, a onda nakon 300 god se iskopaju dela ljudi koja su i nakon 300 god dobra. i arhaicna. i onda ce neko tad da jede govna kako je 2000tih bio vrhunac ubaci ono sto govornik ceni a danas lagani pad jer se ulenjili, jer jebem li ga sta, AI radi to bolje pa samo puste
Pa ne moze bas da se gleda tako. Ni to kako je nekad bilo dobro sve a sad nista. Ni to poredjenje pele najbolji ikad a racunali mu se golovi iza zgrade, a ne znam ronaldo igra u verovatno najvecoj konkurenciji ikad do sad.
Ne znam, eto poredjenje u elektronskoj muzici, kraftwerk kao pioniri neki elektronske muzike, audio vizuelne muzike, koji su bili stvarno otkrovenje u to vreme, sa svojom pozorisnom publikom, kao u bioskopu da sede, poredis sa danasnjim nekim didzjejem koji koristi holograme, ima najljuci klub sa igracicama i predrkanim ambijentom. Ne mogu da se porede tako stvari.
Imas istorijsko vreme kad je nesto nastalo, ambijent, okruzenje, da li je neko prvi stvarao nesto, ili ima na sta da se ugleda, uslovima u kojima je stvarao, tehnoloski razvoj civilizacije u tom trenutku, ili koliko je neko ispred svog vremena u tom trenutku, i naravno finansijski aspekt, gde je neko u istoriji radio nesto jer je zagrizen za to, a danas se prilagodjava fokus grupi koja treba da konzumira taj sadrzaj, i tako dalje.
Celt, ne tražim da mi popustiš. Imaš prilično dobre kontraargumente. Za filmsku umjetnost ne sporim. Što se arthitekture tiče, tu je đene-đene, mogu da kažem da je savremena, i ova klasična u istom rangu po umjetničkoj vrijednosti.
Ovo što kažeš da tad ljudi možda nisu uviđali vrijednost tih djela, to je vjerovatno tačno. Ali to ne znači da ona nisu imala vrijednost, već prosto da većina ljudi to nije uspjela prepoznati.
A što se tiče opštih tendencija i da li se i kad se desio peak civilizacije kad je umjetnost u pitanju, to bi se moglo relativno lako matematički utvrditi.
Rangiraš recimo 200 najboljih umjetničih dijela iz svih grana umjetnosti.
Prvo djelo na listi nosi 200 bodova, poslednje jedan bod.
I onda napraviš grafikon, recimo po decenijama, decenije staviš na X osu, a bodove na Y osu, i onda vidiš kako se po decenijama kretao ukupan broj bodova, koji je svaka decenija "osvojila", tj. zbir bodova svih djela nastalih u toj deceniji.
Nešto mi govori, da bi vrhunac tog grafikona bio negdje možda u 18. ili 19. vijeku.
e vidis, ovako se ubija kreativnost :)
mozes ti da pravis jednacine do sutra, ako je ono sto im daje parametre subjektivno, to ti je to. a ako objektivno krenes da bodujes umetnost, tek onda si se zajebao, jer to ne moze. tipa kako ces, sto vise boja iskoristio to vise bodova :)
kao sto i ti ne prepoznajes danas ono sto je jednako dobro kao to sto je ocigledno prezivelo 300 god, samo malo drugacije
Jovo daj mi najbolju zensku skuplturu u istoriji, ja cu je za par dana 3d modelovati za cnc da ispadne duplo jaca nego ta, jos cu ti gratis napraviti da ti namigne kad prolazis. Ne mislim da moze uopste tako da se gleda.
Ako bih trebao da kazem koji je najjaci period civilizacije, rekao bih dvadeseti vek, ili druga polovina dvadesetog veka, po svim aspektima najveci i najbrzi napredak covecanstva.
Navedi mi brate tipa tri četiri moderna 'umetnička dela', kako god ti to definisao, koja mogu da se mere sa Rembrantovim slikama, ili sa tipa slikama Paje Jovanovića. Mislim možemo mi tu da kenjamo kako umetnost svako tumači na svoj način i svako nalazi vrednost u svakom umetničkom delu, ali jednostavno sa aspekta nečega što bi moglo da se nazove majstorstvo ili veština ja ne mogu da ih izjednačim, koliko god pokušavao da budem objektivan i nepristrasan.
Nešto mi govori, da bi vrhunac tog grafikona bio negdje možda u 18. ili 19. vijeku.
Kad se pomene klasična muzika obično neko nađe za shodno da kaže kako su na 4 godišnja doba Vivaldija i sl u ono vrijeme gledali kao na treš folkčinu a na pr Mocart i Betoven su rođeni koju godinu prije njegove smrti.
Dakle i tu imaš stav da je baš ona prva muzika bila najkompleksnija a sve posle nje prostije i gore.
Što se tiče generalno umjetnosti i perioda koji si naveo stvar je u tome što djeluje kao da je 1900te neko kliknuo na turbo. Samim tim što je nama bliži period počinje vrijeme da se dijeli na dekade a ne kao za udaljenije doba na eventualno polovine vijeka.
pa to, poredi se umetnost iz nuzde iz 17. veka gde su ljudi razvijali skilove da naprave nesto sto je potrebno da se malo obogati zivot (slika, muzika, zgrada) sa danasnjom umetnoscu radi umetnosti, koja je losija jer onaj sto je pravi losiji.
ako trazis ono sto je danas umetnost, muzika se nije promenila - drugacija je, ali i dalje se razvija, ono sto prazivi ce biti klasici u nekoj buducnosti.
sto neko sad moze da kaze da neko bahovo ekstra jednostavno delo za klavir bolje od necega danas ekstra jednostavnog sto paz sad, ne zvuci lose. i jedan i drugi komponovali na necemu najmodernijem za svoje doba.
npr ovo je po muzickoj kompleksnosti u rangu popa danas:
https://www.youtube.com/watch?v=PXMVkQ70I88
a opet jedno od najpoznatijih dela, sa razlogom, na klaviru.
slikarstvo je sa druge strane malo prevazidjeno. tako da nije poredivo. treba se traziti umetnost danas na nekom drugom mestu
kao sto i ti ne prepoznajes danas ono sto je jednako dobro
Navedi mi brate tipa tri četiri moderna 'umetnička dela', kako god ti to definisao, koja mogu da se mere sa Rembrantovim slikama, ili sa tipa slikama Paje Jovanovića. Mislim možemo mi tu da kenjamo kako umetnost svako tumači na svoj način i svako nalazi vrednost u svakom umetničkom delu, ali jednostavno sa aspekta nečega što bi moglo da se nazove majstorstvo ili veština ja ne mogu da ih izjednačim, koliko god pokušavao da budem objektivan i nepristrasan.
Film neki recimo?
Dobro loše sam se izrazio, više sam mislio na tu modernu i post-modernu 'konceptualnu' Marina Abramovich umetnost, film je čit jbg, drugačiji medij
Celte, slažem se da jednačine ubijaju kreativnost, ali meni s ovim nije cilj da budem kreativan ili da ja stvaram umjetnost, već da iznesem određenu argumentaciju. A tu matematika može biti od koristi.
Naravno, ta lista je subjektivna, ali tu listu ne bih pravio ja, već bi bila rezultat nekog konsenzusa najboljih kritičara i istoričara umjetnosti.
I ako uzmeš njihovo mišljenje kao relevatno može se relativno dobro pratiti kako se kretao kvalitet umjetnosti kroz vrijeme (možda sa izuzetkom nekih poslednjih 50 godina, jer ta djela još nisu ušla u kanon).
To donekle smanjuje validnost moje teze, ali ako vidiš da je grafikon čak i prije ulaska u taj sporni period od 50-ak godina bio u značajnom padu, lako je ekstrapolirati to do danas. Mogućnost greške postoji naravno, ali ipak dobijamo neku sliku, o stanju stvari u umjetnosti.
A ovo što ti kažeš da ja danas ne mogu prepoznati šta će biti remek djelo i klasik... Pa to ipak zavisi dosta. Desilo mi se X puta da pogledam NOVI film, i da odmah kažem "vau, ovo je odlično". Ili ima pjesama koje ti legnu na prvu.
Ovjde postoji određena doza političke korektnosti u stavu Celt-a i Carl Cox-a, u smislu da treba sve periode jednako tretirati, da mi ne možemo donositi takve neke sudove, i sl. Zapravo oni kao da brane zdravorazumsko shvatanje, da kako napreduje civilizacija, tako i sve drugo to prati, i ovi što pričaju o padu umjetnosti, to su reakcionarski elementi i konzerve...
Ali ja iznosim pomalo provokativan i politički nekorektan stav, da u nekom stvarnom smislu kvalitet umjetnosti može kroz vrijeme da raste i opada. I ljudi su znali to da prepoznaju i bez uvijanja su prepoznali neke periode kao vrhunce kreativnosti u pojedinim umjetnostima. Tako npr. imamo zlatno doba naučne fantastike, zlatno doba holivuda... itd.
Evo npr. baš danas, u ovom periodu, mi po stavu ozbiljnih kritičara nalazimo se u zlatnom dobu televizije, jer su serije koje su nastale poslednjih godina, među najboljima ikad. I oni to odmah prepoznaju, ne mora proći tri vijeka da bi neko prepoznao taj kvalitet.
Moja teza, je kad je umjetnost u globalu u pitanju, da je zlatno doba ipak iza nas, što ne znači da nekad u budućnosti neće nastati neko novo zlatno doba.
Celt, aj mi nađi neku današnju pop stvar koja po kompleksnosti može parirati ovome
https://www.youtube.com/watch?v=prvBEXbnDR0
(a ovo je tek jedan (četvrti) stav simfonije, po meni među najboljim stvarima što je Mocart komponovao) - 41. simfonija
lepo si ovo reko, zlatno doba rucnog slikarstva po platnu je iza nas, ne vredi to porediti kao sto ne vredi porediti danasnji film sa pozoristem iz 17 veka.
a ovo zlatno doba umetnosti generalno to je politicki korektno ili nekorektno ravna linija. ima samo nesto cemu dajes vecu vrednost (kao slika je vrednija od filma, ili violina od sintisajzera) pa onda tu gde je bilo zlatno doba tog orudja ti kazes da je i generalno umetnost bila bolja.
ako oces bas da poredis, periodi bez ratova i bez gladi recimo da imaju mali pik u kvalitetu generalne umetnosti iliti energije potrosene na nesto sto nece direktno da te nahrani a opet lepo. sve ostalo je subjektivno.
Ne znam da li bih baš definisao to kao političku korektnost, ali je česta pojava kad god se potegne ova priča 'nekad je sve bilo bolje u odnosu na sad kad je sve gore', najčešće na temu muzike. Nađu se ti koji će da kontriraju i da pričaju 'ama ljudi muzika je i dalje muzika, ima dobre muzike ima puno sranja, isto tako je bilo i u tom rendom periodu koji vi glorifikujete, samo što je od tada prošlo mnogo vremena pa je ono što je bilo sranje zamrlo a ostao je samo kvalitet'. Moj problem s tim je što ja i dalje nisam dobio konkretne primere toga što je toliko 'dobro' i 'kvalitetno' dan danas, iako sam na ono što je sranje već oguglao. Doduše tu se već radi i o ukusima, žanrovima, subjektivnim osećajima i šta sve ne, ali svakako je interesantno to njihovo rezonovanje i ubeđenost da kvalitet muzike i umetnosti generalno nije opao, pokušavam da ga shvatim i dajem šansu tim novim sranjima al ne ide.
znaci kompleksno = kvalitetno jelte?
vidis, tu si prvu gresku u ocenjivanju umetnosti napravio.
ako mene pitas ja mocarta nesto i ne volim posebno, najmanje mi slusljiv od svih klasicnih, da ne kazem smara me uglavnom, tako da mi malo bezveze da kacim ovde sta bi sve radije slusao od konkretno ovog sto si okacio :)
ono sto od pre 10 god sto volis da cujes opet. jos bolje je ono od pre 30 god sto se i dalje slusa.
nije muzika samo do melodije i kompleksnosti.
Moj i šmokljin stav je ono, nije nam problem reći nešto što vidimo i što je očigledno, pa čak i ako se to naizgled kosi sa zdravim razumom. Ja bih isto logičkim razmišljanjem došao do stavova kao što ih ima celt i Carl Cox, ali to bi bilo neko razmišljanje apriori, čistom argumentacijom. Ali a posteriori, tj. nakon uviđanja konkretnih činjenica, tj.se vidi taj neki pad kvaliteta (ne u svim oblastima umjetnosti, ali u većini), ne mogu da ostanem pri tom stavu već moram da priznam da tog pada ipak ima.
Ja bih sad mogao na silu da se trudim da oponiram samom sebi, da bih zadržao taj zdrav razum tako što ću reći, današnje slušam/gledam sve, a ono od ranije, samo što je probrano ili kanonizovano... ili bih mogao pribjeći nekoj sličnoj argumentaciji da to zapažanje pobijem, ali zašto bih to radio? Zar nije poštenije reći, jest jebi ga, ima nekog pada u kvalitetu, ajmo vidjeti zašto.
I na to zašto već imam neke potencijalne odgovore, ali da bi se dotle došlo, treba se prvo priznati da neki pad postoji.