Rasprava: "Kako ste upoznali ženu/čoveka svog života" 121

VanGoga 2011-04-13 13:48:20 +0000

I ko onda da se ne pali na Šekspira? :)))
Šespir ZAPOVEDA,bre-i iz groba! :))

JamesBond 2011-04-14 01:45:05 +0000

Хвала вам на овој теми. Све постове сам прочитао и могу да кажем да ми је ово до сада омиљена:)

Великих љубави немам, само кратке везе и брзи раскиди. Ништа романтично ни интересанто. :)

Annasstassia 2011-04-14 03:46:03 +0000

Svi to kazu, pa se zaljube :)

Фејзбукманијак 2011-04-14 06:56:51 +0000

мени су рекли да ћу нађем женку мог живота ако икада одем у Јужноафричку републику... па ја и даље чекам тако

Džonovan 2011-04-14 09:17:31 +0000

U srednjoj školi, zapazim ja jednu malu, malo se raspitam, ona starija godinu...Odma sam znao da će zbog tog da se nećka, pošto nije običaj da se ima mlađi momak, a i vidim konkurencija jaka, motaju se tu i neki studenti i jedan visok crn s Džetom...Al ipak odlučim, napašću. I tako krenem u misiju iz dana u dan, ni prenapadno da ne ispadne kako sam se isprimo ko mazgov (a jesam, i više), a ni premlako da ne ispadnem stidljivko i pičkica.Vidim je na velkom odmoru ispred škole, čita MI DJECA SA STANICE ZOO, i tu krenem da kenjam,ne znam ti ni ja šta...Sledeći dan ona bila dežurna, pa sam u dva navrata izdejstvovo da me odstrane sa časa da blejimo skupa na hodniku. Sve ovo bilo džabe, kad nisam imo muda da konkretno objasnim šta oću, a ona se pravila mutava...A i vazda me sabotirale njene drugarice. U to doba se otvorila neka kafana u koju smo oboje počeli da izlazimo, svako sa svojom ekipom. I tu sam nešto bezuspješno balio, opet zbog nedostatka kuraži. Realno, već smo bili postali i drugari, pa mi bilo frka da sve ne sjebem. Onda jednog novembra, na nekom rođendanu zajedničkog ortaka...Drž' ne daj, nekako posle svi završimo vani na nekoj fontani u mraku, ekipa se polako razilazila, al sam ja nju prigrlio (rukom u gipsu) i satima jeo teška govna.Malo pomalo, što zbog ladnoće što zbog cuge, tu se malo povatamo, i svak' svojoj kući. Nakon toga se par dana ona opet malo pravila mutava, al ja sam tad već znao da je pečena. Uskoro se smuvamo i zvanično, bilo baš baš fino...Naročito kad se i ona zaljubila ko konj. Onda jebeš ga ode na faks...Kad sam i ja došo tamo, prekinemo, i skroz se razdvojimo na duži period. Ispade kasnije da je to bio odličan potez. Kad smo se pomirili, sve bilo nekako opuštenije i bolje. Malo se poraslo, šta li...Od tada je bilo raznoraznog tumbanja, ne u vezi, nego u životima, što reče Penzioner - od raja do pakla. Al dobro ispade na kraju, baš. Srećan sam. Sad svaki dan kad se vratim s posla, poljubim i stomak do zuba. Jes!!!

shogun 2011-04-14 17:39:37 +0000

bravo dzonovan!

a ovaj Zdrepcev vec na 2 teme krene socnu pricu pa kao "jebe me tastatura"
dajte da skupimo pare za onu Logitechovu, ta se ne kvari, pa da uzivamo XD

a sad ja.
2006, leto, svi na moru, bazenu, strandu... ja u bolnici. infekivno odeljenje. mononukleoza. bio po svakakvim zurkama sa svakakvim budalama, i dobro je sto nista teze nisam zapatio. bolestan nedeljama, upalila mi se zlezda ispod vilice, ko da me je neko zvizno pajserom, nisam se ni brijao ni sisao (inace je na 0) nedeljama.
i mene strpaju u bolnicu, kad prekoputa moje sobe dve klinke, isto leze od mononukleoze (bila epidemija te godine), imaju karte. upoznamo se i tu uz karte malo bleja, zajebancija, neobavezno, bez ikakve krajnje namere. ova jedna smaracica, a ova druga onako sitna, bleda, nesredjena, obrve nepocupane, kosa nikakva, u nekoj pidzami i bade mantilu po vas dan, ne mogu ni da naslutim kako izgleda ispod... a i kako ce izgledati posle nedelju dana infuzije?! ni ja nisam bio bolji.
mene pocne posle nedelju dana da radi terapija, onaj kurac na vilici spadne, ja vec poceo bolje da se osecam, nema temperature, pa kontam malo i da se uredim, cisto zbog sebe. i nagovorim moje da mi donesu brijac i masinicu za sisanje, odem do male prekoputa po ogledalo, osisam se i obrijem, vratim joj ogledalo, a ona se zblanula! (to mi je posle par meseci ispricala). a ja sad vec totalna metamorfoza - sredjen, vratila mi se boja, morao da skinem majicu zbog sisanja, ona gleda tetovaze, taman malo smrsao od infuzije :)...
i dalje ja nista ne kontam, sve neobavezno (glupi muski konj)
ona vec taj dan expresno ocupala obrve, oprala kosu, malo se uljudila... pocela da obilazi, pa prica kako je ukocena od lezanja, ja potvrdjujem, pa ona kao "moja mama polozila kurs masaze, pa i ja znam, hoces da te izmasiram?"
a ja sad, vec namerno, "ma ne moras", ona navali i ja kao jedva pristanem, tu vec pocnu dobacivanja od strane sestara...
sutra mi kao "aj malo da prosetamo, ovde je smor", mlatimo po krugu bolnice, naidju neka kola i ja nju onako prigrlim da je sklonim s puta (tu je pala, posle mi je priznala) i osetim da je ispod onog bademantila i pidzame sve zategnuto, obline sve na mestu, prava dzepna venera, a ona sad vec sredjena, kosa normalna, pa tek malo pudera da sakrije bolnicki ten...
sve vreme dok setamo, ja kenjam nesto sve u 16, ona slusa ko da pricam nesto pametno... ustvari, niko nikog nije rec cuo.
sednemo na neku klupicu, blejimo, ona nesto cvrkuce, ja izgubio tok misli i FLJAS zalepim joj zvaku. ona se posle par sekundi trgne i kao "e, ja imam momka" (laze kucka)
sacekam ja 5 sekundi i sta cu, neprijatna situacija, ja je opet poljubim. ovaj put nije prekidala.
sad u junu ce nam biti 5 godina :)

Ждрепчева Сврш 2011-04-14 18:01:01 +0000

Как' су жене предвидиве. Научиш пар образаца понашања и то је.
Лепа прича. И честитам на тако дугој вези.

shogun 2011-04-14 18:22:08 +0000

fala, fala

Eclipse 2011-04-16 02:57:50 +0000

Pa prvi put sam ga vidjela kao mala djevojcica od 12ak god, igro je kosarku i od tog momenta sam znala da cemo se jednog dana voliti, kako sam to znala ne znam ni sama, ali sam znala. 1000 puta sam ga znala gledati krisom kako igra tu jebenu kosarku zbog koje mi se tad vjerovatno i svidio a on nije znao ni da postojim...
...kad sam zavrsila osnovnu prvi put sam rekla drugarici za njega i rekla sam da cemi on biti prvi decko, a ona se smijala jer je smatrala da nema sanse za to i onda je mene ubjedila da isto tako mislim...
...medjutim sticajem nekih debilnih okolnosti, taman kad sam ga izbacila iz glave, upoznala sam ga i skontasm da je i bruka pametan. Mislim ono sve mi volimo zgodne momke (i on je bio jako zgodan momak, visok, ono kosarkas jebeni) ali ja sam se uvijek lozila na pmf-ovce a ne na dif-ovce :))) a on je bio djak generacije, najbolji student na masinstvu i sve na tu temu i eto jednostavno sve to sto sam znala kad sam ga prvi put vidjela se obistinilo i bili smo jako jako dugo jako jako zaljubljeni i onda sam ja otisla studirati u drugu drzavu i sva ta ljubav je nekako isparila i ta cijela bajkica se pretvorila u nocnu moru!!!
... i od tad sam me myself and I i puno mi je ljepse. Zajebano je biti zaljubljen, zajebi to ima i ljepsih stvari u zivotu, bolje se provodim, vise putujem, fax mi ide bolje od kako nisam zaljubljena!!! Trenutno hodam sa svojim fitnes trenerom, dif-ovcem, nije nesto pretjerano pametan al je prezgodan i u krevetu me klofa ko tepih :DDD a trenutno mi u zivotu nista vise od muskaraca i ne treba :)))

Energija 2011-04-16 03:15:32 +0000

Sela sam, sva smorena, u kafić kod Italijana u Minhenu da popijem kafu. U to vreme me pratio manijak, ali pravi, usred one ladne zemlje, pretio mi otkaz na poslu koji sam mrzela i ceo svet jebeni je bio okrenut protiv mene. Prošao je najlepši čovek na svetu tom ulicom, ja sam odmerila od glave do pete ko najgore muško, otišao je i vratio se opet.
Pitao da li je slobodno i rekla sam -Na ja, natuerlich.
Pričali smo deset minuta i pitao je hoću li kod njega na pivo!
Rekoh -Da!
Ma nek je masovni ubica, vredi da čovek bira ko će da ga secka na sitne komade!
To be continued....