Religija
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
"E onda ti se cudim kako si ostala tako ravnodusna na sve sto si procitala. Tamo su najhumanije ideje sveta i samo mi nije jasno kako to ne umeju ljudi da uvide"
Ma važi, ja sam nehumana i zla osoba... koja je btw plakala na neke delove iz Biblije, ali ako si želeo da kažeš da sam bezosećajna i zla (tj. da potvrdiš svoje predrasude) neću te sputavati - možemo da završimo diskusiju jer očigledno nisi vredan bacanja moga vremena, te ću nastaviti diskusiju sa onima koji su vredni toga.
vidite kako je surovi lepo u jednu recenicu smestio ono sta sam ja nagvazdao u ko zna koliko
Pa nisam to zeleo da kazem, ti meni govoris da ja izvrcem tvoje reci a sta ti sada radis. Ja sam samo rekao da se cudim kako si ostala ravnodusna prema hriscanstvu, u smislu da ne definises sebe kao hriscanku vec kao agnostika. Zasto trazite cuda da bi verovali, zar je potrebno da vam poture Boga pred nos da ga onjusite
A primenjuješ specifičan vid diskusije,ne daješ nijedan argument za svoje tvrdnje što onemogućava druge da ti odgovore valjano...samo rokneš lepo nešto bombastično tipa: Ateisti su svi destruktivnI i mirna Bosna...tako da se i ja povlačim iz diskusije,nemam šta da pričam sa nekim ko smatra da sam destruktivni potencijalni ubica a da nije progovorio reč sa mnom.
I da znas lepo si mi ga odbrusila tako reci zavukla ovim divnim komentarom :-) hehe
Ja sam se izrazila o tebi kao sagovorniku, a ne kao čoveku, čisto da bude jasno.
Samo mi nije jasno sto ste se svi ostrvili tako na mene
da ne ispadne da imam kvalitete čoveka koji je u stanju da u kratkoj formi kaže mnogo, evo vam moje viđene stvari sa jednog mog bloga, koje je blago bilo pod uticajem filma "waking life"
ako vas ne mrzi... ima veze baš sa ovim o čemu pričate, i dokazujem da je naučna teorija za pojedinca potpuno ista kao i vera u boga. bilo kog.
i šta je život?
svi ga samo proživljavamo. jel je moguće da reke ljudi svakoga dana prolaze jedni pored drugih, da smo u neposrednoj blizini, ali se jednostavno ne registrujemo. mi smo samo jebene ljušture. čitave živote provodimo u nekom preživljavanju, tipa, ja moramda idem negde, ja ću tamo otići, i dok tamo idem moj je zadatak da tamo odem, i kada stignem, imam obavezu da to nešto gde sam stigao uradim ili tome prisustvujem, i samo skeniram, upijam, živim, ali ne živim. vi svi samo imaju neke ciljeve. do kraja svojih života imaju ciljeve. cilj je postizanje nečega što je obavezno ili željeno, ali sama srž želje, sama potreba, sve je to sporedno i služi samo kako bi se život ispunio. hoću da kažem, nisu svi u stanju da budu živi. zbog toga postoje želje. zbog toga postoji sistem. televizija, umetnost, kulinarstvo. mi smo svi robovi nas samih. zarobljeni u stereotipima koje smo sami sebi nametnuli, stalno smo u okviru granica kojih se plašimo baš zato što smo ih postavili kako bi se lakše i komotnije osećali po pitanju svojih nedostataka, strahova, lenjosti.
bog, bog ili nauka, priroda, štagod. uvek su postavljana takva pitanja. trenutno sam ubeđen da je i jedno i drugo potpuno isto. zašto? pa, evo:
ranije, pre par stotina godina, pre nauke i tih sranja, dok je zvanična teorija bila da je bog u svima nama, da se kroz naša dela bog manifestuje, da smo mi, ljudi, drva, stolice, ekseri, reke i ptice, da smo svi mi samo otelotvorenja boga na zemlji. i to je prilično depresivno, pošto ako smo mi samo manifestacija božanskoga, to znači da su naša dela, naša delovanja, akcije i reakcije, odavno unapred poznata. ne postoji sloboda volje u tome. kako je moguće da ja budem individua ako je "nešto" isto i u meni i u tebi? kako je moguće da je to nešto, to što smo mi, nešto što smo mi stvarno, ako je to što jesmo, već predodređeno?
i tu je došla nauka koja je rekla da je u pitanju priroda, neki prirodni, kosmički zakoni, neke formule. sa tabua prešli smo na aksiome. to je isto sranje. zapravo, možda je i lepše verovati u božansko nego u formule. moja sloboda nije ništa veća ni sada. ako veruje da je sve što ja mog uraditi, svaki moj potez, sve, ako verujem da je sve to samo akvija koja je započeta hemijskom reakcijom, električnim šokom u mom mozgu, ako je to neka formula, to nešto što je reklo mojim očima da gleda, da posmatra, što je nateralo mišiće moga lica da se smeju, što mi omogućava da se smejem... sve je to unapred poznato. koliko god veliki broj mogućnosti bio, svaka moja reč je unapred poznata pošto je sve u verovatnoći. kombinacija tonova koje ću izbaciti iz usta je apsolutno predvidiva. koliko god velika ta cifra bila. ponovo smo samo zarobljeni u pravilu. i nije to samo depresivno. to je obeshrabrujuće i na mnoge druge načine. recimo, svaki moj pokušaj bilo čega, sa pretpostavkom da sam ga ja svastan, kao i da sam svestan činjenice da je samo puka verovatnoća ono što će se odigrati u mom mozgu i što će me navesti na neko delovanje, sa tom pretpostavkom, o mojoj samosvesnoti svega, za mene nije moguće da ne pretpostvaim da to isto radi još neko. nisam ja ja, ja sam ja, ali i neko tamo je baš taj neko tamo, a u tom istom trenutku, i taj neko tamo je ja kao i što sam ja taj neko tamo. i to je grozno.
i ko smo mi uopšte? jel smo mi gomila nerava? saznao sam danas da se u vremenskom periiodu od 7 godina, svaka ćelijau nama promeni. mi smo praktično druga osoba svake sedme godine, a opet smo mi. sa sećanjima i uspomenama, sa osećanjima i vezama za iste ljude. sa istim, ili sličnim principima i načinom razmišljanja...
posmatram sebe. od kada sam stavio neodređenu tačku na ovaj blog pre nepunih nedelju dana, dolazio sam ovde svakog dana par puta sa neverovatnom željom da napišem nešto. i ne nešto već nešto smisleno. ali na stranu to sada.
razmišljam o vremenu. vreme je samo ešto što koristimo kako bi označili neko čekanje. niko ne živi u trenutku. niko. i ko kaže da to nije moguće?
jel to možda zdrav razum na temeljima vere u boga ili savremenu nauku govori? možda. ali ako sam ja u stanju da zanemarim sva usađena znanja i pravila koja se bez pogovora poštuju, ako odbacim sve to i živim bez osvrtanja na pravila. mogu li provesti trenutak baš onako kako bih želeo sada da ga provedem tada?
ako odbacim savremeno poimanje vremena? vreme za mene ne pstoji. ljudska sekunda je nešto što za mene ništa ne znači i ja ću svoje vreme, ili antivreme temeljiti na stvarnim i nestvarnim događajima, ili blitvi, nebitno. ko može da mi zabrani? ko može da mi dokaže suprotno? sve je samo stvar prilagođavanja i standardizovanja. zašto standardizovati i u isto vreme tvrditi kako smo svi apsolutno nezavisne jedinke, različiti jedni od drugih. niko nije isti. ali svi koristimo ista pravila! svi smo jedno veliko pravilo. pravilo je naš život.
voleo bih da sutra, možda ću to i učiniti ako budem imao dovoljno hrabrosti, voleo bih da sutra na ulici zaustavim nekoga i kažem deo ovoga, da vidim koliko se taj neko slaže.
tu se javlja novi problem.
recimo da ja imam nešto što bih želeo da podelim sa drugima. recimo da je to lek protiv raka.
ja nemam nikakve kvalifikacije savremenog društva koje bi mi dale osnovu da govorim o leku protiv raka. ali recimo da baš ja znam koji je lek, i da želim to da podelim sa ostalima. recimo da sam rešio to da uradim tako što ću se sa megafonom popet na neku terasu, ispod prometne ulice u vikati nagalas sve što znam. zašto ne bih otišao negde? pa ne žele da me prime, misle da sam budala, da lupam gluposti. ali i ovi ljudi kojima se obraćam, ovi ljudi koji kao roboti prolaze pred, ispod mene, mogu čuti samo deo onoga što imam da kažem zato što imaju cilj da negde stignu. čak i kada bi me slušali ne bi me čuli.
niko ne sluša.
jel sluša neko?
i reči. svako svako reč doživljava drugačije, ali opet svi znao značenje svake. svaka reč izaziva neku hemijsku reakv+ciju u mozgu, avocira neko sećanje na neki događaj, i sve to čini samo zato što smo za to nešto mrtvo, za simbol, za slovo, vezali neki događaj. žuto je možda zeleno gledano očima plavoga slona, koji uopšte i nije plav ako ga posmatra neko drugi. ali za sve je siv. i ta plava biće siva onome ko je zeleno video kao ljubičasto... da ne petljam previše. ne samo boje. lav je nešto što je flakavo ima zube, rep, i grivu... misliš na konja? ma ne, na lava... aaaa ima i kandže!!! pa da, ali nije to rakun, rakun ima i onu štraftu... i tako u nedogled.
ali opet uspevamo da se sporazumemo. i pitanje je uopšte koliko upevamo u tome. koliko je ono što sam ja želeo da kažem, kristeći se rečimo, pošto tako mi ljudi radimo, između ostalog, koliko sam uspešan u onome što želim da prenesem? mislim da rezultati govore za sebe. sve zavisi od sličnosti na koji osoba kojoj želim nešto da kažem shvata simoble, reči kao i ja. ako alično razumemo značenja reči, ako tebi makaze predstavljaju i znače isto što i meni, sam kontekst makaza tebi će biti jasniji nego nekome drugom. na to se dodaje i emocijalna povezanost svake reči sa svakom jedinkom i predstava osećanja koje svaki simbol budi u svakome...
verovatno je bilo dosta ovoga. sebi nisamdosadio, ali verujem da meni jesam. kao i ostalima nama koji smo veorvatnosamo jedno zato što smo toliko ograničeni verovatnoćom koja je isuviše sitna u beskrajnosti koju poseduje. isuviš uska za vidike kojima težimo. verovatnoći koja nas sputava svojim granicama kojih se plašimo i strepimo od zalaženja sa druge strane istih.
xaxaxaxaxaxaaxaxaxaxaxaxaxa
ništa, samo vi nastavite
zato što imaš masnu kosu, a u njoj se đavo gnezdi...
Nije loše Surovi.
Sa onim delom do leka za rak se slažem.I sam sa razmišljao o tome dosta.
Drugi deo mi je malo već nategnut.Standardizacija i jedno veliko pravilo mora da postoji.
Dobar ti je tekst, Surovi. Poslaću ti na mejl moje priče kad otkucam ako budeš želeo naravno, bave se sličnom tematikom ali iz drugog ugla.
haha ponovo sam uspeo da razbijem i razvodnim diskusiju :) POBEDA!!!
senjora pošalji mi priče, ima ćera mejl. :)
koji si ti kralj... obožavam te! :)))
zvatjemo te oblivion!
chek bre, kakve veze ima En sa ovim?
Bura strasti konacno je utihnula
pa rekla si da ćeš mi poslati mejl... ima En moj mejl...
Jebeni zen Surovi...aj kad vidiš da se koljemo isključi komp. :))
:) neće niko ovde da se svađa. svi moramo da se volimo.
Pa normalno da si ih smirio!! Dok pročitaju sve ono, zaborave i oko čega su se raspravljali. Medjutim, vrlo dobra taktika.
Znam da je diskusija zavrshena, ali vishe gluposti od strane jedne osobe nisam u zivotu svom prochitala!!!
Znachi ja sam zla, pokvarena, nehumana, mrzim svoju familiju i sve svoje bliznje. Pa pobogu, ko te je takve gluposti uvjerio???
Ateista sam i nikada nisam kao shto ti sad radish, govorila da su hrishcani (ili ljudi bilo koje druge vjeroispovjesti) glupavi ili neshto slichno. Moja chitava porodica (i bliza i dalja) vjeruje u Boga. Znam puno toga o hrishcanstvu, ali po meni sve te bajke nemaju nikakvog uporishta, dokaza ili bilo chega slichnog. Da li me to sad chini loshim chovjekom??? Prichash o chovjekoljublju, a napadash one koji ne vjeruju u Boga.
Izvinite me, ali u podrumu me cheka 16 osoba koje treba da iskasapim, izmrcvarim odsjechem i glave i poslazem da ih svi vide.