Poezija

  1. Gospođo Vineti, juče sam opet pokušao da se obesim,
    a posle sam opet odustao. Čitave noći gledao
    sam otvorenih očiju u tavanicu i voleo onu
    drugu ženu. Sećam se jedne rečenice iz Dikensa.
    Početka jednog Dombijevog pisma: - Mila moja,
    ja sam pas.-

    Sad znate šta sam...

    Slade se svojom patnjom i oće sažaljenje drugih. Psi jedni!

  2. Rin Tin Tin je bio glumac a ne pesnik

  3. Tibore, dama na tvom avataru ima ružan glavatar.
    Šalim se, ima samo ružne obrve.

  4. tachno sam znao da ce doci do ovoga vesna moja draga, pazi shta sam napisao nekidan
    na temi o nashoj MADALINI

    mogu da zamislim kako se osecaju ostali zenski clanovi ovog sajta kojih nema mnogo kad vide kako njihovi mushkarci pene na ovu prepichku, npr vesnam, verovatno su tu komentari pa i nije neshto gajgerka i tako to

    al ne brini se ti si mi idalje prioritet <3
    http://radioromanian.net/wp-content/uploads/2013/11/madalina-dumitriu1.jpg

  5. Život bijaše prekratak
    Za drugi život
    Život bijaše prekratak
    Za njegovanje znanja
    Život je komplet lepinja
    Poezije, Sunca I zemlje
    Pa I mravi iz strogo kolone
    Pocnu haoticno da bjeze
    Kada plamen pocne da HeliolitHesse lolo

  6. O životu
    Nemah vam što reći
    O životu
    Ni ja ništa ne znah
    No ja mogah namrštit obrve
    Gledajuć na mravlje kolone
    Ljudi ginuvših u ratu
    Bježe tada život tužanpol Sartr.

  7. Pjan ja sam dok te ljubi drugi neko
    ti si sad za mene samo san
    znam da si od mene sad daleko
    krv ti jebem i ovaj dan

  8. O životu
    Nemah vam što reći
    O životu
    Ni ja ništa ne znah
    No ja mogah namrštit obrve
    Gledajuć na mravlje kolone
    Ljudi ginuvših u ratu
    Bježe tada život tužanpol Sartr

    :D

  9. imate sad neki konkurs na koji šaljete 3 pesme ili 3 kratke priče, treba poslati do 25. januara

  10. Jedna od najvizuelnijih pjesama Ljubomira Simovića, divnog književnika i pjesnika...

    Ok, nema na netu, pokušaću napamet...jako je volim

    RASPUTNICA

    Ukrštaju mi se kiše ispred lica.
    Na lađi mornari i Sveti Nikola.
    U vîna pune vetrove uleću vetrovi puni ptica;
    U ikonu ulazi lađa.

    Oko večeri miriše Zlatibor.
    Jedna se kuća, daleko, na severo-zapadu bêli.
    He čujem ljude al' trnem od pesme njihove!

    Poštapajući se batinom, dok mu pun Mesec zalazi iza glave,
    Jedan se svetac iskrada iz ikone.
    Da li putem za njim kroz ognjeno žito
    Ili za lađom koju sâm oganj vodi...

    O, Sunce palo!
    Onaj ko pogodi ono što cilja, promaši sve ostalo.

    Ako neko poznaje neku interesantnu pesmu, vizuelno upečatljivu, nek okači. Pišem trenutačno jedan (novi) ciklus solo pesama za glas i klavir pa mi svaka ideja dobro dođe:)

  11. Necu da ucestvujem, predsjednik žirija je Valdemarov rođak.

  12. Ne boj se, moj deo familije s njim ne priča. Ko i da mi nije.

  13. Sad smo bezbrižni, laki i nežni.
    Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala.
    Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga
    izgubismo jedno veče
    Znamo da, negde, neki potok, mesto njega,
    rumeno teče!
    Po jedna ljubav, jutro, u tuđini,
    dušu nam uvija, sve tešnje.
    Beskrajnim mirom plavih mora, iz kojih
    crvene zrna korala
    kao, iz zavičaja, trešnje.
    Probudimo se noću ismešimo, drago, na
    mesec sa zapetim lukom.
    I milujemo daleka brda i ledene gore, blago,
    rukom.

    Gledo sam te sinoć. U snu. Tužan . Mrtvu.
    U dvorani kobnoj , u idili cvijeća ,
    Na visokom odru, u agoniji svijeća ,
    Gotov da ti predam život kao žrtvu .
    Nisam plako . Nisam . Zapanjen sam stao
    U dvorani kobnoj , punoj smrti krasne ,
    Sumnjajući da su tamne oči jasne
    Odakle mi nekad bolji život sjao.
    Sve baš, sve je mrtvo : oči, dah i ruke ,
    Sve što očajanjem htjedoh da oživim
    U slijepoj stravi i u strasti muke,
    U dvorani kobnoj , mislima u sivim.
    Samo kosa tvoja još je bila živa
    Pa mi reče : Miruj ! U smrti se sniva.

    Ove dvije za D Profa.

  14. To gore su Crnjanski i Matoš.

    Ne, ja necu ni od cega polovinu!
    Daj mi nebo celo, zemlju celu
    i more i reku i gorsku lavinu.
    Ne, ja necu nikakvu podelu!
    Ne, ni zivot ne zelim u delu.
    Neka mi se sve svali na pleca!
    Ja i tugu zelim celu,
    kao sto zelim da je cela sreca.
    Pola hocu samo od jastuka
    na kom lezi, kraj lepog ti lica,
    od prstena sjajna, tvoja ruka
    sjajna kao zvezda padalica.

  15. Zagrli me
    I pođi putem
    Kuda idu kukavice
    Pratiće te
    Moje oči lutalice
    Žensko srce nežno
    Poput lastavice
    Što od bola umire

    Zagrli me
    Samo jednom čovek budi
    Ne laži me
    Ako odem nikad više
    Ne traži me
    Samo napred ne okreći se
    Ne gledaj me
    Ja odavno slutim sve

    Kukavica
    Nisam znala da si takva
    Kukavica
    Samnom spavaš druga ti je nesanica
    Bojis se da priznaš to
    Kukavica
    Ti si samo jedna više
    Kukavica
    Nisam više ona ista devojčica
    Koju laže bilo ko

  16. Јебо те Аркан

  17. KARDIAMO MI NA NI SI HI
    EN TAHORI SU MEEEENI

  18. Од главе Зете до града Спужа
    Крвави ланац војске се пружа
    Притисли Срби турске ливаде
    Турцима у Спуж задају јаде
    А сердар Вуле с високе куле
    Џефердар пали, кукају буле!
    Лелечу турци, кукају буле
    Ој леле леле, оне га Вуле
    А сердар Јанко са сабљом маше
    Удрите браћо, СРПСТВО ЈЕ НАШЕ!

Rekli o sajtu

Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.

Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.