Poezija
Rekli o sajtu
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Eto čemu je Bodler mogao da se osmjehne povremeno.
Evo vam malo moje poezije: http://aleco-vojinovich.blogspot.com/
Nije reklama, samo me mrzi ovde da kucam :P
Zlatoust si kad ćutiš
Fin si dok ne progovoriš
Greota je da govoriš
Kad ti ćutanje nije teret
Drugo sam ja
Ja govorim od nevolje
Da me jezik ne udavi
Ne dam da mi kidišu na jezik
I da me razjeziče
A neću ni ja dugo
Pa pričaj kad odem.
A uvek zaboravim
Uzgred budi rečeno
Ne kažem ja tebi ništa
Nego gledam u tebe
Ne u tebe nego u tvom pravcu
Pa se čini da tebi pričam
A ja ne pričam nikome
Nego pričam svoju priču
A gde god gledam
Vidim ono o čemu mislim.
Gospodin
I svaka pjesma truje
Noć mi te...duguje.
JA JEBEM
Neumorna pletisanko što pletivo pleteš tanko
Međ javom i međ snom.
Ja živim sam
Ja živim sam
Ja živim sam
Kako umem i znam
Gledam u tuznu jesenju noc
s pokisle grane lisce opada
u daljini cujem muziku neku
i pitam sebe gde li si sada
Nisi me volela u ono vreme
a ja sam zeleo samo jedno
sada kad nismo mi mladi ko nekada
dodji da ostarimo zajedno
Ja svakog dana proklinjem sebe
zasto te drugom prepustih lako
pevo sam pesme, nado se boljem
i bezbroj puta uz gitaru plako
Da li jos pamtis ljubavi moja
kada smo ruze zajedno brali
gde li si sada mladosti moja
zasto su tebe od mene ukrali
Niježni div Miša
Једна свиња
Каже другој свињи:
Свињо једна,
Баш си права свиња.
Друга свиња
Одговара свињи првој:
Ја сам свиња,
Али ти си већа свиња.
Јер да свиња ко ти узор
Свињи мени није била,
Не бих ни ја била свиња
Толко колико сам свиња.
Цар је го,
То већ више тајна није.
Кад се то разоткрило, он се мало стидео,
Почео је да се крије,
Од народа склањао,
Па сазвао збор мудраца, ко од мајке рођен, го,
И савете примаше.
Мудрац га посаветова: "Царе, друге нема ти,
Ти одбаци морал лажни, не стиди се што си го!"
И ту цар га послуша.
Сад у голој кожи седи на престолу голи цар,
И следећи закон важи:
Царица и дворске даме, будале и пажеви,
Сви по двору голи иду,
И сви који би да уђу у одаје цареве,
У знак поштовања скину
Све са себе осим коже.
Из пехара голи пију великаши, госте се,
Голе слуге камин ложе,
У подруму голи џелат мучи голе сужњеве,
Голе прве брачне ноћи приводе му девице,
И све слатко, голо, свеже...
Цар размишља: "Како то, још се стидех што сам го?!
А то добро испаде...
Хоћу да ме народ следи!"
И министру свом нареди, нек пропише закон свима:
"Ко у царству одсад носи на себи и крпу једну,
Да му узму све што има!!!"
Valdemar u epizodi: Poezija za djecu.
https://www.youtube.com/watch?v=dF9crLAe21I
Хаххаха, ја мислио неће да ми учита видео, нот евејлбл ин јор кантри :)
ЕДИТ: Оп, сад хоће... Приказивао ми само црну позадину, мислио сам да си ставила само црну слику.
Oo, pa ko bi rekao da smo u diferent kantri.
Djeca treba da znaju: Ujku svaka čast.
И дете је украс баште.
anđeoskih? pa čak i da me nenadano
privine neki na srce: iščileo ja bih
od njegovog snažnijeg bića. Jer šta je lepota
ako ne sam početak strašnoga, koji smo taman
još kadri da podnesemo, pa mu se tol’ko
divimo samo zato što s nehajnim prezirom neće
da nas razori. Svaki je anđeo strašan.
Tako se uzdržavam i gutam domamljiv krik
grcanja tamnog. Ah, koga možemo mi
zvati u pomoć? Ne anđele, ne ljude,
i dovitljive zveri primećuju već
da nismo pouzdani niti kao kod kuće
u tumačenom svetu. Ostaje nam možda
poneko drvo na obronku, da ga viđamo
svakoga dana; jučerašnja ostaje ulica
i razmažena vernost neke navike,
kojoj se svide s nama, te uz nas ostade.
O, pa zatim i noć, noć kad nam lice razjeda
vetar pun svetskog prostranstva, – kome ne ostaje
ona, željena, koja razočarava blago,
ona što trudno očekuje samotno srce.
Da li je ljubavnicima lakša? Ah, oni samo
prikrivaju jedno drugim od sebe svoju sudbinu.
To ti još nije znano? Baci iz ruku prazninu
ka prostorima koje dišemo; možda će ptice
proširen vazduh prisnijim letom da osete.
Rilke
ostavite balkon otvoren.
Dete narandže jede.
(Vidim sa svog balkona)
Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)
Umrem li,
ostavite balkon otvoren.
ušla u kovačnicu.
Dete je gleda, gleda.
Dete je neprestano gleda.
“Beži, oh! luno, luno, luno!
Ako Cigani dođu,
napraviće od tvog srca
đerdane i prstenje belo!“
U svakom vinu jad moram piti;
Ne slutih koliko će gorko biti
Kada ostanem sam,
Sam i bez tebe kad moram biti.
od nje izgaram ali za nju ne znam.
Ja sam blesak, munja, vatra iz oblaka,
ja sam vetar, oluja, ja sam melodija…
Ja samo uzimam ljubav
i upijam njenu slast,
suze me večno prate,
jer veran nisam nikom nit ikom pripadam.
Odan sam samo svojoj zvezdi
koja me na uništenje priziva,
koja moj užitak u mučenje pretvara
a koju moje srce ipak voli i slavi.
Čarobnjak i zavodnik, to je moja sudbina!
Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren,
Gospod moj i vođa je smrt.
Ove su pjesme zrele i bez buke
– one su, tako, siknule iz tmine,
i sada streme k’o pružene ruke.
Nisam li pjesnik, ja sam barem patnik
I katkad su mi drage moje rane.
Jer svaki jecaj postat će zlatnik,
A moje suze dat će đerdane.
No one samo imati će cijenu,
Ako ih jednom, u perli i zlatu,
Kolajnu vidim slavno obješenu,
Ljubljeno dijete, baš o tvome vratu.
Avgustin Tin
:):(
Pjesnici su mačke.
Čak i Tin i Majakovski.
Неки су и пси :)