Вукајлијина библиотека
Rekli o sajtu
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Е дивно :) И ја волим Јакшића, мислим да је неправедно занемарен. Стигло се донекле са анализирањем његове поезије и то је то... даље ни макац... а има ту много више...
"Greske ne postoje. Sve stvari koje nam se desavaju nuzne su i sami ih prouzrokujemo. Ma kako neprijatne ponekad bile, uvek nas necemu nauce; ma koji korak da napravimo,nuzan je jer nas vodi ka odradistu koje smo sami izabrali."
-Ricard Bah, "Most preko vecnosti"
"...-Sta cete - poceh tada okolisati pred tom drugom devojkom - covek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naidje druga; ljustite i ocekujete bog zna sta, a kad dodjete do kraja, na dnu ne nadjete nista. Ama bas nista.
Devojka me je posmatrala netremice svojim zelenim ocima sto lebde u nekoj kisi i rekla dubokim promuklim glasom:
-Nista? Kazete nista. Luk i voda. A suze? Sta je sa suzama? Suze ste zaboravili, moj gospodine"
M. Pavic, Predeo slikan cajem
Ne znam koliko je ljudima kod nas poznata grcka knjizevnost ali bi mi bilo veoma drago da nekoga upoznam sa nekoliko imena cija rec meni mnogo znaci. Jedan od njih je Konstantin Kavafis, cija je i ova pesma Grad. Imala sam srecu da na fakultetu (katedra za neohelenistiku) slusam predavanja o grckim pesnicima i prozaistima, pa cu se potruditi da ostavim i na ovom forumu po neki stih ili recenicu.
GRAD
Kažeš: "Otići ću u u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unapred je osuđen ovde i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud kod da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."
Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Za neko drugo mesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na celoj kugli zemaljskoj upropastio.,,
I predlog za citanje svakako Dobrilo Nenadic ,,Dorotej,, i Rakiceva poezija, narocito ,,Iskrena pesma,,.
,,Hristovo poslednje iskusenje,, Kazancakis - delo u kome sam pronasla sve sto sam ikada trazila od jedne knjige. Velicanstveni talenat i vecna pitanja koja je otvorio, ili zatvorio, i ludacka hrabrost da se dirne u dogmu, u Hrista, ali po meni jedini nacin da se on istinski voli.Crkva ga je prognala ne shvatajuci da je Kazancakis njeno najvernije ali i najhrabrije dete.
GRAD me je dirljivo podsetio na moju bivšu profesorku srpskog jezika i sadašnju moju prijateljicu. Ona čitav život sanja jedan grad... san je bukvalno progoni. Kada je opisala to arhitekti, objasnio joj je da je to Aleksandrija...
Divna pesma.
Mene Iskrena pesma nervira, napisala sam i parodiju ali neću na ovoj temi... :)
Da, surova je Iskrena pesma...Moze se gledati iz puno uglova, slazem se, ali zar tako cesto u drugima ne volimo upravo sami sebe?:)
Setimo se Price o Narcisu Oskara Vajlda....
...kada je Narcis umro,dosle su sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza.
- Zasto plačeš? - upitaše šumske nimfe.
- Plačem za Narcisom - reče jezero.
- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? - odgovoriše iznanađene nimfe.
-Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zaćutalo. najzad, reče:
- Ja plačem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato što sam uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dubini njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.
Da, lepa priča :)
Dođi i na čet, btw, nema te a ovih dana je uglavnom fina ekipa :)
evo moje omiljene pesme procitajte je i pripremite maramice vi sa malo izrazajnijim emocijama...
Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...
Refren:
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...
Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.
I ko je to pisao?
Lepo, samo je neuporedivo bolja u originalu, zbog zvučnosti.
NEVERMORE me mož' da se prevede, nema šansone. :)
pesma za sitne sate
Trag
Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.
Buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.
I trag putanjama tvoj,
pa me pali.
A čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?
Jer i pepeo će vetri razneti ,
A nema razrešenja.
Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.
Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam
šta li budim?
( M. Nastasijević)
Gospodzo-zgazim-te, pesmu je napisao jedan reper ...znaci nije u pitanju niti jedan poznati knjizevnik vec jedan novi u tim vodama.Naime taj reper je Marko Shelic svima poznatiji kao Marcelo.Nadam se da ti se svidja pesma?
2 бранкаја: Извини - бићу искрена... Много је упао у клише. Није ми се допало... и рима му је на неким местима тотално антипоетска. Знам да човек има иначе трип да направи књижевност од хип-хопа, ал нешто му слабо иде. Некако мислим да се ухватио немогуће мисије, ал ајд.
Иначе је мој колега, и долази у бесним колима на факс а нешто кења о гету, тако да га не ценим претерано... но можда грешим... а за ово прво сам прилично сигурна да не грешим.
2 жирафко: најежила си ме.
Кад само помислим да моја сестра каже за њега да је НЕМУШТ... то ТАКО НИЈЕ ТАЧНО.
upravo si srusila sve snove malog djecaka u meni...hehehe salim se...pa znas kako...o ukusima se i ne treba bas raspravljati...meni se svidjaju neki tekstovi i nije mi bitno kakvog je materijalnog stanja i to...jer u nekoliko pesama stvarno mogu naci sebe...ne znam mozda gresim al to je to...e da veceras ima koncert u banja luci...tu kod mene...p.s. kako da dodjem do njegove knjige one....zajedno sami il tako nesto jel....i reci mi jel ti bas ono njega znas i to?pozzzz
Не знам га лично, само сам га видела на факсу једном у пролазу, то за кола ми је рекла пријатељица, библиотекарка са факултета, која га виђа редовно. Па, знаш како, ако хоћеш да говориш о гету и лошем стању у држави, а возиш добра кола, мало је, знаш... исфолирано, неискрено... за хип-хоп јесте битно, због тема којима се бави. Но, остављам могућност да грешим, никад се не зна...
Знам шта кажеш, има он добрих песама у односу на остали хип-хоп, ал да није за историју књижевности - није, признај и сам. :)
Уживај у концерту.
Ova se pesma veoma retko sreće. Pravo je blago. Jedna od meni najdražih pesama uopšte. Nekada davno, moja je baka naučila ovu pesmu na pamet u pirotskoj Učiteljskoj školi a meni ju je recitovala u detinjstvu. Ja sam je, specijalno za mog druga Gospodzu, prekucao iz zbirke pesama Vojislava Ilića, (Pesme, Vojislav Ilić,III izdanje,Glavni urednik : Raša Popov Oprema: Ivan Baldižar Tehnički urednik: Mirjana Jovanović Korektor: Dušanka Vidaković Izdavačka radna organizacija Matice srpske, Novi Sad Tiraž: 5000 primeraka Štampa: "Minerva", Subotica, 1984). Detaljne podatke o knjizi dajem iz razloga što je pesma neobično retka i nema je nigde na internetu, jedva da je njen naslov pomenut negde a niko je u celosti nije objavio, to pouzdano znam. A znam i to da Gospodža za nju nikad nije čula. Gospodzo, najljubaznije će te zamoliti da je prostudiraš malo i "odvagneš" legende i istorijske činjenice. "Pećina na Rudniku" Vojislava Ilića, premijerno:
Pećina na Rudniku - Vojislav Ilić
Triput crni gavran zagrakta i prnu
Nad mračnim kulama Ostrovice grada...
A despota Lazar podiže se tada,
Mračan pogled baci u daljinu crnu.
Sumorno graktanje kao krik se hori
I gubi se naglo u neme daljine,
Niti potok šumi nit listak šumori,
Počivaju mirno rudničke planine-
Al` njegovu dušu crna slutnja para,
I Branković dozva sveštenika stara.
Kad sveštenik stari u odaju dođe,
A despot ogrnut crnim ogrtačem,
Pa niti se dize, nit mu ruci pođe,
No nemirno zvecka mamuzom i mačem.
Voštanica tiho na stolu mu gori,
Oboren mu pehar i vino prosuto...
Nalakćen na stolu on je mračno ćut`o,
Kao tajni užas da mu dušu mori-
No bezumno ruka poletela maču,
Kad se krik užasni još jedanput začu.
"Zvao sam te noćas, sedi svešteniče,
Jer sodomski greh mi um i dušu mrači.-
Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče,
Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Neće mnogo proći, a ja ću umreti,
Opusteće sjajni Brankovića dvori:
Ali tajnu svoju ja ne smem poneti,
Tajnu što me muči i dušu mi mori!
Ispovest mi treba,zato sam te zvao:
Oče,- ja sam svoju majku otrovao...
Kad se Rudnik pređe i malena reka,
Ima jedno divlje i sumorno mesto,
Na koje sam nekad odlazio često,
A na tome mestu pećina je neka,
I u njoj jezero. Sa njenih visina
Ne vije se bršljan, ne šumori cveće,
Hladna pustoš bije iz njenih dubina,
A jezero mrtvo nikad se ne kreće.-
No kad kamen padne ili reč se rekne,
U hladnoj praznini stokratno odjekne.
Kada samrt stegne moje grudi bolne,
I potone duša u večnome mraku,
Vi pođite tamo, razmaknite volne,
I na dnu jezera kopajte mi raku,
I tamo sahran`te. Preko moga groba
Nek se metne teška krstača gvozdena,
Da mi nema traga za poznije doba.
Da mi grob ne kunu u seda vremena.
Sve sam sada kaz`o, sad umreti mogu,
A ti moju dušu preporuči bogu."
Tako despot svrši. A kad treće noći
Počivaše Rudnik u krilu tišine,
Gluv nekakav šum se razli po samoći,
Kao val ogromni na sinjoj pučini -
I potonu u noć...Celo ovo veče
Sanovnici srpski stojahu na dvoru;
Mučio se despot do pred samu zoru,
A u zoru čelnik izađe i reče:
"Gospodo vitezi! Svršene su muke,
Despot dade dušu u božije ruke."
Sa rudničkog visa, po sumornoj noći,
Mrtvački se sprovod polagano slazi.
Tupo zvoni doboš u nemoj samoći,
Dva i dva se kreću po uzanoj stazi.
Napred ide četa snažnih kopljanika,
a za njima sluge s rujnim buktinjama -
I mrtvački sanduk. I hor sveštenika
Oglašava ponoć svetim molitvama.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni`,
Izgledaju oni k`o duhovi tajni.
Mrtva, pusta ponoć, nigde ziva znaka!
Samo katkad sova krikne i poleti,
Preplašena mozda od rumena zraka,
Od potmule lupe i pesama sveti`...
Kad stigoše mestu, blizu do obale,
Hor otpeva onda sumorno opelo;
Ustavama jakim razmakoše vale;
Iskopaše raku i spustiše telo,
I krst preko njega. I nad mračnim grobom
Zašumori voda i pokri ga sobom.-
I mir večni nasta...Mrki kopljanici
Oboriše ćutke koplja naopako,
Pogasiše sveće sedi sveštenici,
I krenuše natrag pogruzeni jako,
a ostade pusta i prazna pećina...
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće:
Hladna pustoš bije iz njenih dubina,
A jezero mrtvo nikad se ne kreće,
No kad kamen padne ili reč se rekne,
U hladnoj praznini stokratno odjekne.
1883.
Znam da je nema na netu, jer sam je tražila dok sam spremala realizam :)
Pravi si drug! :D
Kad sam bio na tvom grobu,
Zamirisa mir bosiljka,
A meni se priču glasak,
Šta mi radi moja Smiljka.
Tvoja Smiljka sirotanka
Još ne moze nogom stati,
A otac je zborit uci,
Prva rec joj bice ,,mati,,
Kad uzmogne nogom stati,
Kad nauči mater zvati,
Dovesću je grobu tvome,
Tu nek kaze ,,mati, mati,,.
O kako će na te glase
Crna guja srca moga,
Upiti se, stegnuti se,
Oko srca ranjenoga.
Pa ce mozda smrtnim stegom
Razdrobiti svu tegotu,
Viš kako su lepi nadi
Što me drže u životu.
Kad sam bio, J.Jovanović Zmaj
Zamalo nisam zaplakala na času dok sam je recitovala,...
Prva pesma koju sam naučila napamet jer mi se dopala, a ne zato što sam morala.
Ja volim neke druge Zmajeve pesme, npr. Otkide se, mislila sam da je on lalala, dok se nisam malo više udubila... :)
Je l vam se desilo nekad da vam dođe genijalna ideja i da je istog časa zaboravite? Evo pesme o tome. Prvo, čovek je zaslužio palac gore samim tim što je našao tako zanimljivu temu, pogotovo u ono doba, a drugo, sjajno je napisao.
Otkide se
Jedna mis'o, kao munja,
Tako brza, tako sjajna,
Otkide mi s' ispred duše
I postade duši tajna.
Ka da ode uvis gore -
Ne da s' videt oku mome;
Ja osećam bol otkida
I žalim za njome.
Hoćeš mi se ikad vratit,
Da te boje čuvam tade,
Misli moja... ili željo...
Il spomene... šta bijade?
A ona mi kanda šapće
Kroz tišinu blage noći:
'neću ti se nikad vratit -
Ti ćeš k meni doći.