pročitao sam je jedno 20 puta, par puta sam zamalo pustio suzu na neke delove...par puta sam i pusti suzu....
zanima me koliko vas je pročitalo ovu knjigu.... ili neku drugu knjigu koja je ostavila jak utisak....
i zanima me da li bi bilo glupo da vam lepo iskucam dnevno po jedan deo knjige, nije dugačka, nekih 150 strana, stranu ili poglavlje dnevno...mene ne mrzi...
knjigu priča domaćin šumadijski Milutin..učesnik prvog svetskog rata...iz zatvora...uapsili ga komunisti zbog žita...koje nije imao...
dakle od prvog svetskog, cera, kolubare, albanije, soluna, bosne, oslobođenja južnih slovena do četnika, partizana i žita...al iz njegovog ugla, domaćinskog...da ne kažem seljačkog...
Слична таква ти је књига: Аризани, од Ивана Ивановића(не водитеља, наравно). Није предугачка, прочитај, ако те не мрзи, и ако већ ниси :) Фино звучи, мада тешко, ал' опет, која домаћа књига и филм нису тешки?
samo da se ubacim... knjiga sde zove Pečalbari, autor Dragoslav Manić Forski - pisana Lužničkim dijalektom o pravim pečalbarima i njihovoj životnoj muci uz dobru dozu gorkog humora kakav se dobija kad se hleb mesi sa suzama i znojem umesto vode... nikad u životu nisam pročitao nešto što je na mene ostavilo jači utisak, a pročitao sam sve što je došlo do mene... verujte da je toga mnogo bilo...
Sinovče, nisam ja ranije bio ovako pričljiv. Ovde mi je govor omilio, ovde u zatvoru. Ranije-poslovi, brige, ne daju glavu podići pa zaboravljaš šta je juče bilo, a sada, ceo život ko na dlanu. Sećam se svega.
Sećam se ko da je juče bilo- zvoni sa svi strana, a ljudi dabome, znaju da se tako ne dozivlje na molitve i na pokajanje, nego da se u rat doziva.
Izađem pred štalu, sednem na mericu, a ono jutro, milina jedna: Treba da se odmoriš, baldisao si od kopnje, košenje i drugi poslova-jeka je rada, a ovosad, jeka od zvonjave.
Čuješ li ovo Milutine-priđe mi majka. Kvrži prste i vata za reklu, gužva je. Znam kako je njoj kad čuje zvonjavu, dva su joj sina,-da kažem moja brata-poginula u prošlim ratovima, u turskom i bugarskom, a otac nam je- što bi se reklo, njen čovek-poginuo u Bugarskoj, na Slivnici.
Čujem bre-velim joj- nisam gluv.
Pa šta čekaš, vidiš da ljudi odlaze školi.
Има и филм, човек се ваљда налази у станици полицијској, не сећам се баш, и прича, прича оно што прича и у књизи, само повремено направи паузу и заложи пећ која је поред њега.Ништа посебно, једноставно су хтели да пренесу књигу на екран, али ја остајем при књизи. Пуштали су на ртс-у пар пута чини ми се
Ja ustado, dado joj onu mericu, pa na sokak iz oni stopa. Ona moja majka, stoji sa mericom u rukama pred štalom. E tu sam sliku zapamtio. Moja majka, sa mericom u rukama stoji ispred štale i gleda za mnom, a goveda zrikala, dal' od one zvonjave, dal' i stoka nešto predoseća-ne znam.
Znam da mi beše teško. Teško bre, sinovče-kako koji rat a tebi iz štale par volova. A to nije igračka. Volovi su vollovi, znaš šta je seljaku par volova. Taman podigneš volove i ukoškaš, a ono uzme država treba da vuku topove, da vuku komoru, da vuku provijat. Ali treba bre, volovi i da oru, i da vuku žito, i seno, i drva, treba i da i' prodaš, da uzmeš koju paru a ne ovako, da idu džabe. Kažem ti, nije lako ni zbog volova, ovo je treći par volova iz moje štale za tri godine, a oni koje su mobilisali mesec dana ranije znaš kaki su bili- ko upisani. Al' dobro.
Odo ja školi a tamo-šta da ti kažem. Učionica puna svršiti ljudi. iskupili se dabome, da nam učiteljkaže šta se ovo događa, zašto opet moramo u rat.
I, kako ne otvoriste vrata, pogušićete se-velim ja. Prigrijalo sunce, letnji dan, bazde opanci i težina, znoj, oseća se na štalu i obore. Učitelj drži štapić i pokazuje Sarajevo. Čisto se raduje. I fali Mladobosance. Onis u učinili svoje, uzleteli se u nebo kao mučenici. Bacili bombe, kaže, ubili švapskog princa i njegovu ženu.
Vasilije sedi i gleda me iskosa, ko veli: čuješ li uču kako prezvonja.
Lasno je ubiti princa i jednu ženu, ama rat se ne dobiva ubijanjem prinčeva i žena-mislim se. Interesuje mene šta će sad da bude-misle li ostali Bosanci za tim Mladim Bosancima, oće li dići kaku bunu i ustanak? Nije nama do njinoga uzletanja u nebo ni do sad se u mučenicima nije oskudevalo. Nama, bogati, treba pomoć. Oće li oni uz nas protiv Švaba?-odmanem ja vako glavom. Nisu mi tu čista posla. Ne volim da se Bosanci na prazno junače, da ubijaju prinčeve i žene, a posle, guzicu u stranu pa naša seljačija danak da plaća, pa je l' tako?
Ako si i Srbim i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.
Polakote, učo, polako, nemoj tako sve iz jednog vitilja, nismo mi deca- veli Pavle i namiguje na me.
A učitelj tera svoje. Tamo, veli, po Bosni i po drugim krajevima de žive naša braća Južni Sloveni, ustanak samo to nije planuo.
Iz tvoji usta u božije uši, učo-izađem ja napolje, ne verujem ni u kake Slovene, a neću da se kavžim sa učiteljem pred narodom.
Idem kući i sve gredom mislim o tim Slovenim. I da l' će da bude ko što uča reče. Teško ti, bre, da te u rat uvlače kako kome prasne ćeš. Uvuku te u nešto što ne razumeš. Bogami. Slušo sam ja i otpre one školce. Dođu preko leta na ferije pa se raspričaju o oslobađanju svi krajeva de žive naša braća- čuješ naša braća, a moja braća izginula zbog neke #naše braće#. Kažem ti, raspričaju se pred opštinom ili crkvom, kako-kad, pa sve ko da će neko da im pokloni ono što bi oni mogli da ištu. Sećam se o Velikoj Gospojini, pred opštinom raspričao se Velibor Rović Onako dugačak, pripio se na jedan kamen pa samo veze.Oslobodili smo Makedoniju, i strau Srbiju, pobedili na Kumanovu i Bragalnici, sad ćemo da se okrenemo našoj braći u Bosni, Ercegovini i u dalmaciji.
Nisu mi tu čista posla. Ne volim da se Bosanci na prazno junače, da ubijaju prinčeve i žene, a posle, guzicu u stranu pa naša seljačija danak da plaća, pa je l' tako?
Ako si i Srbim i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.
Kako bih vam rekao a da ne ispadnem sisa...
pročitao sam je jedno 20 puta, par puta sam zamalo pustio suzu na neke delove...par puta sam i pusti suzu....
zanima me koliko vas je pročitalo ovu knjigu.... ili neku drugu knjigu koja je ostavila jak utisak....
i zanima me da li bi bilo glupo da vam lepo iskucam dnevno po jedan deo knjige, nije dugačka, nekih 150 strana, stranu ili poglavlje dnevno...mene ne mrzi...
ako je glupo, loknite je....
ae kucaj to, volimo mi knjige, mene je ubila Brodolom od Tagore, čovek ni kriv ni dužan, a pati jbg.
Никад чуо за књигу, чија је? Ако те већ не мрзи, може.
Jel ima film neki o tome?
stvarno?...Danko Popović..
knjigu priča domaćin šumadijski Milutin..učesnik prvog svetskog rata...iz zatvora...uapsili ga komunisti zbog žita...koje nije imao...
dakle od prvog svetskog, cera, kolubare, albanije, soluna, bosne, oslobođenja južnih slovena do četnika, partizana i žita...al iz njegovog ugla, domaćinskog...da ne kažem seljačkog...
nema film...
Слична таква ти је књига: Аризани, од Ивана Ивановића(не водитеља, наравно). Није предугачка, прочитај, ако те не мрзи, и ако већ ниси :) Фино звучи, мада тешко, ал' опет, која домаћа књига и филм нису тешки?
teško skroz...al to ti je život, to ti je Srbija...
ajd bacaj ti to, da se to pročita, ne zvuči to loše
Neki petokolonaši! :)
Iskucaj, samo nemoj na sre' zapleta da ti postane mrsko pa da batališ! :)
Svaka čast za volju!
aj, počeću prvu priču danas, napisana kao masa priča, koje su povezane, slede jedna drugu, pa ako smara neću više....
samo da se ubacim... knjiga sde zove Pečalbari, autor Dragoslav Manić Forski - pisana Lužničkim dijalektom o pravim pečalbarima i njihovoj životnoj muci uz dobru dozu gorkog humora kakav se dobija kad se hleb mesi sa suzama i znojem umesto vode... nikad u životu nisam pročitao nešto što je na mene ostavilo jači utisak, a pročitao sam sve što je došlo do mene... verujte da je toga mnogo bilo...
EDIT: piši javio, prijaće mi sigurno da čitam...
Cenim to,javio
pozdrav
Sinovče, nisam ja ranije bio ovako pričljiv. Ovde mi je govor omilio, ovde u zatvoru. Ranije-poslovi, brige, ne daju glavu podići pa zaboravljaš šta je juče bilo, a sada, ceo život ko na dlanu. Sećam se svega.
Sećam se ko da je juče bilo- zvoni sa svi strana, a ljudi dabome, znaju da se tako ne dozivlje na molitve i na pokajanje, nego da se u rat doziva.
Izađem pred štalu, sednem na mericu, a ono jutro, milina jedna: Treba da se odmoriš, baldisao si od kopnje, košenje i drugi poslova-jeka je rada, a ovosad, jeka od zvonjave.
Čuješ li ovo Milutine-priđe mi majka. Kvrži prste i vata za reklu, gužva je. Znam kako je njoj kad čuje zvonjavu, dva su joj sina,-da kažem moja brata-poginula u prošlim ratovima, u turskom i bugarskom, a otac nam je- što bi se reklo, njen čovek-poginuo u Bugarskoj, na Slivnici.
Čujem bre-velim joj- nisam gluv.
Pa šta čekaš, vidiš da ljudi odlaze školi.
Има и филм, човек се ваљда налази у станици полицијској, не сећам се баш, и прича, прича оно што прича и у књизи, само повремено направи паузу и заложи пећ која је поред њега.Ништа посебно, једноставно су хтели да пренесу књигу на екран, али ја остајем при књизи. Пуштали су на ртс-у пар пута чини ми се
Znam da mi beše teško. Teško bre, sinovče-kako koji rat a tebi iz štale par volova. A to nije igračka. Volovi su vollovi, znaš šta je seljaku par volova. Taman podigneš volove i ukoškaš, a ono uzme država treba da vuku topove, da vuku komoru, da vuku provijat. Ali treba bre, volovi i da oru, i da vuku žito, i seno, i drva, treba i da i' prodaš, da uzmeš koju paru a ne ovako, da idu džabe. Kažem ti, nije lako ni zbog volova, ovo je treći par volova iz moje štale za tri godine, a oni koje su mobilisali mesec dana ranije znaš kaki su bili- ko upisani. Al' dobro.
Ja prvi put sad čujem za ovu knigu...ali podržavam tu javioovljevu akciju.
Jebem li ga, meni jedino bilo tužno što je Hašek umro pa nije mogo da završi Švejka, to sam čitao i suze ronio kolko je crnohumorno...
I, kako ne otvoriste vrata, pogušićete se-velim ja. Prigrijalo sunce, letnji dan, bazde opanci i težina, znoj, oseća se na štalu i obore. Učitelj drži štapić i pokazuje Sarajevo. Čisto se raduje. I fali Mladobosance. Onis u učinili svoje, uzleteli se u nebo kao mučenici. Bacili bombe, kaže, ubili švapskog princa i njegovu ženu.
Vasilije sedi i gleda me iskosa, ko veli: čuješ li uču kako prezvonja.
Lasno je ubiti princa i jednu ženu, ama rat se ne dobiva ubijanjem prinčeva i žena-mislim se. Interesuje mene šta će sad da bude-misle li ostali Bosanci za tim Mladim Bosancima, oće li dići kaku bunu i ustanak? Nije nama do njinoga uzletanja u nebo ni do sad se u mučenicima nije oskudevalo. Nama, bogati, treba pomoć. Oće li oni uz nas protiv Švaba?-odmanem ja vako glavom. Nisu mi tu čista posla. Ne volim da se Bosanci na prazno junače, da ubijaju prinčeve i žene, a posle, guzicu u stranu pa naša seljačija danak da plaća, pa je l' tako?
Ako si i Srbim i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.
A učitelj tera svoje. Tamo, veli, po Bosni i po drugim krajevima de žive naša braća Južni Sloveni, ustanak samo to nije planuo.
Iz tvoji usta u božije uši, učo-izađem ja napolje, ne verujem ni u kake Slovene, a neću da se kavžim sa učiteljem pred narodom.
Idem kući i sve gredom mislim o tim Slovenim. I da l' će da bude ko što uča reče. Teško ti, bre, da te u rat uvlače kako kome prasne ćeš. Uvuku te u nešto što ne razumeš. Bogami. Slušo sam ja i otpre one školce. Dođu preko leta na ferije pa se raspričaju o oslobađanju svi krajeva de žive naša braća- čuješ naša braća, a moja braća izginula zbog neke #naše braće#. Kažem ti, raspričaju se pred opštinom ili crkvom, kako-kad, pa sve ko da će neko da im pokloni ono što bi oni mogli da ištu. Sećam se o Velikoj Gospojini, pred opštinom raspričao se Velibor Rović Onako dugačak, pripio se na jedan kamen pa samo veze.Oslobodili smo Makedoniju, i strau Srbiju, pobedili na Kumanovu i Bragalnici, sad ćemo da se okrenemo našoj braći u Bosni, Ercegovini i u dalmaciji.
samo da napišem da čitam, hvala...
Ako si i Srbim i seljak, nisi stoka, ne voliš da te neko pravi ludim.
Колико је ово добро, чооовече...