Filmsku, da me ubije auto dok prelazim ulicu na putu za dividi klub.
Bez zajebancije, al volio bi da bude brza smrt, samo da ne bolujem, da se ne patim tuda i ljudi oko mene, da fekalije toče iz mene, da moraju drugi da ti vade kurac kad oćeš da pišaš, pošto je to jedna od najjadnijih stvari koja ljudsko biće može da zadesi, ne njegovom voljom naravno.
Može l da se umre od Alchajmerove boelsti? Ako može, onda da idem da je pokupim neđe, ona mi ovako djeluje najkul.
Ja bi' da umrem od smrti.
ja ako može jednu neočekivanu smrt. da nema pojma kako kad skim zašto... pa da se iznenadim :D
Беше нека оваква тема, знам да сам се већ једном приликом изјаснио о томе.
Елем, ја бих волео да то овако изгледа.
Ту негде у осамдесет и некој, евентуално деведесет и некој години, изађем ја до продавнице да умем 'леба и новине, и на путу до ње ме стрефи залутали метак у главу. Мртав на лицу места, нема кукања, нема умирања од три дана, нема шлогова и осталих срања. Само ме у једном тренутку нема више.
Да ме нека врх бакута задави халтером јер сам се швалерисао са комшиницом у седамдесетој. :)
U kafani! Moze i onaj Bon Skot fazon, to je isto kul.
Па зна се!
Као филозоф Епикур, у некој водици, базену, окружен лепим девојкама и пријатељима док испијам последњу чашу вина сед и задовољан.
Ma ne želim da je osetim. Nek bude idem ja, živim, op, nema me.
da me En_Dossada smori do smrti :3
jao i ja isto lick :3
Kako ste kul.
Kao žrtva sopstvene hrabrosti, ali pod uslovom da bude bezbolno.
hahhah.
+1 internetz za vas.
Kao moj pradeda.
Čovek je do poslednjeg dana bio živahan, blejao u štabu Demokratske stranke (pre II svetskog rata je čak i bio neko mudo tamo), bez ikakvih slabosti ili bilo čega na tu temu. Jednog jutra se probudio, umio, istuširao, obukao svoje najbolje odelo, u kome je i trebalo da jednog dana bude sahranjen, seo u fotelju i - umro. Infarkt, bio je gotov na mestu. Dostojanstveno, bezbolno, savršeno.
Meni je mnogo vise kul da umres ispovracan u kafani. E, to je dostojanstvo!
Da me proguta crna rupa u 80oj godini života...
Ja bi da se kobejnujem. Da se iz moje smrti izrodi sleng i uđe u odabrane! Al neću još..
nikakvu
kome?
Evo nešto što nije od njega, PRDNEM TI POD JORGAN DECXKO DEVOJKO ! I nećemo spAm više.