Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.
Ja vise nemam pocetak srece
A,nazire joj se kraj svaki cas
Ja vise nemam put i sudbinu
Ne znam sta ce biti u vezi nas
Zivim od emocije i mastanja
Zivim,a polako me ubija
Taj otrov istine i razaranja
Crna je rupa unutar moje duse
Samu sebe unistavam
Strahovi me stalno guse
Nocima ne spavam
Razmisljam o Vama,
sve sto uradite sve tumacim
Progonjena sam
cas radoscu cas sumnjama
Za trenutak pomislim
da se ipak mogu nadati
Da Vam mogu svoju dusu otvoriti
srce Vam svoje dati
Stvarnost je drugacija
Ja Vas ne mogu usreciti
Ta me stvarnost ubija
nikad me necete voleti
Plavo-sivo
Nemirna mora, severni kraj,
I talasi veliki kao gore....
I svetlost u njima, zvezdani sjaj,
Tvoje oči... tvoje oči su more.
To more je sivo, i plavo, i hladno,
Al' život u njemu beskrajno cveta,
I pogled tih očiju ne deluje gladno,
Jer ljubav u njima je veća od sveta.
Ja plivam... u moru očiju tvojih.
I ljubav me prati. Od hladnoće štiti.
Ljubav iz srca i duša naših.
Ljubav koju nikad mi nećemo kriti.
Bravo Piro. Aplauz.
Hladno,tesko i bolesno,
hladne ruke,hladan san,
hladno srce hladno telo
hladna zemlja hladan stan
Hladan prostor svezih rupa,
hladan novac gladan svet,
hladno crta mi po licu,
hladnu srecu i vreo jad.
hladno vece da me skrha,
iz hladne case otrov je lek
hladno tu je da me boli
hladno cupa hladan smeh
hladan noz, proklet i sjajan uz mrak
u hladnoj masi dok ne umine bol
hladno cvece hladan grob krasi
hladan pogled i hladno plav svod.
Letač nad valom,
miris Mediterana,
iznenadni mir.
http://farm1.static.flickr.com/224/505562137_ef94a266c3_m.jpg
Nemam sala
Guslaj, guslaj
Svrbi li je vir?
Odvik'o se od te rike gradske
Voleo bih - mirno da poteče
Ma kol'ko ti pev'o
o svojoj tuzi
o svojoj tuzi
o svojoj tuzi
Nećes ti stić'
do moje muke
do moje muke
do moje muke
dobra je
Nema više naslova...
Eh, da san bar jedna mala vrata ima,
ti bi noćas mjeden zvekir dodirnuo
i u kulu snova ulaz zaiskao…
pa bi tiho na prstima
da spavača ne probudiš,
hodnicima tajnim prošetao.
Al ni vrata ni prozora na tim mračnim odajama.
Pa u snove moje ne ulaziš, ime svoje ne nalaziš.
Zov
Noćas je Mesec pun.
Mali ljudi spavaju u torovima,
Ne čuju krik tišine.
Mali ljudi u malim snovima,
Ne čuju zvuk beline...
Noć.
Noćas je mesec pun.
Da li mesec peva simfonije noći?
Ili samo hvali Sunce što će doći?
Mesec.
Noćas je mesec pun...
I Mesec doziva svojim besčujnim glasom.
Doziva heroje bespuća i mraka.
Da l' te guši poziv?
Da li ostaješ bez daha?
Poziv
Noćas je Mesec pun....
Sanjaš li, Mali čoveče?
Sanjaš li... male snove?
Noćas je Mesec pun,
Čuješ li kako te zove?
Sudbina.
Noćas je mesec pun, Mali čoveče!
Čuješ li poziv na oružje?
Čuješ li zov sudbine?
Sad! Da se živi!
Sad! Da se gine!
Strah.
Noćas je mesec pun...
Plašim se, Mali čoveče...
Plašim se, doći će zora.
Sudbinu će rasprhnuti dan.
Ona je "možda", ona nije "mora".
Lenjost.
Noćas je mesec pun, Mali čoveče...
I... I nikada više.
Svaka cast piro!
Ja sam izgubila inspiraciju jer sam veoma srecna,a sreca me inspirise na druge stvari.Imam jednu ideju
JTU, ovaj mi se kolač od sutrašnjice čini jako neobičan i jaaaako mi se sviđa!
Ups... zaboravih jednu strofu u zadnjoj pesmi.
Edit
:)
Sreća
Nekada davno živeše čovek
što beše srećan jako
i svi su se ljudi čudili čudom:
"Kako on može to tako?"
Svi se hteli upoznat' s njime,
saznati tajnu sreće
i zašto samo u njegovoj bašti
cveta to divno cveće.
Za njim su pošli sreće tragači,
hteli su tajnu znati.
Maštali su o čudu
koje će on njima dati.
Dani su tekli, a niko nije
krenuo njegovim tragom.
Protivno želji nemir su stekli
žudeći za njegovom snagom.
Jednoga dana svi su mu rekli:
" Odgovor daj nam sada!"
Želimo snažno da i u nama
sreća k'o tvoja vlada."
"U redu." Reče čovek sa mirom.
"Otkrivena biće tajna,
ali znajte bez Boga nije
ni tako jaka, ni tako sjajna.
Svakoga jutra otvorim oči,
zapitam se: " Želim li sreću?"
pa sebi kažem: " Želim je jako,
nikad je odbiti neću."
"Kako to može tajna da bude?
Varaš nas!" Viknuše svi.
"Nismo mi neke bez mozga lude.
Odlazimo jer lažeš ti."
Srećni ih čovek gledao s mirom
dok nije ostao sam,
nad domom njegovim opet se novi
rađao božiji dan...
Klovn
Smejala se klovnu Dači
deca jer je mnogo smešan,
zbog toga je Dača bio
poprilično neutešan.
Bilo mu je dosta smeha,
aplauza u areni,
želeo je da sa lica
što pre skine nos crveni.
Rešio je jednog dana
da se menja, pa šta bude
da i njega već jedanput
svrstaju međ' mudre ljude.
Prestao je biti klovn,
pameti je najzad stek'o
u očima drugih mudrih
od nikoga posta neko.
Kudio je svakog dana
ono što je nekad bio,
u kamen se pretvorio
čovek nekad drag i mio.
Viđali ga zamišljenog
kako gleda u daljine
i mislili da sigurno
o nečemu važnom brine.
Pred smrt stalno mrštio se
kad se čuje dečja graja
i ponekad suza teška
u oku je zasijala.
Epitaf na večnoj kući
odgovore sve je dao:
"Eh da nisam mudar bio
ja za tugu ne bih znao".
Život i smrt jednog seljaka
U velikom domu, u malenom selu
živeo je čovek i sudbinu kleo:
" Proklet nek je život i sudbina kleta
i dan onaj kad sam ovde se obreo.
Što se lepo nisam rodio u gradu
da uživam život, a ne da se mučim.
Zašto svima Bože višak sreće dade,
a meni imanje. Hoću da dokučim.
Dosta mi je njive, dosta mi je štale
i traktora starog što se stalno kvari.
Kad bi neko hteo imanje da kupi
pa da sunce sreće i mene ozari."
Anđeli sa neba slušaše te reči,
al' u tvrdo srce nisu mogli ući
te rešiše da mu ispune sve želje,
da na teži način on život nauči.
Poslali su kupca njemu za imanje,
dobio je cenu baš koju je hteo.
Sa novcem u ruci siguran je bio
da na bolje kreće njegov život ceo.
Pri polasku pogled na krušku mu pade,
ispod nje je uvek najsrećniji bio,
bila je u cvasti kao i nekada
kad je prvi jednu Lenku poljubio.
Dok je roditelje svoje sahranjiv'o
udala se Lenka za nekog u gradu,
tada je i sebe snjima sahranio
jer je izgubio i veru i nadu.
S džepom punim para, ali duše prazne
krenuo je najzad da k'o čovek živi.
Sa novcem je hteo da kupi svet ceo
i njemu moćnome svako da se divi.
Ipak, želje nisu ono što i java
otkrio je i sam kad se razboleo,
bolnice su brzo pojele bogatstvo
i svet mašte njegove, srušio se ceo.
Obreo se zatim na seoskom groblju,
za oproštaj pretke došao da moli,
potrošio sve je što je nasledio
i zbog čeg' su oni išli bosi, goli.
Plakao je gorko kao dete malo,
a anđeli videše da se promenio.
Suzama je svoje očistio grehe
i na grobu očevom dušu ispustio.
Haiku:
Miris jabuka.
Čovek pita: Šta je to?
Čudno pitanje.
Puštam svoju dušu da krvari,
neozleđena.
Grafit je njena krv, a olovka njeno srce.
Sa olovkom u nedrima i dnevnikom kraj sebe,
ona trči po šahovskoj tabli koja jeste život,
nošena vetrovima suparnika.
U mraku su svi pioni crni.
Puštam svoju dušu da diše, neugušena.
Dnevnici su njena pluća, a papiri njena krila.
Sa krvavim krilima,
ona uzleće sa šahovske table,
koja ostaje u mraku.
Oba kralja izgledaju crno.
Puštam svoju dušu da leti, nesputana.
Papiri su njena krila, a grafit je krv koja teče njihovim žilama.
Na drugoj strani,
posmatram partiju pod drugim svetlom.
Prepoznajem lica svojih najmilijih među pionima i lovcima.
Kraljevi su zaista crni.
Puštam svoju dušu da plače, neutešna.
Прозор
Седим на столици и гледам кроз прозор.
Напољу сунце обасјава судбину, која је бршљан, верући се уз голи зид и не зна куда му је сунце наменило да иде.
Седим на столици и гледам кроз прозор.
Ноћ је и поноћно плаветнило оштре месечине заклања судбину као арапска лепеза и бршљан опет не зна где треба да иде.
У јутро се будим и прозора више нема. Истеран сам из стана, а са мном и прва жена и прозор за сада остаје само у сновима.
Имали смо прозор, али смо желели да уберемо Сунце и сада смо кажњени. Били смо горди, а гордост води ка паду.
Šta je čovek nego biće
zbunjeno od sveta,
al' ako on zbunjen nije
luda je planeta.
Pametan sam ili lud
zavisi od ugla
il' sam nigde, il' sam svud
zemlja je okrugla.
Ako znate o čem' pišem
bolji ste mene,
ali ako ne znate
oduzeh vam vreme.
Relativno sve je
i glupost i pamet,
bez obzira na rezultat
oboje su namet.
Porez plaća svako
pametan i glup,
ugao je bitan,
oštar je il' tup.