Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Један диван цвет
У земљу се сади
Тек кад се олади
Пре нег што се сади
Тамјаном се кади
Не сади се никад го
Чик погоди шта је то
Napisao sam ovo kao defku u poetskom formatu, ali ne prihvataju ljudi ništa sem šablona.
Evo, da podelim ovde pesmu mog sivog momenta.
Ruše oni koji nisu gradili
==============
Gaziš trud bez po' muke.
'pak, ćute dlanovi moji trošni,
još uvek ti štite te svilene ruke,
potiskujem istinu, da vozovi su prošli.
Sivilo je vodja moga spektra,
dok u tvom oku još laži se šarene,
sve teže i teže idem protiv vetra,
spolja sam maslačak, al' iznutra venem.
Obojicu nas sustiže vreme,
nesvesno trošimo smrtonosni dah,
po protokolu moranja, preneću breme,
ja postaću prah, ti postaćeš ja.
Ugasićeš sve zlokobne šale,
razumećeš tužna lica,
poštovaćeš, naizgled, budale,
draga biće ti sitnica.
Moja duša iz sveg' ti glasa viče,
oštricu svog uma dovedi u red,
e moj sine, neradniče,
i tvoj će jednom doći red.
Био сам на одмору, љубио сам старије,
Биле су то Јоване, Милице и Марије,
Никад нисам био члан ни деснице ни левице,
А хороскоп ми каже да су суђене ми девице.
Срклетникова ми се свиђа. Елем , ево једне моје, мислим да нема ни недељу дана од како сам је написао.
Потајни, мрачни шум у ноћи разара дрвећа сјену,
Прсти бијели ко долине снијега јављају се у њему.
А у одсјају Мјесеца жутог, језера плавог, пољане сиве,
Видим конце што повлаче прсти тишине, тајанствене диве.
И ти конци мистерије разарају свијест мртвог пјесника,
Закачени за руке, повлаче ме јаче, снажније и боље,
Ја ћутим, радим шта она жели,
Немогуће претварам у материјално, снагом воље.
А ово мјесто нико не разумије,
То је свемир, универзум то је у тишини,
Овим небом плутају слике расуте у сјећању,
Ово није мој свијет, то је моје царство у прашини.
Али тим царством не управљају руке моје,
Она је краљица скривене земље,
Овај двор испод чаробне дуге,
Њен трон,њена столица то је.
А свијест моја, сваки мој нерв, кичма и тетиве,
Њене су, њене су беспрекорне слуге.
Умјетност чини да схватим колико сам луд,
Уистину сви смо ми лудаци,
Мислим да она ту је ,
Иако никад није била, нити ће бити,
Али послушан постанем и крећем се тихо као на траци.
А на улазу у небеску земљу, у царство прашине
Слијепи анђели сабљама стварају зидове тишине.
Нико не може да прође, нико не може да уђе,
Њен лик и глас чувам од заборава ,
Од музике одвратне туђе.
А повјетарац што уређује промају у соби,
И мрда завјесе од њене косе, музику лишћа пратиће,
Сваког часа ће се претворити у лик њен,
И ако она није ту, срце ће јој поскочити и схватиће.
Биће то чаробан трен.
Шездесет секунди у играма затворених очију.
Анђели ће јој отворити капије моје земље,
И вјетар ће је смјестити у кочију.
Šerloče. :)
Tokom dugih noći, dužih i loših misli
Ja zamišljam sebe s tobom
I nestajem polako u vrtlogu besmisli.
Jer znam da ću dugo vremena
Živjeti bez tvog prisustva
Ja te ne znam, ti me ne znaš,
Živimo u prisustvu odsustva.
Šapnuše mi da si mi obećan?!
Da l' si se obećao?
Ako su te obećali
Svi ti planovi su u startu propali.
Al' ako me čekaš, čekaću te
Ako me tražiš, naći ćeš me
Prosuće se to ljubavno sjeme
I onda će oni reći: ,,Pa bilo je i vrijeme.''
A ja u međuvremenu nevremena
Kad ne vjerovah u tebe,
Tražih u drugima sreću
I dobih samo gubitak sebe.
Tada sam se sjetila tebe
I rekoh sebi: ,,Što da ne? Tražiću te!''
Zaboravih tada na jednu malu caku.
Ne sudite mi, molim vas,
Kako da vidim u tako gustom mraku?
Kada sam počela da tražim tebe,
Zaboravih ja na odavno izgubljenu sebe.
Sada se pitam, to mi je jako bitno
Vama će možda djelovati sitno.
Nebitno.
Kada nađem tebe,
Da li ću u tebi naći sebe?
Za jednog matematičara:
Počela sam da dijelim nulom i od tada
Ništa u mom životu više nije isto
Razmišljam često, razmišljam sada
Da li je sve u mojoj glavi posle toga čisto?!
Stvaraju se crne rupe svakog jutra kad pokušam
Da se sjetim zašto si mi dolazio u snove
Moja podsvijest me šalje tebi
Ili je ipak dijeljenje nulom uzrok tome?!
Ne znam. Nemoguće je dijeliti nulom.
To je i ironija.
Ja dijelim.
A onda pred svijetom cijelim
Govorim da to nije matematička forma
Da to nije definisana radnja
Da je to pravilo i norma.
Ti od mene licemjera praviš
Ti me tjeraš da nulom dijelim
Sa tvojom pojavom u snovima me daviš
Al' si ljupak.
Sjećam se davno, bješe to prošlog mjeseca
Rekao si mi, citiram: ,,Probaj!Neće boljeti!''
Odlučila sam tada i obećala da ću probati.
Došla. Probala. Podijelila. BAM!
Moj se život pretvori u san
Doduše ne u onaj lijepi
Nego ono kad ne znate šta sanjata
Kad imate osjećaj da ste slijepi
Al' nije to ni bilo toliko loše
Nije boljelo
Meni tako dani brže prođoše
Dijeljenje nulom me je potpuno osvojilo.
U školi, na biciklu, u krevetu
Moje dijeljenje sam vršila svuda
I pitala se kako u svijetu
Niko nikad nije radio ta čuda.
Ono što bijaše nemoguće, postalo mi je navika
Ono čime si me ti naučio
Ono sa čime si se možda i sam mučio
Što si da podijeliš sa mnom odlučio.
Zbilja. Od onog dana te nijesam vidjela.
I u sebi sam se potajno stidjela
Jer je dijeljenje nulom obuzelo svaku moju moždanu ćeliju
Pomislih: ,,Pa dobro, možda traži neku bolju, veseliju.''
A onda si se, jednog dana, u toku moje seanse dijeljenja- pojavio
I do znanja si mi jasno stavio:
,,Ostavljam te! Nastavi dalje bez mene!''
Nasmijah se i rekoh: ,,Ne trebaš mi! Imam dijeljenje.''
,,To dijeljenje ne postoji. Raščisti to sa sobom.''
Skinuh sarkastični osmjeh (stajao mi je kao lula).
Ja sam zapravo dijelila s' tobom.
A ti si, dragi moj, nula!
Amater.
ево један еро ален по кавер:
сврака
једноч једне тамне ноћи онанисах у самоћи
гледах разне сајте који девијантног секса скрише
кад закљуцах, скоро заспах, наједном ја зачух гласак
са врата је допирао споро, тихо, немеш тише
рекох себи ко га јебе, порњаве се силне збише
гасит нећу - никад више!
ах, сећам се једном касно, копулирах одвећ гласно
са ленором чије очи разноразне ђавле скрише
волесмо се ласно, грешно, док јој није дошо децхко
заборави кључ ил нешто, ил кишобран против кише
прекиде нас усред љубве, мајко моја, који клише
од тад јеб'о - нисам више!
но, тај глас што дође с врата у по' четри ситна сата
учини да облију ме студенога зноја кише
ту ми чука стаде чукат', на екрану џенин дукат
стаде она јаче кукат', док се црњин пенис њише
рекох мора да је ветар, што ми за врат хладно дише
само то - и ништа више!
ту се сабрах, филм изгасих, тихим гласом ја узвратих:
"ко то шишти, на вратима 'не ометај' јасно пише
тешки мене снови прате, а ви куцати не знате
тестиси ми се од страха међ бутине јадни скрише!"
устах сада, несигурно, тестиси се јадни скрише,
кад тамо мрак - и ништа више!
да затворим, кад из мрака, у собу ми уђе сврака
лелујаво облете и посра ми се међ бињише
о јебо ти стрину црнац, који ли је ово курац
што се сјати посред собе и посра ми све бињише
стаде ми пред компујтор и рњаву крене да ми брише
рече: "дркат нећеш - никад више!"
ту се латих мувопича, јебаће ти мајке чича
ти ћеш мени загорелом џену џејмисон да бришеш
ђипи она мени ближе, полни орган ми одгриЖе
пред којим се многа дјева раскомоти у неглиже
ту се она смејат стаде, за уво ми шапну тише:
"јебат нећеш - никад више!"
Kišni sat
Sjećam se.
Padala je kiša.
Molila sam Boga da je malo utiša.
Da čujem nešto
Što se ne čuje često.
Što se čuje kad padaju kiše
Kad padaju malo tiše.
Ne tiše previše.
Dovoljno glasno
Da se odjek kapljica čuje jasno
Ali dovoljo tiho
Da ne bi utih'o.
Evo kako:
Kad mogu ja, može svako.
Kad počnu da padaju kiše
Tiše kiše.
Sjedi, zatvori oči
Na um će ti tada svašta doći
Ali ti u svoje misli pusti samo odjek kišnih kapi
Tvoja duša za tim vapi.
Pusti da tvoj mozak stvori svoj lični kišni sat.
Plimp-plomp, plimp-plomp
Kišni minut zvuči ljepše
Plimp-plomp, plimp-plomp.
Kišno vrijeme stoji
Ne broji
Ništa se u tebi ne dešava
Ništa te da čuješ ne sprečava:
Plimp-plomp, plimp-plomp
U mislima ti je samo kišni sat, prirodne boje
Sudar dvije vode
Sudari koji nikud ne vode
Tvoje misli stoje
Plimp-plomp, plimp-plomp.
Onda ćeš se nasmijati
Čućeš:
Plimp,plimp-plomp, plimp,plimp-plomp
Kiša jače pada
Kišni sat polako nestaje tada
Klatno se vraća, vlada
Tik-tak,tik-tak,tik-tak
Stari minuti su se vratili
Kišne ispratili
Tik-tak,tik-tak,tik-tak
Znak.
Otvaraš oči, kiša prestaje
Mir sa njom nestaje.
Osjećaš svježinu i hladnoću
Stari minuti su izgubili slatkoću.
Zato se kišnih minuta sjetim noću
Jer ne mogu da ih imam kad hoću.
Ovo ne može svako
Možeš ti, ne može svako
Ako možeš, znači da živiš kako treba, lako.
Život zaboravljenih ja živim
U uglu smrdljive kafane
Prostacima koji propadaju se divim
I sa njima ostajem dok ne svane
Ne sjećam se trenutka kada je sve to postalo ovako jadno
Poznat glas!
Spas!
U mojim mislima samo
Kad sam sama najgore je
Tiho je.
Čujem stihove.
Njegove.
A gotovo sve je.
Zatvaram oči
Tjeram glasove da prestanu
A od crnila koje iskoči
Pramenovi njegove kose nastanu.
Ličio mi je na nekoga
To sam mu govorila
Nekog kog sam voljela
I zaboravila.
To su sad samo uspomene
One bole
Zato mrzim kad preplave mene
I namjerno se sjetim- mene prostaci vole.
Moj prijatelj je gužva
I buka.
Jer nestaje neprijatnog muka
I tvoje ruke oko moga struka.
Ponovo.
Uspomene.
Nevoljene.
Netražene.
Najljepše.
Vraćam se strancima, koji me vole površno
Pogrešno.
Za mene nepotrebno
Suvišno.
Al to je jedino što imam.
Ne mogu da biram.
A birala bih tebe
Sebe
I ćebe na livadi, nebo i zvijezde.
Sjetim se tvojih usana koje su nespretno pokušavale da me zadive
I riječi tvoje da te poljubim davale mi znak
Toga se sjetim kad na licu osjetim tuđi dah
Kad u kafanu uđe mrak
I prostaci.
Sama sam.
Sa njima sam sama
Bez tebe sam sama
Ali ti i jesi tu za mene
Tu su uspomene.
Imaš li ih ti?
Da li kao ti mene i ja čuvam tebe?
Samo da prekopiram genijalnu pjesmu sada već jednog pokojnog autora.
Магле сиве над ПЈОНЈАНГОМ
Сањам сиво, нисам њен
Конобар, никшићко пиво
Данке, данкешен
КОПЕНХАГЕН лети
Данци на ЕП
сањам, сањам сиво
Данке, данкешен
Волела си једног Фергусона
Џон Дир био си њен
ја, ја сам те снив'о
Данке, данкешен
Сутон рани, магле, Отава росна
Вуче је барбико твој Кен
он, он те је издо
Данке, данкешен
Опрости, опрости,
опрости, опрости,
опрости, опрости
Данци, мајци
Данке, данкешен
Povetarac mami uzdah
osmeh tvoj za mene je slika
a govor tvoj melanholična zavera
smišljena samo mene da boli
Tvoja lepota je dašak
proletnjeg povetarca na kiši
a tvoja lucidnost
Mesec u ovom praskozorju
Bila mi gitara pri ruci kad sam čitao ovo, pa mi pade na um kako prevesti ovu genijalnu sivoću u muziku, vrlo jednostavno, a efektivno. Baciću vamo sad, samo da se saberem.
Koliko je dobro, jebote.
EDIT:
Ovako nešto. Kvalitet snimka ubi bože, al' jebiga.
http://www.youtube.com/watch?v=_01xgENRHh8
Koliko je dobro, jebote.
Кобјаснио ! Аа види неку од ових мојих изобликуј гитаром, имаш широк избор а није теби тешко ?
Fala. :)
Odaberi ti koju bi, pa mi daj da vidim šta mogu da učinim, nije mi teško, to stvaro jes'. :)
Ај види ову са врха теме, да се не добацујемо линковима ? Е и ко што рекох на јутјуб снимку ови "Данци" су Ајаксово дјело :)
Će pogledam sad.
I da, prepravio sam čim sam pročitao tamo. :)
Штета што су га бановали, лик је био цар, а пјесме су му биле страобално јебачке, ево пустио сам ти пвт ако ти је она горе дугачка.
Eo jedna iz moje mračne faze....
Fortuna neće da gleda u mene
Kaže da nisam njen tip
Snova nemam
Sve svoje sam ostvario
Juče gledah neko drvo
Nije mi se svidjelo
Ispušio sam posljednju kutiju
Automobil vozi me kući
Kada bih stao ne bih znao opet
Pade noć
Juče je kiša padala i spira tragove
Mokri kolovozi sijaju ko staklo
Klizavo je i za moje teške noge
Još jedna u nizu tegoba
Isparava i zadnji alkohol u ustima
Misli su odlutale kroz prozor
Idemo u lov
Tri puške i deset metaka
Šuma čeka da rušimo staze
Tragovi nas izdaju
Miris parfema je otjerao vuka
Vraćamo se praznih ruku
Tri puške i deset metaka
Automobil vozi me kući
Javiše na vijestima da je počeo rat
Nervoza u duši
Plačeš zbog sudbine hiljada ljudi
Kosti se lome pod teretom novca
Sutra ću već daleko biti
Tražiće me al’ me neće naći
Pokupi pasoš i torbu odjeće
A sad adio, kad Fortuna neće
A ova je iz gimnazijskih dana kadam bio mlađan momak jaaaaa....
One noći sam saznao
Ispod našeg drveta
Na našoj klupi
U našem parku
Jedne divne jeseni
Obavijen tvojom crnom kosom
Ležao sam na tvojim grudima
I tvoja topla ruka me je milovala
I pričali smo
I pričao sam
Kako te volim
Kako si mi draga
Kako jedino kraj tebe
Osećam mir u duši
Sada sedim sam
Jedne druge noći
Ispod mog drveta
Na mojoj klupi
U mom parku
Jer tebe nema
Ух, изгледа да нам је тема већ у самртној постељи, овај пут нећу моју јер моје пјесме немају моћ да оживе тему, због тога ево најчувенијих Киша у југословенској поезији.
Pero Zubac
U MOSTARU SAM VOLEO NEKU SVETLANU
JEDNE JESENI
JAO KAD BIH SADA ZNAO SA KIM SADA SPAVA
NE BI JOJ GLAVA NE BI JOJ GLAVA
JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI
JAO KAD BIH ZNAO KO TO U MENI BERE
KAJSIJE JOS NEDOZRELE
GOVORIO SAM JOJ TI SI DERISTE TI SI
BALAVICA
SVE SAM JOJ GOVORIO
I PLAKALA JE NA MOJE RUKE NA MOJE RECI
GOVORIO SAM JOJ TI SI ANDJEO TI SI DJAVO
TELO TI ZRELO STA SE PRAVIS SVETICA
A PADALE SU SVU NOC NEKE MODRE KISE
NAD MOSTAROM
NIJE BILO SUNCA NIJE BILO PTICA NICEG
NIJE BILO
PITALA ME JE IMAM LI BRATA STA STUDIRAM
JESAM LI HRVAT VOLIM LI RILKEA SVE ME
JE PITALA
PITALA ME JE DA LI BI MOGAO SA SVAKOM
TAKO SACUVAJ BOZE
DA LI JE VOLIM TIHO JE PITALA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE
KISE
ONA JE BILA RASKOSNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA CINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
JESEN JE TA MRTVA JESEN NA OKNIMA
NJENE OCI PTICA NJENA BEDRA SRNA
IMALA JE MLADEZ MLADEZ JE IMALA
NE SMEM DA KAZEM
IMALA JE MLADEZ MALI LJUBICASTI ILI MI
SE CINI
PITALA ME JE DA LI SAM HRVAT IMAM LI
DEVOJKU
VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA
A NA OKNU SU KO BOZICNI ZVONCICI MOGA
DETINJSTVA ZVONILE KAPI
A NOCNA PESMA TEKLA TIHANO NIZ DONJU
MAHALU
EJ SULEJMANA OTHRANILA MAJKA
ONA JE PROSTRLA SVOJE GODINE PO PARKETU
NJENE SU OCI BILE PUNE KAO ZRELE BRESKVE
NJENE SU DOJKE BILE TOPLE KO MALI PSICI
GOVORIO SAM JOJ DA JE GLUPAVA DA SE PRAVI
VAZNA
SVETLANA SVETLANA ZNAS LI TI DA JE
ATOMSKI VEK
DE GOL GAGARIN I KOJESTARIJE SVE SAM
JOJ GOVORIO
ONA JE PLAKALA ONA JE PLAKALA
VODIO SAM JE PO KUJUNDZILUKU PO
ASCINICAMA
SVUDA SAM JE VODIO
U PECINE JE SKRIVAO NA CARDAK NOSIO
POD MOSTOVIMA SE IGRALI ZMURKE NERETVA
ZDREBICA
POD STARIM MOSTOM CRNJANSKOG JOJ
GOVORIO
STO JE DIVAN SAPUTALA JE STO JE DIVAN
KOLENA JOJ CRTAO U VLAZNOM PESKU
SMEJALA SE TAKO VEDRO TAKO NEVINO KO
PRVI LJILJANI
U DZAMIJE JE VODIO KARADJOZ BEG MRTAV
PREMRTAV
POD TESKIM TURBETOM
NA GROB SANTICEV CVECE JE ODNELA MALO
PLAKALA KAO I SVE ZENE
SVUDA SAM JE VODIO
SADA JE OVO LETO
SAD SAM SASVIM DRUGI PISEM NEKE PESME
U JEDNOM LISTU POLA STUPCA ZA PERU ZUPCA
I NISTA VISE
A PADALE SU SVU NOC NAD MOSTAROM NEKE
MODRE KISE
ONA JE BILA RASKOSNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA CINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
NI ONO NEBO NI ONO OBLACJE NI ONE
KROVOVE
BLEDUNJAVO SUNCE IZGLADNELOG DECAKA
NAD MOSTAROM
NE UMEM ZABORAVITI
NI NJENU KOSU NJEN MALI JEZIK KAO JAGODU
NJEN SMEH STO JE UMEO ZABOLETI KAO
KLETVA
ONU MOLITVU U KAPELI NA BELOM BREGU
BOG JE VELIKI GOVORILA JE NADZIVECE NAS
NI ONE TESKE MODRE KISE
O JESEN BESPLODNJA NJENA JESEN
GOVORILA JE O FILMOVIMA O DZEMSU DINU
SVE JE GOVORILA MALO TUZNO MALO
PLACLJIVO O KARENJINI
GOVORILA JE KLOJD GRIFITS NE BI UMEO
NI MRAVA ZGAZITI
SMEJAO SAM SE TI SI GLUPA ON JE UBICA
TI SI DETE
NI ONE ULICE ONE PRODAVCE POSLEDNJEG
IZDANJA OSLOBODJENA
NI ONO GROZDJE POLUSVELO U IZLOZIMA NE
UMEM ZABORAVITI
ONU BESPLODNU GORKU JESEN NAD MOSTAROM
ONE KISE
LJUBILA ME JE PO CELE NOCI GRLILA ME I
NISTA VISE
MAJKE MI NISTA DRUGO NISMO
POSLE SU OPET BILA LETA POSLE SU OPET
BILE KISE
JEDNO JEDINO MALO PISMO IZ LJUBLJANE
OTKUD TAMO
NI ONO LISCE PO TROTOARIMA NI ONE DANE
JA VISE NE MOGU JA VISE NE UMEM
IZBRISATI
PISE MI PITA ME CTA RADIM KAKO ZIVIM
IMAM LI DEVOJKU
DA LI IKAD POMISLIM NA NJU NA ONU NASU JESEN
NA ONE KISE
ONA JE I SAD KAZE ISTA KUNE SE BOGOM
POTPUNO ISTA
DA JOJ VERUJEM DA SE SMEJEM DAVNO SAM
DAVNO PROKLEO HRISTA
A I DO NJE MI BAS NIJE STALO KLELA SE
NE KLELA
MORA SE TAKO NE VREDE LAZI
GOVORIO SAM JOJ O LJERMONTOVU O SAGALU
SVE SAM JOJ GOVORIO
VUKLA JE SA SOBOM NEKU STARU CVAJGOVU
KNJIGU CITALA POPODNE
U KOSI JOJ BILO ZAPRETANO LETO ZUTILO
SUNCA MALO MORA
PRVE JOJ NOCI I KOZA BILA POMALO SLANA
RIBE ZASPALE U NJENOJ KRVI
SMEJALI SMO SE DECACIMA STO SU SKAKALI
SA MOSTOVA ZA CIGARETE
SMEJALI SMO SE JER NIJE LETO A ONI SKACU BAS
SU DECA
GOVORILA JE MOGU UMRETI MOGU DOBITI
UPALU PLUCA
ONDA SU DOLAZILE NJENE CUTNJE DUGE
PREDUGE
MOGAO SAM SLOBODNO MISLITI O SVEMU
RAZBISTRIT SPINOZU
SATE I SATE MOGAO SAM KOMOTNO GLEDATI
DRUGE BACATI OBLUTKE
DOLE NIZ STENJE MOGAO SAM SASVIM OTICI
NEKUD OTIC DALEKO
MOGAO SAM UMRETI ONAKO SAM U NJENOM
KRILU SAMLJI OD SVIJU
MOGAO SAM SE PRETVORITI U PTICU U VODU
U STENU SVE SAM MOGAO
PRSTE JE IMALA DUGACKE KRHKE BESKRVNE
A HITRE
IGRALI SMO SE BUBA-MARA I SKRIVALICE
SVETLANA IZADJI ETO TE POD STENOM NISAM
VALJDA CORAV
NISAM JA BLESAV HAJDE STA SE KANIS
DOBICES BATINE
KAD JE ONA TRAZILA MOGAO SAM POBECI U
U SAMU REKU NASLA BI ME
NAMIRISE ME KAZE ODMAH POZNA ME DOBRO
NISAM JOJ NIKAD VEROVAO VALJDA JE STALNO
CURILA KROZ PRSTE
VOLELA JE KESTENJE KUPILI SMO GA PO
RONDOU
NOSILA GA JE U SOBU VESALA O KONCICE
VOLELA JE RUZE ONE JESENJE JA SAM JOJ
DONOSIO
KAD SVENU STAVLJALA IH JE U NEKU KUTIJU
PITAO SAM JE STA MISLI O OVOM SVETU VERUJE
LI U KOMUNIZAM
DA LI BI SE MENJALA ZA NATASU ROSTOVU
SVASTA SAM JE PITAO
PONEKAD GLUPO ZNAM JA TO I TE KAKO
PITAO SAM JE DA LI BI VOLELA MALOG SINA
RECIMO PLAVOG
SKAKALA JE OD USHICENJA HOCE HOCE
A ONDA ODJEDNOM PADALA JE U NEKE TUGE
KO MRTVO VOCE
NE SME I NE SME NE BI TO ONA NI ZA
ZIVU GLAVU
VIDI TI NJEGA MISLI TEK TAKO KAO DA JE ONA
PALA S JUPITERA
KO JE TO RECIMO ZUBAC PERA DA BAS ON A
NE NEKO DRUGI
TAMAN POSLA KAO DA JE ON U NAJMANJU RUKU
BRANDO IL TAKVI
GOVORIO SAM JO TI SI GLUPA TI SI PAMETNA
TI SI DJAVO
TI SI ANDJEO SVE SAM JOJ GOVORIO NISTA MI
NIJE VEROVALA
VI STE MUSKARCI RODJENI LAZOVI VI STE HULJE
SVASTA JE GOVORILA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE
KISE
STVARNO SAM VOLEO TU SVETLANU JEDNE
JESENI
KAD BI ZNAO SA KIM SADA SPAVA NE BI
MU GLAVA
NE BI MU GLAVA JAO KAD BI ZNAO KO JE
SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI JAO KAD BIH
ZNAO KO TO
U MENI BERE KAJSIJE JOS NEDOZRELE
Posvećena mom ćaletu.
----------------
Istina u 2 tona
----------------
Istina u 2 tona,
teška 1000 tona,
na duši kamen leži,
godinama, sve teži i teži.
Ja sam samo lutajući,
zabavljač naroda,
nikad nisam bio kući,
ja nemam razloga.
Ti si nedostižna senka,
svega što sam hteo tad,
čak i sada, nakon svega,
možda želim to i sad.
Dokaži da se sećaš,
da veruješ u mene,
da ti pogled nije ravan,
kad me neko pomene.
Kada vreme život slomi,
pre n'o sunce poslednje mine,
još jedan put me oslovi,
sa sine.
Ima i opevana verzija http://www.youtube.com/watch?v=aTQKqOHx3JA] ovde .
Bravo za pesmu i pevanje. Iskrena je i pesma, a i pevanje.
Bar si mene u to ubedio.
Pozdrav.