Мени студирање у Београду последњих годину дана прави озбиљне проблеме, иако сам завршио факултет. Наиме, силом прилика једини посао који сам могао да радим је био онај у мом родном месту покрај реке Мораве и ту ми је озбиљан проблем да нађем иоле нормалну девојку. Три пута ми је Београд за последњих годину дана отимао девојке јер је свака своје планове везала за "успех у Београду". У малим местима углавном остају камењарке и полуписмене удаваче, а све што (мени) иоле лепо изгледа и има мало стила иде у већи град. Јбг, превише дуго сам био у Београду па иако ме нервира то што сви јуре у Београд (поготово девојке), драже ми је београдско фолирање које девојке из провинције врло брзо покупе, него џиберско понашање локалних камењарки. А везу на даљину је немогуће одржавати. Како да будем са неком, а да не знам да ли је неко теслачи уздуж и попреко по Београду?
Иако сам и сам био од оних који су били убеђени да ће живети у Београду и ништа мање од тога, врло брзо сам љоснуо о земљу кад сам морао да се вратим у свој родни град јер живим у земљи где углавном, а поготово у Београду, успевају само криминалци, политичари и курве.
Daj sve od sebe fenderu, jebote.
nemoj da dižeš ruke i mani te priče uspevaju samo kriminalci etc.
pošalji biografiju na sto mesta, za poslove koji ti odgovaraju, neko mora da ti se javi.
smestiš se, nađeš ok cimere. posle savataš neku valjanu pičoku.
Jao, Fendere, okreni-obrni, tebi se svaki post vrti oko devojke, odnosno nemogućnosti nalaženja prave :) Pa kako da od toliko žena, a statistike kažu da u Srbiji ima više žena od muškaraca, nema baš nijedna za tebe? :)
Ма мислим да је то проблем до моје струке. Ако хоћеш стварно да живиш као човек у Београду, мораш да имаш добру везу. Многи оду да студирају и да раде у Београду, а једва састављају крај са крајем. Буквално гладују, раде за сићу, само да би могли њихови родитељи да кажу како су им деца у Београду. Ствар је у томе да има и других градова. Зашто бих ја био мање вреднији ако бих живео и радио као господин нпр. у Крагујевцу од оног што ради за минималац у Београду?
Мене у основи највише нервирају приче о налажењу посла искључиво у Београду после завршетка студија. Као да та београдска диплома гарантује добро плаћен посао у Београду. У последњих месец дана сам сретао гомилу својих рођака, другова, другарица, познаника и познаница који још студирају, а при крају су, и који са поприличним потцењивањем гледају на то што ја радим у малом месту јер они очекују да нађу посао у Београду кад дипломирају као да ће само тамо да наберу мед и млеко.
У мом месту нема. Мени је потребна или девојка која је завршила неки факултет или студира или која сад креће да студира, па не иде баш да се забављам са неком која има само завршену средњу школу и после тога није наставила школовање. У малим местима има мало образованих девојака, ја не могу са простакушама.
To se i ja pitam. Samo za sebe.
Sve to stoji, mada verujem da žele da ostanu i da bi mogli da zadovolje svoje potrebe za nekim kulturnim manifestacijama, koncertima, izložbama itd.
Činjenica je da su u drugim gradovima takve mogućnosti drastično manje. :/
Него да се вратимо на срж теме. Ствар је у томе да нико ником не заузима ништа у Београду, све је ствар избора. Мада Београђани често мисле да могу лакше да одраде девојке из провинције јер су оне наводно жељне доброг провода па зато чешће прилазе њима него својим суграђанкама.
Оно што је јако иритатно, а то је да се студенти, али и тек свршени дипломци из провинције врло брзо покондире (и сам сам се тако понашао) па забораве одакле су дошли. Неки имају мере, а неки се баш забораве (нпр. до јуче слушају Синана, Цецу и Карлеушу, а данас само џез, класику, метал или хаус; неки до јуче гуле клот пасуљ, а данас само једу пецива из пекаре Хлеб и кифле). Покушавају да изигравају неки ниво, а троше последње родитељске паре. Или кад нађу неки посао, углавном слабо плаћен, онда просипају причу по свом родном месту како имају одлично плаћен посао и како не стижу због истог да дођу да обиђу своје родитеље.
međutim, postoji i činjenica da Beograđani idu u NS da studiraju jer ovde nisu uspeli da upišu.
Ово је баш новина за мене. Београђани да оду у мање место? Невероватно!
Ih, idu samo tako, uglavnom lenji
Al opet, NS ima bolji standard od BG
ja ne volim kad mi dođu na faks ona seljanija u jeftinoj garderobi, a boranija od jučerašnjeg ručka im zapela za zubima. GADOVI!!!
Ево, ја би требало (ваљда неће то да ми се изјалови) да се после годину дана вратим студентском животу (не класичном, мало другачијем), али не враћам се у Београд него идем у Крагујевац. Јефтиније ми је, а исто ми дође да ли сам у Крагујевцу, да ли сам у Београду. Код постдипломских студија се све врти око тога да имаш доброг ментора.
Мислим да би требало растеретити Београд и ојачати за почетак факултете у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу да би се и те дипломе више поштовале, па тек онда радити на поправљању квалитета наставе на факултетима и вишим школама у мањим местима. Самим тим не би се пошто-пото јурцало у Београд.
Znaci, tebi bi lakse bilo da budes sa devojkom za koju ZNAS da je neko teslaci po Beogradu. Nije frka. Samo salji i uvek cemo ti javiti. SVE ZA LJUBAAAV SVE ZA PARTIZAAAAN
УА ПАРТИЗАН!
ЗВЕЗДА СРБИЈА, НИКАД ЈУГОСЛАВИЈА! :)))))))
Ма, бре, мислио сам ко мени гарантује да ће нека девојка да ми буде верна док студира у Београду док ја живим и радим на петом крају Србије. Ма дај! Чарима Београда је тешко одолети, поготово ако је у питању лепушкаста студенткиња из провинције.
Ko ti garantuje da će ti biti verna bilo gde? Nema to veze sa Beogradom...
Овако, прва година, ако је то случај. Како се досели креће опипавање терена, контакти са људима из свог места, без претераног баханалисања. Следећа фаза је адаптација на живот у великом граду. Полако њена затуцана њушкетина вари чињеницу да ту где је може да покаже пичку на окретници тролејбуса и да оде назад у стан као да ништа није било.
Да не дужим сад, креће полако прво КСТ, па после зависи колико пара има и под који миље потпадне. ЖУРКА ЖУРКА ЖУРКА! ГУТАЊЕ КУРЧИНА, МЕЊАЊЕ ПАРТНЕРА, БУКСНЕ, СПИД и многе друге благодети велеграда. Све је опционално, али јахање курчева је загарантовано. За све те рибице, БГ је једна велика Паралија.
Море, ћути... У малом месту се зна ко је шта јео, а неће да се сазна ко је кога нагнао. :)))))
Београд је џунгла, нико никог не зна. Ево ти прост пример: ускочиш у један аутобус и ко ће да зна да ли ћеш ти да идеш до последње станице или ћеш да мењаш превоз. У Београду је лако заварати траг.
Да не дужим сад, креће полако прво КСТ, па после зависи колико пара има и под који миље потпадне. ЖУРКА ЖУРКА ЖУРКА! ГУТАЊЕ КУРЧИНА, МЕЊАЊЕ ПАРТНЕРА, БУКСНЕ, СПИД и многе друге благодети велеграда. Све је опционално, али јахање курчева је загарантовано. За све те рибице, БГ је једна велика Паралија.
Кобјаснио си!
Ma i ja navijam za Zvezdu.
Vidi, mislim da ti je sama ideja te misli dobra, ali je metod kojim je saltas po glavi pogresan. Prvo, uvek postoji prevencija. Naucno je dokazano da devojke briju picku tek posto zagaze svojom nestruganom petom na beogradsku kaldrmu. Ako joj je picka neobrijana i posto ti se vrati u zagrljaj, znaj da nije jebana (Osim ako nije naletela na Burzuma, on voli azijatkinje).
Dakle: Ili da ti salje svez mms svoje stidne sume na svakih mesec dana, ili da se otvoris za kartu i posetis.
Takodje ima tu jos mar "caka sa devetkama" , sto bi rekao Nebojsa Pantelic, nekada uzoran djak, a sada lutajuci umetnik i narkoman.
Takodje je opste poznato da tvoja potencijalna ljubav pre nego sto ce doci u beogradsku dzunglu, ima tu prostu naviku, ili deformaciju, da od kuce do faksa ponese uzinu, jerbo joj je u rodnoj grudi skola bila daleko i napadi medveda bejase ucestali.
Naravno TU SE NALAZI CAKA SA DEVETKAMA.
Pravi se lud. Dodji joj u posetu. Ako vidis da pred put na faks ne pakuje sendvic i jabuku po ustaljenom redosledu, znaci da ju je neka beogradska fukara vec obrlatila i objasnila joj cari prikljucivanja na kablovsku, pa je zaboravila u koji deo korpe ide kifla a u koji jabuka. Ako me razumes.
Ali pazi, moras biti obazriv.
Saznanje nije uvek i siguran put ka sreci.
Mozda ti se svidi njena obrijana pizda, pa ova diskusija dobije zanimljiv obrt - jer da nije bilo beloga grada, njena suma bi i dalje plakala kisele kise.
Izvinjavam se za oftopik, ali vidim da decko ima ozbiljnu dilemu i kao osoba satkana od emocije, odlucih da pomognem.
Cenim da se tokom studiranja ulavnom sve meritokratski izniveliše.
Uglavnom. Videću za mes" dana