Ево из другог покушаја онај пост што ми је прогутан.
Кацам био мали, живео пар кућа од нас неки момак, имао неких 30 година, звали га Црвени пошто је био риђан а и кућа му била окречена у црвено. Били смо сви океј с њим, поготово ми клинци пошто нам је позајмљивао праву лопту за фуцу, а то нама било као светиња. Била му је вечито сјебана капија па је неким ужетом дугачким везивао да се не отвори, велика зајебанција око тог ужета била, па је и он углавном прескакао ограду пошто га је мрзело да одвезује.
Углавном, пита Црвени мене и комшију Михајла да му покосимо травњак и пограбљамо а он да нам плати, пошто њега мрзи. И ми реко ајде, лака кинта се не одбија. И да нам он грабље, косилицу, и ми радимо, он нам сипа сок, пита ''како је момци има нека девојка'' а ми се курчимо ''има, има''(јбг, деца, 8 година имали), питамо њега јел има он девојку, он каже ''имам једну лепу, не могу се пожалити''(од тада ми је ова фраза урезана у мозак и не могу да је се отресем) и тако после једно сат-два завршимо ми то и да нам он по 800 динара и купи нам по сладолед.
Ми одемо кућама и неверуемо колко пара имамо и тако једемо сладолед и трчимо по кварту, и после неког времена сконтамо нема му ужета и капија му широм отворена и издере се Михајло ЦРВЕНИ ЦРВЕНИ ХАСАН ТИ ДРПИО УЖЕ(Хасан је локални Циган, легенда), а он одговара(исто драњем из гараже) НИЈЕ НИЈЕ УЗЕО ЈА ДА ВЕЖЕМ ГРАБУЉЕ. И ми реко океј, још мало се зајебавамо и одемо кућама.
Сутрадан ујутру пробудим се ја, сиђем доле са спрата, видим мама на ногама, баба на ногама, изађем напоље, гужва нека(а миран кварт, ауто на свака два сата), а мама ме враћа у кучу каже да морам да доручкујем, и начујем после у неком разговору да се Црвени обесио.
Нисам могао цело лето да дођем себи, отад сам све слабије причао с Михајлом, сад се ни не дружимо више, на ћао-ћао смо, и то једва.
pa ja bi vjerovatno tu priču podijelio sa drugarima na igralištu par sati nakon događaja, svi bi se nasmijali i otišli bi brati trešnje. ne znam, ništa traumatično i neobično u tome da neko piša pored drveta.
Inače, Ivana Žigon ima vikendicu na par stotina metara od moje kuće i sećam se prošlo proleće, to je bilo par meseci nakon Ivana Žigon šizenja odlazim ja u teretanu i uđoh u lokalnu prodavnicu da kupim vodu. Okrećem se s namerom da izađem normalno, kad ono... Ivana Žigon iza mene. Plakao sam od smeha na putu za teretanu!
Ovako da napomenem,2007 sam se sa još dvojicom ortaka vozio kasno oko Karleušine kuće na Dedinju,bila je noć i kiša neka odvratna ali nažalos' ništa nismo videli. : SKENJJ:
Zezam se,ovaj jedno veče sam naleteo na neku likušu u spavaćici,msm bio sam pijan i mislio sam da je duh ili zla veštica,pojurio sam je i baš sam je dugo vijao po ulici,baš sam bio pijan. Svima sam pričao da je duh bio. Komšinica me od tad popreko gleda,avaj ni ne pričamo od tad.
Џорди, jest' jezivo i matorom, kako neće biti osmogodišnjem detetu (toliko si tada imao godina, zar ne)!!!
Doživljaj mog omiljenog rođaka.
Tara. Noć. Njih četvorica u kolima. Jedan zatraži da se stane.
Parking pored puta. Svi izlaze, trojica sa jedne i četvrti sa druge strane kola.
Vraćaju se u auto, kreću i jedan kaže da umalo nije popišao meče. Smeju mu se.
Tog trenutka moj omiljeni rođak koči jer im je ispred kola banula ogromna mečka.
Као и 97,56 процената свих села, насеља, општина и осталих делова месних и градских заједница, у Орловату (отале сам ја, лепо село, банацко, сви се одушеве кад дођу) псотоји легенда о свадбеној поворци.
НАИМЕ:
Пре много године, када су зиме биле много јаке да се реке леде так ода се може прелазити пешке преко њих, заледио се једне зиме и Тамиш. Добро, Тамиш има 120 метара од обале до обале, леди се и на минус два, али те године се баш баш заледио. Пошто је Капетан Радивојевић срушио мост на Великом Друму (Зрењанин-Вршац), а нови мостт још није био изграђен, људи су јелте, прелазили на ону страну те зиме по леду. Деси се да једна девојка затрудни, срамота је била да роди неудата те је удаше за оца детета. Она није хтела, молила је родитеље, проклињала.... Ништа...
- НЕЋУ ХРАНИТИ КОПИЛЕ! говорио је отац.
Организовала се свадба, велика, ипак је била јединица. И то из богате фамилије.
Но, свадбена поворка када се из Орловата са младом враћала у село преко Тамиша, морала је по леду. Прича каже да је лед попустио баш онда када је последњи човек стао на лед, сви су се спасли, осим девојке.
ДАНАС:
Криволовци рибе, пецароши, чобани, возачи таксија и остали ноћни сеоски живаљ, данас, када прелази мост на Тамишу по мраку обично не гледа ни лево ни десно, већ се поглед замрзне на кућици која је са друге стране, или ка рефлектору који је са ове, јер сведочења говоре како је девојка у белом, утвара, више пута виђена како хода по води и пева.
понекад се чују тамбурице, како одјекују кроз тополину шуму.
ХАХАХАХАХАХАХАХА ПОБЕДА
не воли ме ова тема, не види ми се прича коју сам откуцао.
Ја се исеко бог те, све се окрећем сад у пичку материну
Traumatično stvarno. Mora da ti je kurac i dalje pred očima. :D
Ako ste vi sa svojih 10 godina bili cool kad gledate kurac matorog čoveka, onda ok.
Ево из другог покушаја онај пост што ми је прогутан.
Кацам био мали, живео пар кућа од нас неки момак, имао неких 30 година, звали га Црвени пошто је био риђан а и кућа му била окречена у црвено. Били смо сви океј с њим, поготово ми клинци пошто нам је позајмљивао праву лопту за фуцу, а то нама било као светиња. Била му је вечито сјебана капија па је неким ужетом дугачким везивао да се не отвори, велика зајебанција око тог ужета била, па је и он углавном прескакао ограду пошто га је мрзело да одвезује.
Углавном, пита Црвени мене и комшију Михајла да му покосимо травњак и пограбљамо а он да нам плати, пошто њега мрзи. И ми реко ајде, лака кинта се не одбија. И да нам он грабље, косилицу, и ми радимо, он нам сипа сок, пита ''како је момци има нека девојка'' а ми се курчимо ''има, има''(јбг, деца, 8 година имали), питамо њега јел има он девојку, он каже ''имам једну лепу, не могу се пожалити''(од тада ми је ова фраза урезана у мозак и не могу да је се отресем) и тако после једно сат-два завршимо ми то и да нам он по 800 динара и купи нам по сладолед.
Ми одемо кућама и неверуемо колко пара имамо и тако једемо сладолед и трчимо по кварту, и после неког времена сконтамо нема му ужета и капија му широм отворена и издере се Михајло ЦРВЕНИ ЦРВЕНИ ХАСАН ТИ ДРПИО УЖЕ(Хасан је локални Циган, легенда), а он одговара(исто драњем из гараже) НИЈЕ НИЈЕ УЗЕО ЈА ДА ВЕЖЕМ ГРАБУЉЕ. И ми реко океј, још мало се зајебавамо и одемо кућама.
Сутрадан ујутру пробудим се ја, сиђем доле са спрата, видим мама на ногама, баба на ногама, изађем напоље, гужва нека(а миран кварт, ауто на свака два сата), а мама ме враћа у кучу каже да морам да доручкујем, и начујем после у неком разговору да се Црвени обесио.
Нисам могао цело лето да дођем себи, отад сам све слабије причао с Михајлом, сад се ни не дружимо више, на ћао-ћао смо, и то једва.
pa ja bi vjerovatno tu priču podijelio sa drugarima na igralištu par sati nakon događaja, svi bi se nasmijali i otišli bi brati trešnje. ne znam, ništa traumatično i neobično u tome da neko piša pored drveta.
Ју јеботе, ја контао да причаш о овој мојој причи, пресекох се жив. :)
Džordi, ova tvoja nije paranormalna ali mi je najjezivija od svih koje sam ovde pročitao. Zajebano.
U jevote dzordi sasrah se
куд сам се и присећао у ово доба, сад ћу курца спавати.
Inače, Ivana Žigon ima vikendicu na par stotina metara od moje kuće i sećam se prošlo proleće, to je bilo par meseci nakon Ivana Žigon šizenja odlazim ja u teretanu i uđoh u lokalnu prodavnicu da kupim vodu. Okrećem se s namerom da izađem normalno, kad ono... Ivana Žigon iza mene. Plakao sam od smeha na putu za teretanu!
хахахаахахахаха, паранормална активност вол. бесконачно! :)
paz ove price
http://comic.naver.com/webtoon/detail.nhn?titleId=350217&no=31
http://comic.naver.com/webtoon/detail.nhn?titleId=350217&no=31
Кајтезе, немој се вређати, али иди у пичку материну с овим. :)
нема ми спавања сад никако.
http://www.youtube.com/watch?v=UcwswB7Rbbs
dzordi,to kad je video kako ste lose pokosili travnjak :D
А јебеш ми матер... не знам шта му је прелило чашу.
Ovako da napomenem,2007 sam se sa još dvojicom ortaka vozio kasno oko Karleušine kuće na Dedinju,bila je noć i kiša neka odvratna ali nažalos' ništa nismo videli. : SKENJJ:
Zezam se,ovaj jedno veče sam naleteo na neku likušu u spavaćici,msm bio sam pijan i mislio sam da je duh ili zla veštica,pojurio sam je i baš sam je dugo vijao po ulici,baš sam bio pijan. Svima sam pričao da je duh bio. Komšinica me od tad popreko gleda,avaj ni ne pričamo od tad.
Џорди, jest' jezivo i matorom, kako neće biti osmogodišnjem detetu (toliko si tada imao godina, zar ne)!!!
Doživljaj mog omiljenog rođaka.
Tara. Noć. Njih četvorica u kolima. Jedan zatraži da se stane.
Parking pored puta. Svi izlaze, trojica sa jedne i četvrti sa druge strane kola.
Vraćaju se u auto, kreću i jedan kaže da umalo nije popišao meče. Smeju mu se.
Tog trenutka moj omiljeni rođak koči jer im je ispred kola banula ogromna mečka.
Као и 97,56 процената свих села, насеља, општина и осталих делова месних и градских заједница, у Орловату (отале сам ја, лепо село, банацко, сви се одушеве кад дођу) псотоји легенда о свадбеној поворци.
НАИМЕ:
Пре много године, када су зиме биле много јаке да се реке леде так ода се може прелазити пешке преко њих, заледио се једне зиме и Тамиш. Добро, Тамиш има 120 метара од обале до обале, леди се и на минус два, али те године се баш баш заледио. Пошто је Капетан Радивојевић срушио мост на Великом Друму (Зрењанин-Вршац), а нови мостт још није био изграђен, људи су јелте, прелазили на ону страну те зиме по леду. Деси се да једна девојка затрудни, срамота је била да роди неудата те је удаше за оца детета. Она није хтела, молила је родитеље, проклињала.... Ништа...
- НЕЋУ ХРАНИТИ КОПИЛЕ! говорио је отац.
Организовала се свадба, велика, ипак је била јединица. И то из богате фамилије.
Но, свадбена поворка када се из Орловата са младом враћала у село преко Тамиша, морала је по леду. Прича каже да је лед попустио баш онда када је последњи човек стао на лед, сви су се спасли, осим девојке.
ДАНАС:
Криволовци рибе, пецароши, чобани, возачи таксија и остали ноћни сеоски живаљ, данас, када прелази мост на Тамишу по мраку обично не гледа ни лево ни десно, већ се поглед замрзне на кућици која је са друге стране, или ка рефлектору који је са ове, јер сведочења говоре како је девојка у белом, утвара, више пута виђена како хода по води и пева.
понекад се чују тамбурице, како одјекују кроз тополину шуму.