ЈЕСТЕ МЕСАР ЦВЕТА ЈЕ ИЗ ОРЛОВАТА
Moj đed kaže da je jedan njegov komšija udario drekavca palijom.
Нису неке о духовима, нити крипи нешто али су се десиле мени.
Прво, на селу имам мачку која ме мрзи, кад ме види крешти, сва се онако подигне, скаче, гребе ме. Одем за задушнице деди који ме је много волио на гроб, припалим свјећу кад ето ти мачке. Још ми само ти требаш бем ти све, кад се поче мазити око мене, преде, чеше ми се од ноге, ја пођох да је помазим ал оно са опрезом да ме не огребе кад ништа. Чим је макла са гроба опет иста прича, крешти, гребе...
Неки дан, одем у Кремна исто задушнице да попалим фамилији свијеће. Само баба и ја одемо. И сад покојни деда умро у 33 години нисам га ни запамтио. Ал ме један његов брат волио лудо, он је мало истурен на другом мјесту, није у породничној гробници него сахрањен код мајке на другом крају гробља. И сад попалимо свијеће деди, једном брату, другом брату, прабаби и треба да одемо код тог деде што ме волио. Ништа покошено није, баба неће боји се змија. Ја је натјерам некако кад змија деди на гробу, сива без икакве шаре. Баба се усере каже ајмо назад да те не уједе. И вратимо се ми назад, баба неке свјеће гледала и ја јој шмугнем и одем до деде опет, змија гледа у мене и како приђох само се одмаче на други крај гроба. Упалим свијећу пољубим споменик и кренем назад, како идем видим да се змија враћа на старо мјесто.
Пукне ти мом буразу неки менискус на кољену, и ретард оде на Звезда Рен и не успије набавити карту за север него за исток. И дођу они и он са онаком ногом прескакао са истока на север. Ограда није лака за прескочити а поготово са сјебаном ногом тотално. И врати се углавном сјебан сав. Заспи, буди сеујутро тј. кева га буди: ДРАГАНЕ ШТА ТИ ЈЕ, ДРАГАНЕ УСТАНИ. Драган ништа, мртав ладан који ти је курац мама, ДРАГАНЕ ПОГЛЕДАЈ НОГУ, кољено натекло ко лудо, драма. И одвучемо га у Ужице у болницу, е сад др. је на првом спрату, а ја одем са кевом на 3 спрат да узмем неку документацију не сјећам се шта је било и пролазим поред неке собе, мене хвата језа, ја дрхтим не могу да прозборим ништа. И прођемо некако враћам се причам кеви како ме нека језа ухвати овде поред ове собе. Она само заплака онако кратко и рече да сам овде упао у кому и има клиничку смрт ко мали :))
ДАН'ЛО ВАСКРСО
ДАН'ЛО ИСУСЕ ДАН'ЛО ИСУСЕ
Devetar parapsihologija nekromanser!
Meni baba pricala, ona tamo zivela kao mala u nekom selu pored Olova u BIH. I njen otac isao konjem negde, i negde pred zoru zaustavi ga neki co'ek i pita ga da podje sa njim i ovaj kao ae, penji se. I popne se ovaj, konj ni da makne. Ovaj ga sib'o samo tako, konj ni da makne. I u tom se zacuse petlovi, ovaj sto se popeo samo vrisnu i pobeze. Posle mu pricale zene po selu neke price tipa vampiri su teski k'o crna zemlja, ovaj se sasr'o nije smeo izaci iz kuce mesec dana.
Onda, jedna zena se kurcila kako sme otic' na groblje nocu, ovi joj daju kolac da zabode kad dodje do odredjenog mesta na groblju. I ona ode, oni je nadju ujutru mrtvu sa zabodenim kocem u haljinu. Pretpostavlja se da je zabola kolac u haljinu, posla nazad, pomislila da je neko vuce i umrla od straha. Svaka druga verzija je jeziva.
A ima ona prica, nije verovatno istinita ali ide ovako: Sinovi i otac igrali karte do rano ujutru i culi neku muziku glasnu u daljini, odu sinovi da vide, zvali se Ivan i Darko. I dodju oni tamo na poljanu neku, kad ono svadba, igra se trupa se, ali primete oni da su sve devojke, nijednog muskarca. I pozovu ih ove u kolo, igrali oni tako i ovom jednom se otkaci inace zlatan lanac sa krsticem i padne na zemlju, iz cista mira. Ovaj se sagne da ga uzme i ima sta videti. Samo je viknuo "Ivane, bezi, ove zene su vestice, imaju kozje noge!" i pobegne sve do kuce, dodje do caleta, i isprica mu, otrce oni na poljanu, nigde ni svadbe ni nicega, samo Ivan lezi zaklan a nekoliko metara od njega krstic sto je ispao Darku.
Само ви зајебавајте, кад дође царско небеско питаћете ви мене за опрост лолололо
У селу моје мајке неки се чича обесио пре пар година, нико није сигуран зашто је то урадио. После неког времена један наш комшија је причао како је једном када је по мраку ишао кући и на путу видео кенгура који је место обичне кенгурске главе имао главу чиче који се обесио.
Uh džordi, zajebana priča, verovatno je taj lik bio mnogo sjeban i odlučio je da sebi presudi, ali je ipak hteo da uradi neko dobro delo pred smrt... Tako je moja baba mojoj sestri par sati pre nego što je umrla dala neki vredan lančić, kao da je znala da će da umre. Elem, postoji legenda vezana za borsko jezero, ja lično u to ne verujem ali evo kako ide. Borsko jezero je, jelte, veštačko jezero. Pre nego što je tu bilo jezero, na tom području su bile kuće gde su ljudi živeli. Dok su se gradile brane, malo po malo ljudi su se silom prilika selili odande, ostavljali kuće, rušili, valjda su dobijali neku naknadu od države, pomoć, to već ne znam. Uglavnom, svi ljudi koji su tamo živeli su otišli, osim jedne babe koja je bila uporna i nije htela da ode odatle, nije dala da sruše kuću i ostala je tu uprkos molbama. Kako su brane bile završene, sve je bilo spremno da se konačno pusti voda u buduće jezero. Međutim baba da mrdne jok. Tako ljudi odluče da presude babi i pustiše oni vodu. Navodno, duh te babe ili štaveć, jednom godišnje izroni, udavi jednog usamljenog kupača i nestane. To je njena kazna. Inače, svake godine se barem jedna osoba udavi na borskom jezeru, znam zato što idem tamo leti. Iako ne verujem u tu priču, jeza me uhvati kad otplivam malo dalje i pomislim na to...
Čiča sa kengurskim telom, ja bi umro...
Kod nas na groblju neki spomenici noću svetle, nije uopšte svejedno za gledanje, krenuli ljudi da istražuju, sve mladi ljudi sahranjeni, muke, problemi, šta da se radi, da li zvati popa da osvešta ili egzorcistu da protera zloduhe, odu do kamenoresca da ga pitaju, a on nabavio kontigent mermera iz Ukrajine. Blago radioaktivnog.
Ala ste se nasrali na ovoj temi, sunce vam kalajisano, bolji ste od Romera :)
Ja sam umro al od smjeha kad sam procito
Је л знате причу везану за оног лудака што је побио онолике људе, само му жена преживела..?
Нисам сигуран јел био чича са кенгурским телом или чича са кенгурском главом. Давно сам чуо причу.
Ja znam podosta, ćale mi iz Velike Ivanče :)
Baš u toj Velikoj Ivanči odakle mi je keva inače, lik za oplaku treba da ode na groblje uzme krstaču i unese u kafić koji je 10 metara odatle. Ajd 20 m. Ode lagano, unese krstaču, momci mu naruče gajbu piva, ispoštuju dogovor on uzme onaj krst koji je inače stavio na šank i da odnese da vrati na groblje. Uzme da ga zabode u zemlju al se tu sjebe, zabode ga u zemlju kroz svoj mantil koji je imao na sebi, bilo jesenje neko vreme, kad je krenuo ono ga povuče i u tom trenutku mu se otkine srce i umre. Bilo pre nekih 14-5 godina. Pouka, ne zajebavajte se ljudi sotim stvarima.
Matori tu priču sam čuo u 25 varijacija, jedna od najpoznatijih urbanih legendi. A što je najcrnje moguće je da se nekome to dogodilo.
Pa evo kažem ti da jeste. Znam ćerku od tog lika, nešto je moje godište ja mislim. Sad možda lupim al Lik se Zove Milan Tošaković. Tošaković se preziva sigurno.
Znači odatle je krenula ta priča. Kul, sad mogu da se kurčim da znam kome se to desilo. :D
A jeste užasno. Mogu da zamislim scenu.
Jel mesar Cveta iz Orlovata?