Знам ја доста прича истинитих, сад оћете ли вјероват боли ме курац. Пошто код нас у Босни био рат и злочини и пичке материне па се неки људи нису сарањивали, па се прича да се ту ђе су убијени дешавају свакаква срања јер људи нису опојани оплакани итд. Био један човјек на селу живио и враћа се кући по мраку поред гробља кад угледа на гробљу десетак неких људи како стоје и причају нешта, и поздраве тог чоека који је пролазио. И он шта ће поздрави их и крене да уђе на гробље на ону капију кад они људи повикаше да не улази ни случајно јер је он тек тринаести по реду. Човјек не конта ништа ал окрену се и оде кући. Исприча он то својима нико га не јебе ни 5%. После неког времена умре тај човјек и људи се сјете његове приче и израчунају, после тог догађаја он стварно био 13. човјек који је умро у селу..
Сад сам на паузи мјешања ајвара па да испричам још јену.
Лик се возио неђе од Сокоца према Палама (преко ледина хехе) и стопира нека цура и он јој стане возе се они џа бу одвезе је ђе оће и изађе цура а лик сконта да је заборавила јакну и у јакни нађе личну карту њену и ај као да јој врати. Нађе јој кућу позвони изађе њен отац и овај каже ћерка вам је јутрос изгубила јакну па да јој вратим. Каже чоек: Моја ћерка је погинула прошле године. Лик се сјебо, овај га одвео на гробље и показо гроб.
Неки лик крено са села у град у излазак , било онако вече, и пролази поред гробља кад види неки војници на гробљу и једна млада у вјенчаници и сви се веселе, пију. И виде га они и позову га као ај ред је да се попије свадба је. Чоек приђе честита младенцима поздрави се са осталим узе чашу ракије и рече ај нек је са срећом прекрсти се и да попије ракију кад одједном свануло ниђе ништа око њега а у руци му цигара гори умјесто чашице ракије. Пито он своје они му рекли да је синоћ отишо од куће и да се није враћо до јутра а другови му рекли да није ни сишо до града.
Ode neki lik ovog meseca da se prijavi za kviz Slagalica na PTC i ode on u studio na snimanje, naravno ubija ga trema, oduzeo se, igra slagalicu, moj broj, asocijacije i tako to, sve se znoji od treme, nema pojma ništa, i na kraju izgubi i osvoji utešnu nagradu knjigu. Kasnije kad se prikazivala ta epizoda njemu se učini nešto čudno u vezi tog iskustva, i on shvati šta je to:
U studiju je sve vreme za stolom bila sedela i Milka Canić.
:D
https://www.youtube.com/watch?v=6Vb9gxrjmm0
https://www.youtube.com/watch?v=mdpUciL8whs
Ovu sledeću slušam
https://www.youtube.com/watch?v=fsTIT-enBtQ
Знам ја доста прича истинитих, сад оћете ли вјероват боли ме курац. Пошто код нас у Босни био рат и злочини и пичке материне па се неки људи нису сарањивали, па се прича да се ту ђе су убијени дешавају свакаква срања јер људи нису опојани оплакани итд. Био један човјек на селу живио и враћа се кући по мраку поред гробља кад угледа на гробљу десетак неких људи како стоје и причају нешта, и поздраве тог чоека који је пролазио. И он шта ће поздрави их и крене да уђе на гробље на ону капију кад они људи повикаше да не улази ни случајно јер је он тек тринаести по реду. Човјек не конта ништа ал окрену се и оде кући. Исприча он то својима нико га не јебе ни 5%. После неког времена умре тај човјек и људи се сјете његове приче и израчунају, после тог догађаја он стварно био 13. човјек који је умро у селу..
Написаћу још прича само ме мрзи сад да куцам
Ja bio ubeđen da je čiča draža markov brat. Ako nije stvarno.
А шта те разувјерило?
u Bosne ima drekavac
Сад сам на паузи мјешања ајвара па да испричам још јену.
Лик се возио неђе од Сокоца према Палама (преко ледина хехе) и стопира нека цура и он јој стане возе се они џа бу одвезе је ђе оће и изађе цура а лик сконта да је заборавила јакну и у јакни нађе личну карту њену и ај као да јој врати. Нађе јој кућу позвони изађе њен отац и овај каже ћерка вам је јутрос изгубила јакну па да јој вратим. Каже чоек: Моја ћерка је погинула прошле године. Лик се сјебо, овај га одвео на гробље и показо гроб.
Milorad Pavic prvi napisao, onda noobovi prilagodjavali svako svom selu. Ovo za ribu i jaknu.
Неки лик крено са села у град у излазак , било онако вече, и пролази поред гробља кад види неки војници на гробљу и једна млада у вјенчаници и сви се веселе, пију. И виде га они и позову га као ај ред је да се попије свадба је. Чоек приђе честита младенцима поздрави се са осталим узе чашу ракије и рече ај нек је са срећом прекрсти се и да попије ракију кад одједном свануло ниђе ништа око њега а у руци му цигара гори умјесто чашице ракије. Пито он своје они му рекли да је синоћ отишо од куће и да се није враћо до јутра а другови му рекли да није ни сишо до града.
Мени то неко причо пуши га. Ђе је то написо дај да видим
nemoj se sam sa sobom svadjati.
Upis
jos jedna sjajna zapostavljena tema zbog kladionice
Jesu li sve priče ispričane ili je stvarnost postala paranormalnija od paranormalnog? Zašto ova tema čami?
Sve su price odavno ispricane, sve su knjige odavno napisane, sve su kvote na Waitersa odavno blokirane mislim da je to napisao Platon
Ode neki lik ovog meseca da se prijavi za kviz Slagalica na PTC i ode on u studio na snimanje, naravno ubija ga trema, oduzeo se, igra slagalicu, moj broj, asocijacije i tako to, sve se znoji od treme, nema pojma ništa, i na kraju izgubi i osvoji utešnu nagradu knjigu. Kasnije kad se prikazivala ta epizoda njemu se učini nešto čudno u vezi tog iskustva, i on shvati šta je to:
U studiju je sve vreme za stolom bila sedela i Milka Canić.
pomrli svi koji su ovde pisali
TheVlajko, ova tvoja sprdnja je zapravo odlična priča.