Fotografije i dokumenta.
Bas gitaru ajpod i flasu dzeka sto mi stoji na polici dok cekam da postanem stric
Pare, kartice, dokumenta i ključeve od kola.
Под један ово
А под два, ово
Ако умирем, нећу ништа да носим. Довољно сам жив носао..
Телефон, 2 гаће, фармерке, дуск (док се земља око сунца креће) и паре, пасош и личну.
ЕДИТ: БУКСНЕТИНА, кобјашњава :)
Мобилни и документа комплетна. Да бар не морам да се гурам по државним институцијама да вадим опет личну и пасош.
Meni to gorenje može da bude i skroz dobar trip. Ionako se ne treba vezivati za stvari. Ne poneseš ama baš ništa, ni dokumenta, ni gaće, potpuno go izađeš. Vodiš se kao nestala osoba.
kao da nikada nije postojala ona tamo iz tvoje lične karte.
nemaš ništa i imaš svet pred sobom.
Ništa te ne etiketira, ne identifikuje. Kao novo rođenje.samo što nemaš roditelje da ti zvocaju. Potpuno sam i prepušten sebi. Oslobođen stvari, još samo da se oslobodiš strahova i imaš više nego što si ikad imao.
Lepo piše na profilu, verski sam romantik. :)
Гледам ко је ово кад оно енерџи, пише ти у 1. породица и све које знаш су напољу на сигурном :)
Jednu crnu kutiju u kojoj mi stoje stvari za takve prilike. I vodokotlić i jednu pomorandžu.
Jesu, ali čik nek me nađu!
Novčanik, ličnu, kućište i monitor.
Срамото једна оставиће ђецу и мужа (ако имаш), или породицу (то сигурно имаш).
Ћете се пише спојено...
Гитару (ону главну), хард диск (онај са пројектом "анти-битриангуларна фузија") и слику Џејмс Дина (Џејмс Дин умрети не сме).
- Добро сад, подразумева се телефон, документа, кључеви од кола и тако то. Мада паре не би носио, јер генерално... И немам их.
Pa decu sigurno ne bih ostavljala, da ih imam. Ni muža.
A porodicu? Kako to misliš decu i muža ILI porodicu?
I ko je tu koga ostavio? Pa ja sam preživljavala požar jebeni dok su oni ladili jaja na sigurnom. :)
Mm, zanimljiva tema.
Imam nešto nalik kutiji u kojoj čuvam crteže, papiriće i tričarije, inače bezvredne stvarčiće, ali meni važne jer me podsete na neke sitne trenutke koji su mi bili dragi, a koje bih verovatno zaboravio u nadolazećim godinama da nemam tog...podsetnika. I jedno relativno retko izdanje Don Kihota sa Hajneovim predgovorom i divnim, sasvim magičnim prevodom. Nikada dok nisam pročitao tu knjigu nisam shvatao onu frazu da je prevodjenje pola dela.
Nakit, nesto odece, mobilni, dokumenta. Ostala bih jos par minuta, koliko da odnesem monitor, risiver od digitalne i jos par sitnica do zarista i vidim kad pocnu da se tope.
Хммм да преформулишем, ако немаш ужу породицу у виду мужа и деце онда ону класичну мајка, брат идт.
Ко је крив што си спавалица :)
Laptop bih zgrabila, telefone, a onda bih verovatno izgorela tražeći srećne narukvice, svako jutro mi treba dva'es minuta da ih nađem, a bez njih ne idem. Pare bih zaboravila, jer sam baksuz.
"Keds est. 1916" kutiju za cipele, valjda. To mi je kao sef. Tek sad ukapirah koji sam debil, štekam genge tu, a može i miš da pojede, kamoli neko da drukne.
Rajfajzen banko, dechko, napravi mi sef pod svetlima kazina!