Сад плачем кад видим колико има седамдесетдвојки. :)
Maro,i ti si u klubu? :))
ED:Jbg,ne mogu da se setim...kad mi je sin recitovao pesmicu o mamama još u vrtiću :))
Eto,prava sam kezava keva :))
eh, a kad pogledaš na rođendanima samo šest:
bruce - 18.03.1972.
bojanboj - 26.06.1972.
javio - 24.07.1972.
VanGoga - 22.09.1972.
Reservoir dog - 26.09.1972.
natnat - 14.10.1972.
a bila odlična berba, taman smo fino sazreli te devedesetprve...
Kad su uhapsili Legiju plakao sam ko malo dete. Čak sam razbio jedan izlog i šutnuo neku mačku u tri lepe.
Phee,da su nas iz kataloga birali-ne bismo tak'i ispali :))
Ич те не разумем. :)
Ја углавном не говорим кад ми је рођендан јер ме сви зезају збг датума.
29.02. ?
01.04. ili 31.12.
nema smešnije po meni :)
Камо среће.
Mogu da ti prdnu pod prozor ti koji te zezaju :)))
Нема смешније? Видела бих ја тебе да ти је рођендан оног дана кад је Тито умро и да су ти сва деца отишла пре цртаног у 7 и 15!
-Plak'o sam kad je umro voljeni naš predsjednik dr Milan Jelić.
-Plak'o sam prije par mjeseci kad sam sluš'o 'Crven cvete prerasla te trava' i mogu da zaplačem i sad uz tu pjesmu. Upravo mi suze kuljaju na oči a samo sam se dosjetio...
-Prekjuče sam plak'o iz čista mira al' to je na nervnoj bazi, pucala me alergija na polen, grinje, prašinu i duvan pa mi drastčno mijenja raspoloženja. Ne znaju ni doktori šta i kako, samo znaju da je autoimuno.
I to je to. Slab sam sa emocijama, slučaj za doktore.
OK, priznajem, ne bih se toga setio ni da mi pare ponude :)
Плакао сам кад је пала Секуритатеа.
Maro,stvarno zeznuto.. :))
Baš je tad naš'o d'umre!
Никад му то, ВанГого нисам заборавила. Сита се исплахах тад кад ми је пропао рођендан.
Ja sam mu dvaput štafetu nosio i išao na radnu akciju i pobedio na "Titovim stazma revolucije" jer sam jedini znao šta je mali Joža skuvao braći i sestrama pa su se usrali... Sad svi znamo šta nam je skuvao...
Хммм, пиздио сам неколико пута.
Обично када бих чуо неку лошу вест о некоме ( болест, смрт, пу пу)...
Много сам ''осећајан'' ( душа мамина лоло) па умем да пустим сузу.
Често сам знао да се потучем, али никад нисам плакао кад би добио по пич'ци. То је јебено геј. Једном сам и нос носио на трегере, али сам то поднео мушки.
Плакао сам кад су се Вук и Веља поново ујединили на митингу на Тргу Слободе можда 2002. и одржали емотивне говоре.
Касније сам плакао кад је Председник отишао у Хаг.
Очекујем да плачем од среће у јуну кад се врати тријумфално.
Baksuz jedan!A mojoj seki je rođendan kad su ubii Đinđića,Bog da mu dušu prosti.
Moj poznanik ima rođendan na datum kad je počelo bombardovanje...nisi usamljena,Maro. :)
Ko još plače zbog batina jebote?
vangogo dobrodošla u klub 72.
i piši na šta si ikad plakala ili ponekad, ne danas ovo ono juče, prekjuče...