Da li pričate sami sa sobom?

Ako da, koliko često, o čemu, na kojim mestima i koliko ''dijalog'' zna da potraje? Da li vaš unutrašnji sagovornik odgovara baš ono što biste želeli da čujete ili ne?

Ako ne, da li mislite da je to vrsta poremećaja, psihičke nestabilnosti, manjak socijalizacije ili nešto drugo?

U ja se sit ispričam sa sobom. Ali uvek pričam na engleskom, ne znam zašto. Jednom sam prebio sam sebe, previše sam se uživeo. Mada dobro je to ponekad, znaš da sam sebe moraš da saslušaš.

Јамачно. Увек и свуда. Често не на српском.

Не нужно.

Наравно да није. Мораш причати са собом.

S vremena na vreme, da. Imala sam fora u srednjoj da kada šetam sama ili sa kerom krenem da vidim dijalog sa sobom. Zanimljivi su to bili dijalozi. Ne bih znala da opišem, nisam sigurna koliko bi to bilo razumljivo. Onako, avanturistički, više neki planovi kuda bih išla, pa onda šta bih sakupljala i sa kim bih pričala, da li bih vodila neki zapisnik, kako bih zaradila pare, tako nekako. Neki ludi planovi. Pa se jedna ''strana'' slagala, druga nije. Sad koliko traje... Pa obično jednu šetnjicu. :) Pogledati ''Glavu u oblacima'' iz ''Strašnih priča za plašljivu decu''. :)

Da, to je sasvim normalno, ne smatra se psihičkim poremećajem, samo neki ljudi su skloniji analiziranju sebe pa to rade češće, drugi ređe.

Nisi nam rekla, da li i ti čavrljaš sa sobom? :)

Ja misl'a jedina sam. Ne baš uvek, ali skoro uvek... olololo

Ја се свађам са собом. На сред контролног сам почео себи јебати мајку и све по списку. Није поремећај него вид стреса :)

Jebeš osobu koja ne vodi dijaloge sama sa sobom. Naravno na sav glas.

Lololo smorena ti si prosvirala, vodim te u Padinjak da zajedno delimo sobu i grejemo se tokom dugih zimskih dana, a i noći, što da ne.

Ja pricam sam sa sobom, najcesce uvece, dok sam u krevetu, kad ne mogu da zaspim, uhvatim se neke teme, necega sto mi se desilo itd. i pocnem da vodim raspravu sa samim sobom. I, ne, moj sagovornik ne odgovara uvek bas onako kako zelim, ustvari, cesce je bas suprotno. Ne mislim da je to poremecaj, a ni vid stresa, ustvari nisam siguran sta je to...

A jel vam se desilo da predvidite odredjenu situaciju?
Lupam pričaš sam sa sobom, a u stvari zamisliš da ti je sagovornik neka osoba koju poznaješ, medjutim za par dana ti pričaš sa tom osobom i vodite identičan razgovor kao ti sam sa sobom pre neki dan?

Naravno.

Caki tolko prso nisam.

Ja sam pricao sa ortakom. Tu kod mene u podrumu. Zazidao ga pre metar dana. Doduse, u zadnje vreme mi se cini da se nesto naljutio. Ne odgovara mi. Tako da pricam sam sa sobom vec neko vreme

Znači da se obratim stručnom licu? :D

HAHAHAHAHAHHAHAHHAHAHAHAHAHA

Buš ne hrani trola lololo

Водио бих разговоре сам са собом, него ме мрзи да трошим енергију на причање кад нема објективне потребе за тим па све остане на унутрашњем дијалогу. Мада, кад ми је досадно и имам вишка енергије, онда направим малу скупштину.

Па онда изгласавамо кворум, амандмане, траже се реплике, реплике на реплике... И на крају завршимо у скупштинском ресторану.

A da li je viši nivo razgovor sa postojećim ljudima ili izmišljenim? I koliki vam je bio rekord u broju osoba sa kojima ste pričali? :)

edit: Enemy za sada vodi. :)

Vidljivih? :D

Najčešće noću, gledajući u plafon. Tako se najbolje rešavaju problemi. A i mnoge gluposti se ne urade kada ih izgovoriš naglas.

Znači, oni mogu da budu i vidljivi... Zanimljivo. Verujem da im je i izgled do detalja osmišljen. :)