хвала им до неба што нису звали рендом рођаке које никад нисам видео у животу (као што су се исти појавили на дединој сахрани, нису га видели 30 година, па дошли да га виде мртвог).
Ovog kod mene nema... Vidjam ljude svake godine jednom godisnje i svaki put mi kazu : "Kako si porastao". ... Mada zadnje dve godine otkad cale slavi 'mesto dede, dolaze samo kumovi i uza rodbina.
Inace slavim Sv Jovana i banjavam u crkvu redovno za slavu iako sam ateista.
Slavim Sv.Arhangel Mihajla. Slavu počinjemo uvek 20og naveče posnom večerom, kada se očita molitva. Zašto posna večera, ne znam, niti moj ćale zna, niti deda zna, niti njegova braća i sestre. Jednostavno, to se tako prenosi u porodici i kao takvo se poštuje. Prisustvuju ukućani i osobe koje su nam pomogle u spremanju slave. Pošto uglavnom uoči slave sve spremimo i postavimo, na dan slave nismo u nekoj žurbi i frci. Prvo dočekamo popa da osvešta kuću i očita slavu. Za slavu imamo zaista puno gostiju, komšija, prijatelja i rođaka, jer su to sve dragi ljudi, u već godinama sa većinom više ni poklone ne razmenjujemo, već se ide praznih ruku. Za slavu ide sve po redu, supa, sarma, pečenje, salate, kolači i torta, uz alkoholno i bezalkoholno piće. Uglavnom puno volim svoju slavu i nije mi neko veliko opterećenje da je spremam. Slavu završavamo sutradan, 22og novembra, naveče, kada dođu ćaletove sestre, koje idu kod svojih rođenih u Bosnu, pa kod nas dođu sutradan. Uglavnom, dva jako lepa dana.
Св. Никола, 19. децембар. Једемо посно, пошто је посна слава. Што се тиче обичаја имамо све што треба (икона, жито, вино, славска свећа, кандило, славски колач, света водица). Постимо за петак.
Има једна занимљива легенда у мојој породици да када су неки мој прапрадеда и његов син превозили волове преко Дрине почела је олуја и замало да им се разбије сплав. Тада се мој прапрадеда обратио Св. Николи и река их је избацила на обалу неповређене. Занимљива прича.
Пошто ми је отац Бугарског порекла у нашој кући владају мало другачији обичаји. Ми смо православци,крштени смо од стране СПЦ али слава је карактеристична само за Србе мом окружењу. Ми славу не славимо али за сваког "већег свеца" се меси славки колач,пали свећа,кади...јако слично Српском ритуалу само што ми то радимо за вечером а не пре подне. Ако је празник на петак или суботу као и за време поста спрема се посна трпеза,глава породице кади, чита молитву, заједно са мушким члановима окреће колач,крсти га куваним житом и вином, засече ножем и ломи са наследником на 2 дела а после они поделе на 4. Још 2 интересантна обичаја. Комад колача који је најлепши се одлаже на највише место у просторији и седи тамо до следеће године као жртва и дар богу. Чесница са новчићем се ломи за бадње вече а не за православну нову годину као што то раде Србијанци. Све у свему могло би се речи да славимо много слава али без гостију.
Пошто ми је отац Бугарског порекла у нашој кући владају мало другачији обичаји. Ми смо православци,крштени смо од стране СПЦ али слава је карактеристична само за Србе мом окружењу. Ми славу не славимо али за сваког "већег свеца" се меси славки колач,пали свећа,кади...јако слично Српском ритуалу само што ми то радимо за вечером а не пре подне. Ако је празник на петак или суботу као и за време поста спрема се посна трпеза,глава породице кади, чита молитву, заједно са мушким члановима окреће колач,крсти га куваним житом и вином, засече ножем и ломи са наследником на 2 дела а после они поделе на 4. Још 2 интересантна обичаја. Комад колача који је најлепши се одлаже на највише место у просторији и седи тамо до следеће године као жртва и дар богу. Чесница са новчићем се ломи за бадње вече а не за православну нову годину као што то раде Србијанци. Све у свему могло би се речи да славимо много слава али без гостију.
Ово ми је јако занимљиво... А из ког дела Бугарске ти је ћале?
Аха... Ок, пошто мене занимају обичаји, славе и то па питам. Иначе сам објашњавао једном Македонцу шта је то слава, а он је то упорно схватао као имендан. Иначе је сигурно бугарског порекла јер му је презиме на "ов". Мада сви смо ми Јужни Словени један народ. :)
Slavim Lazarevu subotu, posna slava. Mada, moji roditelji se ne pridržavaju toga, uvek spreme i posnu i mrsnu hranu. Neki je zovu i Vrbica, pošto se u crkvi svete vrbove grančice i dele narodu. To je jedan od par dana u godini kada prestajem da budem ateista :D Kao što joj ime kaže, slavi se subotom.
Ovog kod mene nema... Vidjam ljude svake godine jednom godisnje i svaki put mi kazu : "Kako si porastao". ... Mada zadnje dve godine otkad cale slavi 'mesto dede, dolaze samo kumovi i uza rodbina.
Inace slavim Sv Jovana i banjavam u crkvu redovno za slavu iako sam ateista.
Свети Јован па ко дође нек' дође.
Sv. Nikola, niko ne dolazi, nikog ne zovemo, hrane ima za 3 dana slavlja.
pa dobro. nije to sprdanje sa slavom. To su samo nuspojave. Sama poenta zvanja gostiju je druzenje
Ateista sam, ali slavu vidim isključivo kao srpski običaj i nacionalno obeležje. Rođen na Svetog Jovana, slavim Arhangela Mihajla.
Slavim Sv.Arhangel Mihajla. Slavu počinjemo uvek 20og naveče posnom večerom, kada se očita molitva. Zašto posna večera, ne znam, niti moj ćale zna, niti deda zna, niti njegova braća i sestre. Jednostavno, to se tako prenosi u porodici i kao takvo se poštuje. Prisustvuju ukućani i osobe koje su nam pomogle u spremanju slave. Pošto uglavnom uoči slave sve spremimo i postavimo, na dan slave nismo u nekoj žurbi i frci. Prvo dočekamo popa da osvešta kuću i očita slavu. Za slavu imamo zaista puno gostiju, komšija, prijatelja i rođaka, jer su to sve dragi ljudi, u već godinama sa većinom više ni poklone ne razmenjujemo, već se ide praznih ruku. Za slavu ide sve po redu, supa, sarma, pečenje, salate, kolači i torta, uz alkoholno i bezalkoholno piće. Uglavnom puno volim svoju slavu i nije mi neko veliko opterećenje da je spremam. Slavu završavamo sutradan, 22og novembra, naveče, kada dođu ćaletove sestre, koje idu kod svojih rođenih u Bosnu, pa kod nas dođu sutradan. Uglavnom, dva jako lepa dana.
Slavim Sv. Andrijevdan, 13. decembar, nemam sve srpske obicaje posto su moji Rusi, ali, da, postim petkom, slava uvek posna itd...
Св. Никола, 19. децембар. Једемо посно, пошто је посна слава. Што се тиче обичаја имамо све што треба (икона, жито, вино, славска свећа, кандило, славски колач, света водица). Постимо за петак.
Има једна занимљива легенда у мојој породици да када су неки мој прапрадеда и његов син превозили волове преко Дрине почела је олуја и замало да им се разбије сплав. Тада се мој прапрадеда обратио Св. Николи и река их је избацила на обалу неповређене. Занимљива прича.
Sv. Kiril Slovenski 27. februar. Vrlo retka slava...
Пошто ми је отац Бугарског порекла у нашој кући владају мало другачији обичаји. Ми смо православци,крштени смо од стране СПЦ али слава је карактеристична само за Србе мом окружењу. Ми славу не славимо али за сваког "већег свеца" се меси славки колач,пали свећа,кади...јако слично Српском ритуалу само што ми то радимо за вечером а не пре подне. Ако је празник на петак или суботу као и за време поста спрема се посна трпеза,глава породице кади, чита молитву, заједно са мушким члановима окреће колач,крсти га куваним житом и вином, засече ножем и ломи са наследником на 2 дела а после они поделе на 4. Још 2 интересантна обичаја. Комад колача који је најлепши се одлаже на највише место у просторији и седи тамо до следеће године као жртва и дар богу. Чесница са новчићем се ломи за бадње вече а не за православну нову годину као што то раде Србијанци. Све у свему могло би се речи да славимо много слава али без гостију.
Мало сам збуњен, како славиш кад су твоји Руси? Слава је обичај који се налази само код православних Срба...
Ово ми је јако занимљиво... А из ког дела Бугарске ти је ћале?
Моја породица је на свом вековном огњишту (околина Пирота) само се граница померала 2 века смо у Србији па 2 у Бугарској :)))
Аха... Ок, пошто мене занимају обичаји, славе и то па питам. Иначе сам објашњавао једном Македонцу шта је то слава, а он је то упорно схватао као имендан. Иначе је сигурно бугарског порекла јер му је презиме на "ов". Мада сви смо ми Јужни Словени један народ. :)
Slavim Lazarevu subotu, posna slava. Mada, moji roditelji se ne pridržavaju toga, uvek spreme i posnu i mrsnu hranu. Neki je zovu i Vrbica, pošto se u crkvi svete vrbove grančice i dele narodu. To je jedan od par dana u godini kada prestajem da budem ateista :D Kao što joj ime kaže, slavi se subotom.
Krajišnik, dakle slavim. Pošto je slava posna ne pečemo međeda nego prase i ovna.
Pa, odlucili su da imaju slavu zato sto zive u Srbiji vec dugo.
Sveti Nikola,19.12 samo što je kod mene mrsni, jer u Sremu je iz nepoznatih razloga mrsna slava.
Sveta Petka 27.10. Mi uvek slavimo na mrsno.
Свети Никола. Џони, и код мене је мрсна, из мени непознатих разлога. :)