Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Slava nije samo krkanje hrvatino jedna zatucana, slava je religijski obred i duhovni praznik srbina pravoslavca i njegova zahvalnost Svecu zaštitniku.
Sveti Nikola je oduvek posan bio, samo su ga komunjare koje na slavu gledaju kao krkanluk učinile posnim.
Kao ovaj Comi koji ne zna šta je preslava.
Oprosti nisam tako mislio.
Oprošteno ti je.
Komunjare nisu pretvarale ništa, jer nisu ni slavile, a mrsan je u Sremu daleko pre pojave komunizma i sa tim nema veze, mada kapiram da ljudi koji slave posno moraju da izmisle neku budalaštinu vezanu za to.
19. decembar je dan oslobođenja podgorice (od okupatora i domaćih izdajnika) i vazda se slavio!
Jebešga Džoni, svaka slava se slavi posno ako pada u posni dan, a Nikoljdan je u sred Božićnog posta. Ja slavim posno otkako me zapala slava, ostao sam poslednji živi muški pa moram ja da slavim. Ne pravim više na veliko za gomilu gostiju jer sam ukapirao da se kod mene na slavu dolazi samo da se malo opuste želuci od krkanja kod drugih prijatelja. Ne pravim pitanje onima koji slave mrsno, ali ne smatram da je to u redu.
Doduše, nikad nisam terao decu i ženu da poste taj dan, kao što ih ne prisiljavam ni na koji dan posta. Post je individualan izbor, nema prisile u veri.
Baš tako.
Moj post je više vezan za ljude koji smaraju kao ateisti o tome da su samo oni pravi pravoslavci jer slave posno.
Moj deda je slavio mrsno, otac takođe i nikada neću prekinuti porodičnu tradiciju da slavim mrsno. Inači ni deda ni otac nisu bili komunisti. Baš suprotno.
O tome i pričam - bolje se čoveku popišati u usta nego mu slavu uvrediti. Ako ti već postiš, nađi sebi za trpezom nešto što smeš da jedeš i kaži domaćinu da nisi gladan, ali nemoj kenjati kako je morao spremiti posno.
Sveti Stefan
To i ja kažem isto. Naravno, uvek se spremi nešto posno. Čisto da ima.
Jel nemate preslavu u Sremu?
Ima posna rakija i turšija, uz to namakneš jedan ranisan odmah na početku i požališ se kako te jebe žuč i da si van opticaja za bilo šta što normalni ljudi jedu nego sve moraš da se hraniš ko zebra jebena, pička im materina doktorska, ali šta može čovek da radi kad ga boli pa mora da trpi... nego, hajde domaćine, da mi popijemo po jednu da nam da svetac sutra da bude bolje pa ću ja da svratim na patericu :)
Imamo, naravno.
nikoljdan je postan jer 19. decembar ulazi u božični post
nikoljdan je posan jer su odredjeni domacini sirotinja i stipse pa ne mogu da se otvore za prase i jagnje.
Nesrpski totalno
Slavim svetog apostola i evanđelistu Luku (31. oktobar), a preslavljam/prislavljam/prislužujem svetog Jovana Letnjeg, ili Jovana Preteču, u narodu poznatijeg kao Ivanjdan ( 7.jul - pletenje venčića od ivanjskog cveća itd. itd.)
Ne, u veri nema prisile, ali slavim kako i ostali narod ovde gde živim slavi, znači sreda i petak - posno. Što se tiče Džonijevog "slavim Nikoljdan mrsno kao što su i moji stari slavili" imam sledeće mišljenje: upravo se o nasleđu i radi: Imam prijatelja koji slavi Lučindan mrsno bez obzira u koji dan "padne". Pa normalno - tako su i njegovi stari, tamo na Romaniji, slavili. Teško da si u neka davna vremena na Romaniji mogao lako naći ribe. A bogami i prebranca. :) ... I zato ako nemaš ribe i prebranca, a ti braco kolji jednog janjca. Kako tada, tako i danas.
Ja nisam preuzeo slavu od oca tako da je moje prilagođavanje lokalnim obićajima donekle i razumljivo. Moj brat od strica, u starom kraju i dalje slavi Lučindan isključivo mrsno.
odredjeni domacini sirotinja i stipse pa ne mogu da se otvore za prase i jagnje.
Ne bih da te uvredim, ali lupio si pa ostao živ. Trošak posne slave je uvek veći nego mrsne.
Tu su negde, barem po mom iskustvu. Doduše, žena i ja sami sve spremamo tako da ispadne dosta stvari jeftinije - nije isto kad sam spremaš priloge, kolače i ribu i kad sve to isto moraš kupiti ili nekom platiti spremanje. Osim toga, dosta stvari se unapred sprema, najveći trošak je upravo ta riba koja košta maltene isto kao i prase...
Skupoću slave određuje broj gostiju :)
u svakom slucaju se izvlacite vi postodrzci sa spremanjem jebene ribe koju slabo ko i jede
Ima kontraša i u drugu stranu, kod mene je Đurđic uvek posni iako ne pada u post zbog takvog starog porodičnog zaveta.
Ali ostaju u većini (na temi i u životu) ovi mrsnožderi, koji se nisu obavezali nego njihovim precima tako bilo lakše, bliže im bilo jagnje i prase nego šaran ili pastrmka. :)
Srecna slava electro.