Igra za anime geekove i one koji vole da glume iste.
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Feanor kao rođena Evropljanka nikada nije marila ko priča priču, dokle god drži njenu pažnju. L se složio na neizgovorenu rečenicu.
Мислим да треба да кажеш кога си све повео са собом у чајџиницу Ђираја
Aha, zaprepastila se mojim voajerisanjem nje i otisla je da povrati - rece mudrac...
''A ko to?'' Feanor prihvati čašicu ojačanog čaja. ''Vampiri nemaju isti pojam o vremenu kao ljudi...''
ЉУДИ КОЛИКО НАС ИМА??? - упитао је ЈТУ
Beatrix naravno... - prokomentarisa mudrac
Otaku poce da broji: JTU, Lejdi Feanor, Madona, Paris, Jiraia, gosn L, Beatriks je u klonji i Maksova ukocena glava kraj zbuna.
Беатрикс је отишла кући још пре пет минута. Добро. Отаку, обавио си свој посао, хајде сада пођи са мном на фестивал филмова Анга Лија...хајде, хајде....уз ногу...иначе ћу опет кренути да се присећам мог живота као гејша. А ви остали...разлаз, а можете и да пођете са нама. Под условом да свако исприча по причу успут, а за то време остали ћуте, а неко ће морати и да понесе главу Макса Пејна. Стани бре мало...ту је и Марија Антоанета.
Jel svira Toshiro Masuda???
Прва је своју причу отпочела Лејди Феанор.
Jao blush... Ako insistirate.
Fanfare i Karnaje u pozadini.
METAFIKCIJAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Otaku: KATEGORICKI ODBIJAM DA UBACIM MARIJU ANTOANETU U CELU PRICU!
JTU: ALI ONA JE TAKO FEBJULUS I DIVA I UUU GLEDAJTE MENE, JA SAM TAKO LEPRSAV I KEMP I OTAKU JE MOJ SLUGA I LEPEZE I GEJSE I SVE...
OTAKU: NE NE I NE! UOSTALOM, LEJDI FEANOR SAD IMA GLAVNU REC!!!
JIRAIA: UUUU, SAD CU DA SE ODVALIM OD SAKEA!
I tako je propao rokenrol...
Jagnjeće srce, tigrova koža (Jan čr hu pi)
Jednom je jedan čovek navukao na ovcu tigrovu kožu. Gledao ju je i stvarno mu je izgledala kao tigar. Ali kada je krenula u planinu i spazila travu, odmah je počela zadovoljno da pase. Kada se pojavio vuk, stala je kao ukopana, noge su joj zadrhtale i u jednom skoku ona se dala u beg. Vuk ju je stigao i pojeo.
Ova pričica je iz drevne Kine. I dan danas, kada Kinezi vide čoveka da se pravi važan a u duši je kukavica oni kažu: Jan čr hu pi.
Добро. А шта ћемо да радимо осталих 70 км пешака до планине? - рекао је Сајури.
''Red je na Mudraca i Krotitelja Žaba da se oglasi, i bez preverzija. Kreni Jiraja. I, još jednom, bez perverzija, inače...'' podsmehnu se Feanor, zabacivši svoju dugu kosu, i otvori lepezu.
Ja pricam pricu!!!!!!! heheheheheh- rece mudrac zabe
Mrzovoljna žaba, sedi na kamenu pored potoka, u hladu bukovog lišća i posmatra kako voda svetluca na popodnevnom suncu. Nedaleko od nje, na jedan panj, slete leptir i poče lagano da sklapa i širi krila, kao da želi da se odmori.
- Još koji sat i čeka te kraj. Da li ti je žao? Ja ne bih mogla da prihvatim da živim samo jedan dan - žaba se podrugljivo obrati leptiru.
- Ja sam jutros prvo odleteo do obližnje livade gde sam video pregršt šarenog i mirisnog cveća. Nedaleko odatle protiče reka u kojoj se kupaju deca. Zatim sam odleteo do obližnjeg sela u kojem sam video mnogo ljudi. Neki su se smejali i veselili, a bilo je i onih koji su tugovali. Preleteo sam i preko šumaraka, dolina, brda i sada sam se spustio da se odmorim. Ko zna gde ću još otići i šta ću videti za preostalih nekoliko sati.
Tada dodjoh ja i spljeskah leptira rekavsi - Ne seri, zaba je zakon!!!!! - rece mudrac
''Ostalo je još malo vremena do našeg cilja. JTU-Sajuri, na tebe je red.'' Feanor umorno uzdahnu. Trebala je da leti kao slepi miš. Crne svilene salonke koje je nosila su je žuljale. A i lepezu je izgubila negde usput. A bila joj je omiljena. Možda će naterati L-a da je nosi.
Divna prica. Odusevljen sam.
Rece samuraj Otaku, ozbiljno ko samuraj Dzek.
Ево, сада је на мене ред да причам - рекао је ЈТУ Сајури.
Моја прича је из "Курана", парафразирам:
"Једног од оних немилих дана када на земљи неслога влада, умре велики калиф Харун-Ал-Рашид. Постављено је огромно турбе,до неба, са мноштвом драгоцених тепиха, таписерија, дивних декорисаних амфора за уље, лампа и светиљки да осветле унутрашњост велике гробнице. На улазу у турбе, место врата била су два вододржача у облику красних девојака дуге косе, из чијих је посуда извирала вода и тако правила фонтану. Ту гробницу, да се не догоди што непредвиђено, морао сам да чувам Ја. Није ми се ни најмање допала чињеница што ћу морати да проведем ту ноћ, изложен великој опасности да ме нападну хорде пљачкаша, али сам мирно прихватио своју судбину и сео на клупу, у унутрашњости топлог турбета, осветљеног као усред дана. Поред мене је дремао старији чувар, који када ме је чуо се пренуо.
Седели смо у тишини, када је рекао: "Погледај оног мољца који се извукао из старих, скупоцених тепиха, и што лети високо горе ка своду насликаном да личи на звездано небо..."
"Видим га" - одговорио сам.
" Њему тај диван свод сигурно изгледа толико немерљиво велики, скоро као право небо."
"Да, мора да је тако" - потврдих.
"А он сигурно и мисли да је то небо. Сад...ми што седимо овде доле знамо да то није небо, него обична ограничена таваница. Ми то знамо, али ми то не можемо да му кажемо јер не говоримо његовим језиком. Како можемо да ступимо у контакт са њим, а да он то зна и појми?"
Био сам збуњен пред овим питањем. "Како можемо?"
"Лако" - одговорио је мирно, устао и спљескао мољца, тако да му је остао део на длану.
"Погледај" - показао ми је. "Тако исто и ми људи мислимо да је небо изнад наших глава бескрајно. А можда постоји неко биће које зна да и то наше небо има границу, и да је оно омеђано. И можда само тако, као што смо ми ступили у контакт са мољцем он са нама...
"