ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Е, пошто је ово место окупа великог броја лењих буба, мислим да ће се људи укључити у тему.
Како се ИЗВУЋИ из летаргије, победити безвољност, и јебено урадити нешто током 24 часа који су нам на располагању. Ево лично, а верујем да још људи има исти проблем, незаинтерован сам у потпуности за било шта. Не могу да читам, не могу да гледам филм, не идем на факс, о учењу ни говора, шљака такође ништа. Нон стоп паразитирање и прокрастинација константна. По цео дан преблејим на овом говнету и једем говна.
Е сад, има фора да се смањи време за рачунаром, али то опет не гарантује да ће било ко радити нешто смилено и ако није за компом. Шта је ту заправо проблем, и како га решити?
Бурзо, брате, открио сам лек. Избришеш говно из букмаркса! За недељу дана ће ти се склонити рефлекс да упалиш Вукајлију, а до тада ће те мрзети да идеш на гугл да тражиш...
Ustani ranije i odvuci se u biblioteku (jednostavno, toliko će te gristi savest okružen svim tim štreberima da ćeš morati da i ti učiš). Nemoj da se zavlačiš u kuću, kurac je to od učenja. Napravi plan šta radiš od koliko do koliko, ako ti je problem sa učenjem i motivacijom, pravi pauze od petnaest minuta na svakih sat vremena i smanjuj ih postepeno.
E, da, ako imaš probleme sa koncentracijom, pij memoaktiv, to sranje čini čuda. Bukvalno sam učila devet dana dvanaest sati zaredom s tim sranjem i položila ispite od 500 plus strana (dakle, učila sam preko pedeset strana dnevno...čak i za placebo, to je čudo).
Људи кажу да медитација помаже да ојачаш снагу сопсвене воље.
Ја мислим да серу и да то не мож' тако.
Koristi program neki za blokiranje interneta kad ti dokurči i ćao.. http://macfreedom.com/
Ili se samobanuj, jednostavnije je :)
Al kao i za sve čovek mora da ima volju. Recimo, zapiši sedmično neki raspored tipa:
Ponedeljkom idem na trčanje, utorkom ću ukinuti net sebi, sredu ću čitav dan da nolajferišem i sl.
Ја се извлачим и док сам на компу. Јеби га, треба наћи нешто корисно што може да се ради на компу.
Имао сам и ја исти проблем...
Нпр пробудим се љети, немам шта да радим по врућини, немам ђе од 1 до 8 увече, значи распад, само сам сједио за компом и што ти кажеш јео говна....
Него да скратим причу, нисам ни читао ни ништа, само сам једноставно набавио тегове и вратило и разбој и почео да тренирам...
Сваки дан сам једва чекао 10 сати увече да почне тренинг, и некако сам имао воље цијели дан за било шта, осјећао сам неку енергину цијели дан, која треба да изађе из мене....
Него ми понесоше справу и тежину па сад опет једем говна по интернету.
Ја сам смањио вријеме за рачунаром ових пар дана јер имам испите па учим до касно увече, а онда узмем па се провртим по новим дефкама, форуму итд...
Али то је само док су испити, иначе дођем кући (ако не одем са ђевојком или друштвом) око 8, једем, сједнем за комп, па док ме друштво не зовне увече... Ако не идемо ниђе, онда наставим тако да сједим до 5 ујутру...
А сама срж проблема мислим да је у навици да немамо обавеза никаквих, ја рецимо не радим, не морам на предавања, немам ама баш никаквих обавеза.
Сјећам се кад је ујак дошао једно љето и пало му на памет да сади лубенице јер је пошао у пензију, и ја му помагао читаво љето, било ми бања... Фин осјећај.
Или рецимо кад сам давно некад тренирао кошарку, па сам морао ујутру у 9 на тренинг, једва устанем, али сам онда после тренинга цијели дан расположен и могу да радим.
Дакле навика и то што кењамо до касно, а спавамо онда до подна :)
ЕДИТ: Гле' ироније, Црногорац учи како да се неко извуче из лијености :)
Мислим да није интернет ту највећи проблем, него недостатак воље да човек промени навике.
Има и она фора из филма ''Chaos Theory'', где лик записује све обавезе на папиру и све оно што запише мора да уради, по цену живота.
Е, па радиш то. Јес да је јадно, али јебешга, пробаш бар.
Ponedeljkom idem na trčanje, utorkom ću ukinuti net sebi, sredu ću čitav dan da nolajferišem i sl.
Тако нешто.
Znam u kakvoj si situaciji jer sam bio u sličnoj, pa ću probati da ti pomognem. Ne znam koje si godište, da li se trenutno baviš, ili si prošao neke od dolenavedenih stvari pa ti evo otprilike neki moj režim koji se trudim da ispoštujem, i za sada mi dobro ide:
1. Počni da vežbaš. Radi sklekove, trbušnjake, trči... Teretana je za pozere i za ljude koji imaju pare za bacanje, a ako ih imaš navali tamo... Prvih nedelju dana će ti biti zajebano ali kada to preguraš postaćeš zavistan od vežbanja. Svaki trenutak slobodnog vremena probaj da provedeš napolju, po parku itd.
2. Prva tačka će ti pomoći da kolko-tolko razbistriš glavu u kojoj su verovatno napakovana mnoga sranja pa ćeš razmišljati o nečemu mnogo korisnijem od toga da sjebeš nekog na forumu ili o nekim bezvrednim glupostima sa neta. Sa faksom ćeš verovatno biti neki kurton, ali bez njega samo go kurac pa odredi neke prioritete u životu, nateraj sebe da učiš... Jedino ako baš nisi rešio da radiš u perionici 12h dnevno, svakog dana u nedelji za 15 hiljade mesečno. Kvazibunt i hipsteraj su za pičke koje ne mogu, ili nemaju muda da se snađu u surovom svetu.
3. Počni da čitaš. Klasike, naravno, ne neka govna. Pored toga što ćeš obogatiti svoj rečnik, malo se kulturno uzdići. Probaj prvo sa Rusima, Dostojevski ili Šolohov, jer njihove knjige nisu samo neko kurčevito jeđenje govana već i odlična mapa ljudske psihe. Računaj na hartiji, igraj šah, ili nađi još nešto za vežbanje mozga.
4. Izbegavaj net preko dana osim ako ne tražiš neku korisnu informaciju, koristi ga u večernjim satima kada završiš sve gorenavedeno.
На мемоактив и слична срања ћу морати овом приликом да се посерем јбг. Пробао сам гомилу тих срања, а испите сам на крају положио јер сам морао, а не захваљујући таблетицама.
Е сад, моја нека теорија је да човек треба да пронађе хоби који га чини срећним, и на тај начин употпуни највећи део слободног времена. Да се крене системом самонаграђивања - уколико завршим обавезе имаћу више времена да се посветим свом хобију. Заиста и даље верујем у то да и највећи дебил може да пронађе активност у којој је бољи од 90 процената популације.
Проблем је у томе како пронаћи то нешто. Одакле кренути са потрагом? Јбг, човек што више ствари проба биће ближи нечему где се може истаћи. И ту је опет цака са кешом. Мање пара мање отворених могућности. Уколико имаш само 70 динара у новчанику, провешћеш вече кући и можда пропустити неке битне ствари које би ти се десиле исте вечери. Јебем ли га, сад сам већ скренуо са теме, а није ми била намера.
Е сад главно питање, како пресећи? Како доћи до тог става: Од овог тренутка прекидам са начином живљења "лењи безвољни нолајферски говнар". Треба од нечега почети.
Вољни моменат ти је јадан. И кад се натераш да се покренеш и договориш се са собом да ћеш одсад тако и тако, брзо одустанеш. Јесам ли у праву? Ја гледам по себи, па ми се све чини да је то то. Не знам како да решиш.
Баш доста људи хвали ово срање. Дефинитивно ћу морати да пробам. Како иде, попијеш једну таблету и то држи концентрисаним у наредним сатима? И колико кошта?
Od ponedeljka.
Stivene, piješ tri puta na dan, znam da je bilo oko hiljadu dinara kada sam ja pila, dakle nije toliko skupo. Bila sam malo istripovana prvi put kada sam uzela, osećaj je kao da si vrlo, vrlo blago naduvan, kao da se zatvaraš u sebe, ali totalno ti je obrnuta brzina mišljenja i radnji nego kad si naduvan, bolje opažaš i brže misliš. Bukvalno sam videla samo strane pred sobom, ništa drugo mi nije odvraćalo pažnju.
Ma ne bih ti pio ja ta kineska govna ni džabe da ih daju. Ko zna, možda je to samo psihološki efekat.
Znam, i ja sam se pitala da li je. Verovatno i jeste (placebo). Nu, svejedno, pomoglo mi, dala sam taj ispit, hnjo hnjo.
:)
Ео баш сам размишљао о томе у последње време. Ја прво дођем до ултра лење фазе кад ме мрзи рану да жваћем, а камоли дучим. Е онда се испараноишем и утрипујем да ништа нећу стићи и да нећу ништа са својим животом постићи и да ћу такав неиспуњен вашљиви живот живети још бесконачно много пута у овом безбожном свету вечног враћања истог. То ме шутне у дупе и онда упаднем у јапанско продуктивни мод и изкобјашњавам штребање. На крају напорног штреба падне и који алкохол да дођем себи. Понављам онда тај ритуал до следећег повратка на ултра лењу фазу лолол
Латинче, дај и мени те дроге, срећа те гледала.
Hoću da se upišem ovde, pa da kasnije lakše nađem. Imam taj problem. Mislim da je najgore što sam nezainteresovana, a ipak se nerviram i onda kritikujem sebe kako ništa ne preduzimam.
eeeeeee znam kako je to, kad sam pala ispit u oktobru i kad sam skontal da obnavljam godinu, uvukla sam se u svoju gajbu, ni do čeg mi nije bilo, vegetirala sam, zamjenila dan za noć, ma otišla sam bila skroz u kurac i onda sam 1.12 i okrenula novi jebeni list u svom životu :)
prvo sam krenula u univerzitetsku čitaonicu svaki dan, i godi mi, ne učenje, jebeš ga, ne moš svaki dan ni učiti toliko, al ono sjediš čitaš, osjećaš kao da si nešto uradio, al više od toga mi godi to da ustanem, spremim se, ono da ličim na ljudsko stvorenje :D jer sam dugo vegetirala, nije mi se dalo ni češljati :D a da ne pričam o drugim stvarima
i fino mi u čitaonici, neka se ekipica okupila, upoznala sam par novih ljudi, fino je to, godi mi
par dana mi je bilo teško nakaniti se, al nako četvrtog dana je bilo lakše, počela sam se buditi sretna jer znam da će se nešto makar desiti tog dana
e i krenula sam na jogu prije par dana, i to mi godi, a isto mi je bilo par dana baš teško da se nakanem da vježba, al evo sad se već radujem svakom treningu jer se osjećam baš onako fino i poletno poslije
planiram od ponedeljka i na plivanje ujutru... evo sad kad pomislim na to, muka mi neka sastavi, al natjeraću se...
od januara planiram i krenuti na neki jezi, italijanski vjerovatno...
eto, izvlačim se, polako ali sigurno...
šta da vam kažem ljudi, kažite sebi dosta, muka je to golema, znam to jako dobro.... al godi kad se nešto počne dešavati.
Gledati ''Cofee and Cigarettes'' kad god upadneš u letargiju.