Prijava

Слична ситуација. С тим што сам јуче и прекључе отишао до читаонице и зацртао план, колико морам да научим, пређем и тако то. Скоро да сам испунио план. За почетак није лоше. Касним мало, јако мало. Али јебига, сама материја коју учим ме је доста заинтересовала кад сам јој пришао сконцентрисан, а не преко курца. Тако да ми и то све не пада толико тешко, ма колико ово гиковски звучало.

Пази, сјебао сам два најбитнија колоквијума због свега тога што си навео горе. Престао сам да трчим. 95% предавања сам преспавао. Па самим тим и први семсетар. Сва срећа па има људи од којих могу да се огребем за белешке.

Шта да ти кажем, покушај да се тргнеш некако. Зацртај неки план, шта мораш да одрадиш и док то не одрадиш немој да радиш ништа друго. Крени постепено. Постепено задај себи све веће и веће циљеве. То је то ваљда. Не знам. Ја исто покушавам да утрошим време на нешто корисније, ок ми иде. Мада може и боље.

Ja bih voljela da od ovoga napravimo motivacijsku temu. Hvalimo se kada štrebamo i vredni smo, kukamo kacmo lenja stoka i međusobno se motiviramo.

Btw, ja ustala u četiri, učila sam sat i po ruski, fak jea. Ima nade za mene.

:)

Misliš, zbogradi motivacije?

Делује ми фино, неће он њу покварити...

Imam prava da se falim goddammit! Ustadoh u četiri, ropska marvo, a vi se meni posmjevate (kakovasnejestid). Nači, sacam bjesna, ododučim.

Бутт, имаш пвт.

Имао исти проблем и кренуо сам да решим неком занимацијом. Ок, још увек имам исти проблем да сам безвољан за животом ал' сад макар вежбам и трчим по крају да избијем из себе негативне последице нолајферизма. А паразитизам од неучења ?
Одем лепо до моје бабе која је продукт немачке школе челичне дисциплине и месец дана штребам неколико испита док их не средим...

Угасити комп и сести за сто, отворити књигу, оставити и искључити телефон, учити. Бар покушати. . .

Ја сад кренуо да правим верижњаче ако ишта... а учење ме никад није ухватило, сад мора да крене за озбиљно.

Evo, čitam ove postove i i dalje se osećam ravnodušno.
Napisala bih na papir šta želim od svog života kada bih želela nešto, a i kad god mi padne nešto na pamet shvatim da nije toliko jednostavno.

Hoću napolje da fotografišem - fotoaparat mi je govno i mogu jedino po najboljem suncu da nešto uhvatim, a i inspiraciju dobijem u sedam ujutru ili u sedam uveče.
Hoću sa nekim jezikom da se zajebavam, a da to nije engleski. Jedino me ne mrzi da se bakćem sa španskim, pošto ga od detinjstva slušam, ali to je opet proces...
Hoću da crtam napolju- ili je vreme sranje, ili odem na to mesto i ima puno ljudi, a ja hoću da budem sama.
Hoću da izađem napolje da se prošetam sa nekim koga nisam davno videla, ali me uvek mrzi. Na kraju stalno ljudi mene zovu i onda se osećam bezveze. Nije da mi se ne priča sa njima, ja jednostavno nemam više teme za pričanje. Sve me je smorilo.
Hoću na jogu da idem, ali nemam vremena da idem na časove, a neće mi nikad pasti na pamet kod kuće da probam...
I još milion stvari.

Problem je što kad imaš obaveze, kočiš sebe, ne radi ti se to što moraš, a ne možeš da se baviš onim što voliš (hobijem) kad moraš da završiš obaveze. I meni recimo prođe ceo dan, a da apsolutno ništa nisam radila, a postoji toliko knjiga koje nisam pročitala i filmova koje nisam odgledala.
Opet, ima i pozitivnih stvari...Recimo, u tim trenutcima kad se najbeživotnije osećam uglavnom muzika koju slušam dobije potpuno drugu dimenziju. Uvek ima nešto dobro, ako već ne možeš da se promeniš, nađi nešto dobro u tome.

ja kad imam što više obaveza to sam vrednija. zato sebi kačim bespotrebne stvari na "to do today" listu.
ali mi je ovaj vikend bio u kurcu. da l' zbog pms-a, da l' zbog položaja planeta, mesečevih mena ili vidovite zorke.. 'ebem li ga.. samo se izležavam i gledam serije, i tako. mrzelo me je čak i na ručak da odem.
najgori vikend. evr.

Одлучио сам синоћ да баталим све врсте мракаче, цинизма, једења гована и снисходљивих коментара, осим ако нису апсолутно потребни. Почео сам са извлачењем пре више од месец дана, баталио сам непотребно тактизирање (једи говна, јесам), нећу ништа више да размишљам. Постаћу хепи-го-лаки педер, користићу више смајлија и опијаћу се као сомина. Препуштам се току, спонтаности, али са позитивним погледом. Радујем се Новој години, сутра ћу да окитим јелку и да се тотално убацим у празнично расположење. Учићу кад ми се учи, таман толико да не запоставим обавезе. Дозволићу идиотским стварима да ме одушевљавају. Ако не испуним планирани циљ, јебе ми се, постоји триста начина да се извучем.

:)

:))
Ja sam to rešila kad su mi se roditelji razveli, a ja taman napunila dovoljno da šljemam. :opet smajli: Jelka mi već stoji u hodniku, čeka moje dobro raspoloženje.

wojtek, zaista mi se dopao tvoj post.

Трипови су нам лоши због утицаја окружења, можда ови што су према тим мерилима вредни или ок, треба да се труде да постану као ми.

Реално, није лако из мрачњаштва и гајења негативног мишљења о себи тек тако окренути нови лист и рећи: БИЋЕ ДРУГАЧИЈЕ, БИЋЕ МИ ДО ЈАЈА! Добро, на тај начин јесте, али треба прећи са речи на дела.

Не можеш тек тако да из главе избациш гомилу малих, ружних патуљака ромске националности, који те саботирају и наводе те да сам себи увалиш курац. Јебем му матер ја ћу да пробам, сад сам ушао толико дубоко да нема назад, шта ће бити видећемо.

Setih se jedne pesme i mnogo sam raspoloženija pošto sam ukapirala da i kad bih radila nešto pametno, ne verujem da bi postala išta entuzijastičnija.

http://www.youtube.com/watch?v=obD5HcxECSU&fb_source=message

Ето, нећу више ни Смитсе да слушам. Цепаћу по Тој Долсима и Андрју ВК-у.

Реално, није лако из мрачњаштва и гајења негативног мишљења о себи тек тако окренути нови лист и рећи: БИЋЕ ДРУГАЧИЈЕ, БИЋЕ МИ ДО ЈАЈА! Добро, на тај начин јесте, али треба прећи са речи на дела.

Не мислим на Њу ејџ/Д Сикрет педерске моћи позитивног мишљења. Само без непотребног једења гована. Практичност, пре свега. И нећу да ме ништа више буде блам за било шта, заболе ме курац. САД ИЛИ НИКАД фазон. Рекох ти, ко да одлепљујеш фластер.

Тема је одлична, морам је прочитати.

Узмете тренирате нешто лудачки. Да вас сваки јебени мишић заболи. Трчите, радите склекове, згибове, трбушњаке, бијете џак, кренете у теретану, кренете на неки борилачки спорт...
Програмирате време за сан, храну, учење, зајебавање, спорт.
Кад вам ово почне да одузима превише времена кажете Милици да вас банује.