ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Мислим да ћу испробати, нисам досад користио ништа слично. Хвала на информацијама, Бат.
Мени ово углавном дође прекасно, кад баш нема шансе да било шта урадим. Мало сам се поправио у ондосу на прву годину, али недовољно. Одох да вежбам за сутрашњи тест који ћу пасти и тиме пребацити 9 бодова у следећу годину.
Obavezno idi kod psihologa. Podhitno. :)
Jeste lakše blejati na netu, nego uraditi nešto za šta je potrebno iole cimanja i to je jedan od problema. Zgodno bi bilo napraviti pakt s nekim ko je u istoj/sličnoj situaciji, dogovor šta treba bataliti, sa čim krenuti. Lakše se podnese svaka kriza ako imaš podršku, zajedničko izvlačenje, motivacija i ta sranja.
Види је! Иди си својим послом, аман!
Nemo, šta ti smeta Storma? U pravu je.
Sprda me zbog filma, Vučice, nije zlonamerna. :D
Доведите неку добру пичку одевену у наци униформу да вас шиба чим помислите да престанете да учите или радите што друго корисно. Тако сам ја урадио. Зезам, нисам.
Уроше, ду бист ајне швајне! :woosh:
Кад се тако брзо негира, значи да је истина! Уроша шибају с&м нази рибе!
:/
Al' dobra ideja Uroše. :)
Ako su vam prsti nemirni rasklopite nešto pa ga ponovo sklopite, razvalite ormar pa napravite drugačiji (ja sam svom razvalila vrata). Okitite jelku, oterajte kevu na komp a vi operite sudove.
Stormo, ajde ti i ja da pravimo pakt?
Уроше, ду бист ајне швајне! :woosh:
http://nazimedia.greyfalcon.us/picturesh/z621.jpg
Кајне блонди, их бин шварцхаренмедшен!
Знам али, ситуација је критична. Био сам неваљао.
Naughty, naughty... :woosh:
Nem pojma šta su ovi pre mene rekli, mrzi me da čitam a i pauzirao sam skrabs, u svakom slučaju, sve je snaga volje. Kada te najviše mrzi, ležiš okilavljen, prete ti dekubitisi, momentalno ustaj i radi nešto. Idi dva puta dnevno da kupiš po pola leba; usisaj stan i skini paučinu sa ćoškova; mesto da brišeš dupe, pa ti se ceo istuširaj; kupi ceo Skandal i pročitaj ga, zajedno sa onim šiframa za skidanje seksi igrica za mob telefon... i tako to. Ustvari ovo poslednje nemoj, čitaj Cicerona. Taj bi udavio i šarana.
Симболично, од првог јануара, окрећем нови лист у свом животу. Нисам ноилајфер, ја сам лења дебилчина коју мрзи да живи. Данас сам цео јебени дан провео ваљајући се у кревету иако морам да поправљам оцене целе следеће недеље... Сад кад сам видео ову тему, рекао сам себи да овако више не мере. Једноставно, морам да се мењам из корена. А у курац. Целог живота ми причају како сам паметан, брзо капирам, интелектуално јебем, али џаба све то кад сам курчина коју мрзи да ту интелигенцију претвори у добре оцене и уради нешто од свог живота. Јеботе, у основној сам скоро био вуковац, ишао на такмичења из свега, био успешан, ишао сам на све секције и та срања, а сад у средњој пролазим 3,60 и апсолутно ме боли курац, као да ми од гога не зависи даљи живот. Мислим да се све то може средити правилном организацијом времена. Правићу недељне распореде којих ћу се придржавати, тако ми петице из владања.
Лично ћу почети искорењивање своје лењости исправљањем извором исте-спавањем. Има да устајем сваки дан у пола седам, па макар умро.
Даље... Обећавам себи да више нећу каснити нигде ни секунде. Сморио сам и себе и ортаке изговорима типа "прикењало ми се док сам везивао пертле" или "морао сам да заложим, угасила би ми се пећ да нисам" и тако даље... Докле више?!
Даље... Има да прођем одличан на крају, па макар ми било последње. Морам да усадим у себе ту чувену радну навику. Сваки дан по најмање сат времена учења. Доста.
Даље... Положићу више тај енглески, учим га цео живот, време је да добијем неки папир за то.
Има да се вратим Студентској Задрузи и да се поново запослим. Ем је читање струје до јаја, ем је добра кинта.
Овај пост се претвори у моју исповест и нећу да га бришем, нека стоји као подсетник на ове моје далекосежне одлуке. Јавићу се у јуну да објавим просек... :)
pa samo sedenje ili lezanje pri racunaru je ocit vid "odvikavanja" od lenjosti i zavaravanje drugih i sebe u kojekakvim obecanjima. Zajebi ti "daj da i ja moju mudru kurcinu nabijem u ovu rupu" NEMA PISANJA SVOJIH OBECANJA I DOZIVLJAJA. USTAJ! Kreci se! Dovoljno je kretati se. Zuji po kuci-stanu-dvoristu (sta god), dosadice ti da setas besposlen. Sta god vidis u tom setanju da treba da se uradi, nemoj govoriti sebi kako ces to jednog lepog dana obaviti. SAD! SAD! Sad je vreme, razmisljaj kao da nema sutra i nikad se nemoj oslanjati na druge da ti zavrse ili urade umesto tebe posao. Nekoliko dana radi tako. Probaj da vidis koliko mozes da izdrzis bez pauze da radis nesto i time ces dovesti sebe u kondiciju. Posle par dana, steces neku naviku. Nema veze kada ustanes. Neko ustane u 5:00 pa sedi i lize kafu do pola 9 i onda pali tv i nastavlja dangubu. Nikada se neces resiti lenjosti ako dajes obecanja i oduzavas izvrsenje postupka. Ako nemas nikakvog hitnog posla a imas ovako neke manje urgentne poslove, samo reci u sebi SAD JE VREME i onda radi to kao da radis test na nekom takmicenju u osnovnoj skoli. Bolje nego sto bi uobicajeno uradio i bolje nego sto ti mislis da bi drugi uradio. Trud se isplati uvek! Sustina je u kretanju i fizickoj aktivnosti.
Treba samo prestati kukati nad sobom i ocajavati u lenjosti.