Занимљиво, занимљиво... Али ја бих увео правило да пије воду само ко пере. Некако пијење дође као кулминација самог чина, а ако би пила особа којој су ноге опране, некако се губи тај осећај моћи. Осим тога, онда не треба користити сапуне и детерџенте, јер то је отровно, штети организму, има фосфата. Нешто би се могло ипак искомбиновати: прање пепелом, или неким еколошким сапуном од козје масти, тако нешто. Вреди размислити. Библија има на неколико места упутства тог типа.
Pa može da pije, rosa recimo, aqua viva ali najzdravija je prolom. I to da pije u pauzama. Prvo pere noge česmovačom pa drmne gutljaj flaširane vode, pa opet pere noge i sve tako naizmenično. Mora sapun. Kao što rekoh, on mora iz lavora da drmne malo da dokaže koliko ceni to pranje stopala.
Valdi, ne sekiraj se mnogo, ti fosfati su opasni uglavnom kada se unose u organizam, koža na tabanima je jaka, tako da možeš komotno i nešto grublje ili sa više hemije da koristiš ako si ti perač, ili da ona koristi ako si ti pran hahahahha, mislim ono nije da ja imam neki fut fetiš, čisto kažem, sve je to ljubav ili fetiš ili Biblija, šta god.
Smorka, nemo tako. Šta ako je muž/dečko premoren i nema snage da stoji a bazde mu noge, zar nećeš biti sebična i zbog svoje gadljivosti prema prljavim nogama u postelji da mu opereš noge?
Jeste da meni retko bazde noge, ali šta ako sam to ja, a? Zar ne treba onda i on meni dopere noge, mada bih ja sumnjala na svakog ko je rad da mi pere noge, sigurno je fut fetišista i to ima mnogo dugo da traje. lololo
Kao što rekoh, on mora iz lavora da drmne malo da dokaže koliko ceni to pranje stopala.
Ne slažem se. Pranje nogu nije neobična stvar, i ti sama pereš svoje noge svakodnevno, nadam se, i to se ne može smatrati žrtvom: prala svoje, prala tuđe, noge su noge, svejedno. Ali pijenje te vode je intimna stvar, shvataš? A kakva je to intimnost kad ne postoji razmena tečnosti? On da pije vodu u kojoj su oprane njegove sopstvene noge - intiman kontakt izostaje, otuđenje deluje, ona ga upućuje na autoreferentnost, kao urobor, koji guta svoj rep. Prava uzajamnost bi bila kad bi on posle njoj oprao noge i popio malo vode. Ili, možda, čemu potreba za mehaničkom uzajamnošću, ukoliko osoba koja voli i osoba koja je voljena uživa u stvari koja ne zahteva reciprocitet, tu reciprocitet postoji na jednom drugom, i rekao bih višem planu. Metafizika, ej.
Edit: pajtonovski obrt u razvoju teme.
Upravo imam krizu da odem da operem zube, pa da legnem, tako da ništa ne mogu pametno da kažem. Ispao bih samooprečan.
Doduše, ustajem ujutu oko pola 7 da idem na prečas...
Ео баш сам размишљао о томе у последње
време. Ја прво дођем до ултра лење фазе кад
ме мрзи рану да жваћем, а камоли дучим. Е
онда се испараноишем и утрипујем да ништа
нећу стићи и да нећу ништа са својим
животом постићи и да ћу такав неиспуњен
вашљиви живот живети још бесконачно
много пута у овом безбожном свету вечног
враћања истог. То ме шутне у дупе и онда
упаднем у јапанско продуктивни мод и
изкобјашњавам штребање.
Ја овако пролазим кроз живот у задње време, мајке ми. Уништи ме ова Јовина.
Znam da marljivost nije, evo, moj ćale leži po celu noć u krevetu ništa ne radi samo spava. A ja vredno surfujem, plusujem, komentarišem, postujem, lajkujem i hejtujem...
Вероватно јесте. Мој ћале и моја баба, а његова мама, су обоје екстремно интелигентни људи, а нису учили ништа нити факс завршавали. Тата је сад таксиста, а мого би да се пријави на 90% квизова на тевеу, а неће јер га мрзи.
Треба прихватити племениту доктрину неделања, одбацити жеље због којих нас опседа патња, искључити се из тока дешавања...
dabome. koliko vidim, ljudi se smore kao dupeta kada se upoređuju sa drugima, i kada se istripuju da ne vrede ništa ako nemaju najnoviji gejmboj, ako nemaju kitu rona džeremija, ili sise džene džejmison... rat race....
(M)oćni Zevs
Lepo zbori i svega smo mi to svesni, ali i kad se pokrenemo kratko nas drži. Mislim da je potreban neki veći šok da bismo se permanentno promenili, iz korena. Ja sam ga doživeo, bar mislim...
u tom zecu leži grm. kao što rekoh, motiv je krajnje individualan. nekome je potrebno da ga izbace na ulicu, nekom drugom je dovoljan cvrkut ptica. zato, jedini validni savet koji bih mogla nekom da dam je da se posavetuje sa psihologom. da istraži sebe, pronađe koren problema, i iznađe rešenje krojeno po meri....
Ja mislim da je lenjost i neproduktivnost (u konvencijalnom smislu koje se odnosi na rad koji donosi novac, ili rad koji prethodi tome) normalno ljudsko stanje, jer smo evoluirali od zivotinja kojima je bilo kul da otkrivaju da se stapicem moze cackati nos i onda to raditi ceo dan, pariti se i spavati.
Sto znaci da za svaku delatnost koja je uslovno receno prinudna i uglavnom stresna (fakultet, posao...) je potrebna vestacka motivacija, a ne ona prava kada covek ispoljava svoju kreativnost i radi ono sto voli (ali, to je problem pronaci, jebiga). Ponekad se ove dve stvari poklope, sto je retkost, ali ih ne treba poistovecivati.
U stvari sam hteo reci da je letargija i bezvoljnost najnormalnija stvar, samo casa zuci koju treba popiti, i koja je tu negde oko 2 dl, i koja je samo prethodnica onoj casici meda od o.o5 koja treba da presece i od mlitavog treznog nejebicara napravi pijanu veselu masinu za sprdnju.
To je samo neko moje trenutno misljenje, ako sam se najeo govana recte.
Edit: Zaboravio sam poentu. Covek treba da prihvati bezvoljnost, lenjost i neizbeznu depresiju kao nesto sto je neophodno da bi sami trenuci kada se covek stvarno pokrene bili toliko zadovoljavajuci, i da na to gleda najnormalnije, t.j. da se ne oseca jos gore nego sto bi trebalo u takvom stanju zbog samog stanja, i vec je skinuo veliki teret sa bremena, pa ce sa takvim pozitivnijim misljenjem mnogo lakse i optimisticnije hvatati u kostac sa svim svojim obavezama i na njih gledati ne kao na nesto sto se mora nego kao na nesto sto ce kad se ispuni doneti zadovoljstvo.
Resenje problema je da problema nema.
da piješ kafetin umjesto toga, a da ne znaš šta je, isto bi ti bilo, jebeš to
vidi na netu ima l' šta prirodno od hrane/pića što poboljšava koncentraciju, pa pucaj po tome :D
Pa može da pije, rosa recimo, aqua viva ali najzdravija je prolom. I to da pije u pauzama. Prvo pere noge česmovačom pa drmne gutljaj flaširane vode, pa opet pere noge i sve tako naizmenično. Mora sapun. Kao što rekoh, on mora iz lavora da drmne malo da dokaže koliko ceni to pranje stopala.
Valdi, ne sekiraj se mnogo, ti fosfati su opasni uglavnom kada se unose u organizam, koža na tabanima je jaka, tako da možeš komotno i nešto grublje ili sa više hemije da koristiš ako si ti perač, ili da ona koristi ako si ti pran hahahahha, mislim ono nije da ja imam neki fut fetiš, čisto kažem, sve je to ljubav ili fetiš ili Biblija, šta god.
Jeste da meni retko bazde noge, ali šta ako sam to ja, a? Zar ne treba onda i on meni dopere noge, mada bih ja sumnjala na svakog ko je rad da mi pere noge, sigurno je fut fetišista i to ima mnogo dugo da traje. lololo
Ne slažem se. Pranje nogu nije neobična stvar, i ti sama pereš svoje noge svakodnevno, nadam se, i to se ne može smatrati žrtvom: prala svoje, prala tuđe, noge su noge, svejedno. Ali pijenje te vode je intimna stvar, shvataš? A kakva je to intimnost kad ne postoji razmena tečnosti? On da pije vodu u kojoj su oprane njegove sopstvene noge - intiman kontakt izostaje, otuđenje deluje, ona ga upućuje na autoreferentnost, kao urobor, koji guta svoj rep. Prava uzajamnost bi bila kad bi on posle njoj oprao noge i popio malo vode. Ili, možda, čemu potreba za mehaničkom uzajamnošću, ukoliko osoba koja voli i osoba koja je voljena uživa u stvari koja ne zahteva reciprocitet, tu reciprocitet postoji na jednom drugom, i rekao bih višem planu. Metafizika, ej.
Edit: pajtonovski obrt u razvoju teme.
Upravo imam krizu da odem da operem zube, pa da legnem, tako da ništa ne mogu pametno da kažem. Ispao bih samooprečan.
Doduše, ustajem ujutu oko pola 7 da idem na prečas...
Ne zaboravi da opereš i noge, u znak samopoštovanja i ljubavi prema sebi :)
време. Ја прво дођем до ултра лење фазе кад
ме мрзи рану да жваћем, а камоли дучим. Е
онда се испараноишем и утрипујем да ништа
нећу стићи и да нећу ништа са својим
животом постићи и да ћу такав неиспуњен
вашљиви живот живети још бесконачно
много пута у овом безбожном свету вечног
враћања истог. То ме шутне у дупе и онда
упаднем у јапанско продуктивни мод и
изкобјашњавам штребање.
Ја овако пролазим кроз живот у задње време, мајке ми. Уништи ме ова Јовина.
da li je lenjost nasledna?
Znam da marljivost nije, evo, moj ćale leži po celu noć u krevetu ništa ne radi samo spava. A ja vredno surfujem, plusujem, komentarišem, postujem, lajkujem i hejtujem...
Вероватно јесте. Мој ћале и моја баба, а његова мама, су обоје екстремно интелигентни људи, а нису учили ништа нити факс завршавали. Тата је сад таксиста, а мого би да се пријави на 90% квизова на тевеу, а неће јер га мрзи.
Nemoj tako, sudeći po onoj temi za debele ima ih ovde koji svoje noge godinama nisu ni videli.
Треба прихватити племениту доктрину неделања, одбацити жеље због којих нас опседа патња, искључити се из тока дешавања...
dabome. koliko vidim, ljudi se smore kao dupeta kada se upoređuju sa drugima, i kada se istripuju da ne vrede ništa ako nemaju najnoviji gejmboj, ako nemaju kitu rona džeremija, ili sise džene džejmison... rat race....
Lepo zbori i svega smo mi to svesni, ali i kad se pokrenemo kratko nas drži. Mislim da je potreban neki veći šok da bismo se permanentno promenili, iz korena. Ja sam ga doživeo, bar mislim...
u tom zecu leži grm. kao što rekoh, motiv je krajnje individualan. nekome je potrebno da ga izbace na ulicu, nekom drugom je dovoljan cvrkut ptica. zato, jedini validni savet koji bih mogla nekom da dam je da se posavetuje sa psihologom. da istraži sebe, pronađe koren problema, i iznađe rešenje krojeno po meri....
Toeto...
Upoređivati sebe samo sa sobom i čekati(?) da te pokrene tvoj individualni motiv, ili otići kod psihologa da ti ga pronađe, motiv.
Ja mislim da je lenjost i neproduktivnost (u konvencijalnom smislu koje se odnosi na rad koji donosi novac, ili rad koji prethodi tome) normalno ljudsko stanje, jer smo evoluirali od zivotinja kojima je bilo kul da otkrivaju da se stapicem moze cackati nos i onda to raditi ceo dan, pariti se i spavati.
Sto znaci da za svaku delatnost koja je uslovno receno prinudna i uglavnom stresna (fakultet, posao...) je potrebna vestacka motivacija, a ne ona prava kada covek ispoljava svoju kreativnost i radi ono sto voli (ali, to je problem pronaci, jebiga). Ponekad se ove dve stvari poklope, sto je retkost, ali ih ne treba poistovecivati.
U stvari sam hteo reci da je letargija i bezvoljnost najnormalnija stvar, samo casa zuci koju treba popiti, i koja je tu negde oko 2 dl, i koja je samo prethodnica onoj casici meda od o.o5 koja treba da presece i od mlitavog treznog nejebicara napravi pijanu veselu masinu za sprdnju.
To je samo neko moje trenutno misljenje, ako sam se najeo govana recte.
Edit: Zaboravio sam poentu. Covek treba da prihvati bezvoljnost, lenjost i neizbeznu depresiju kao nesto sto je neophodno da bi sami trenuci kada se covek stvarno pokrene bili toliko zadovoljavajuci, i da na to gleda najnormalnije, t.j. da se ne oseca jos gore nego sto bi trebalo u takvom stanju zbog samog stanja, i vec je skinuo veliki teret sa bremena, pa ce sa takvim pozitivnijim misljenjem mnogo lakse i optimisticnije hvatati u kostac sa svim svojim obavezama i na njih gledati ne kao na nesto sto se mora nego kao na nesto sto ce kad se ispuni doneti zadovoljstvo.
Resenje problema je da problema nema.
Ne možeš da odskočiš dok ne dotakneš dno, zato jedi taj mulj i uživaj.
Ljenost je opaka boles
Ћу да пробам мемоактив што је Бутт препоручила на првој страни ове теме, па да очистим све
nemoj džaba bacati pare...
Са сувим гребањем рукама и ногама сам извуко услов за годину, ако се потпомогнем овим можда успем да очистим начисто
da piješ kafetin umjesto toga, a da ne znaš šta je, isto bi ti bilo, jebeš to
vidi na netu ima l' šta prirodno od hrane/pića što poboljšava koncentraciju, pa pucaj po tome :D
А и то што велиш, ћу пробам