ИЗВЛАЧЕЊЕ из лењости, и повећање продуктивности
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
http://youtu.be/Xi3aEGo8y-E
pišete gluposti.
Trenutno sam ovde postovala čisto zbog pesme, pošto mi se svidela, ali ima tu mnogo istine u tome što kažeš.
A kada imaš i neko sranje koje mrziš, a moraš da uradiš, stvarno pomažu prijatelji, toliko mi je dobra grupa ove godine, bar malo kad njih vidim imam motivacije. Nikako, ali nikako se isključivati od sveta i zatvarati u sebe, to je začarani krug level preko 9000.
Kaaake mudrosti pišem, asam doktor Fil.
jebeš preambiciozne ljude, smarači totalni. Lenjivci su zakon. este lajkovali na fejsu lenjivca,? najača stranica.
Jeste, ali čak i za to traženje (i eventualno pronalaženje) sebe treba vremena, volje, i super bi bilo da ima i nekoga ko bi mogao da bude pokretač i podrška (daklem opet socijalizacija je mama, iako ja realno ne volim da se družim sa previše ljudi, ali kad si u bedaku, ništa nije bolje nego kad sa nekim popričaš, bar meni, to sam tek ove godine to otkrila). Knjige su kul, ali nije to isto kao kada čuješ nekoga ko nije napravljen od piksela, znaš ono govori i stvaran je i to sve. lolo
https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/t1/1521760_2115415361847037_1632860688_n.png
Ja hoću da stignem u Japan kako bih se makao od svih ovih smarača koje znam ođe. Ako me i tamo nađu, onda ću početi da učim korejanski i da zapalim za Sj. Koreju.
mislim da je kod vecine lenjost posledica toga sto, zapravo, i nemaju sta da rade. treba uvek naci neki posao, nesto da ti vreme prodje brze. tu ne spada sedenje za kompom ili gledanje tv-a. bolje je ipak prosetati nego sedeti ispred ekrana. idite pesice, izbegavajte auto koliko mozete. znam likove kojima je posao na manje od 300 metara pa idu kolima. pa ne znam sta bi trebalo da se desi pa da idem kolima 300m. e to je primer teske lenstine. meni nije problem da prepesacim i 6-7km dnevno, a dok sam bio student i do 10km. svakog dana. i bolje sam se osecao nego danas kad blejim na ovom jebenom internetu. koliko je dobar toliko je i los. treba izbaciti sve lose navike - makar ih smanjiti - tipa vreme provedeno na internetu. jer, dobar deo nas organizuje vreme prema televiziji, internetu i slicnim sranjima. ne dozvolite to. tu je caka. idite radite bilo sta drugo... bolje je. i, ja, koji kurac sad ovde pisem...
Ja otkako koristim vendoksin kapi, kosmodisk i dormeo proizvode više ne hrčem ali sam lenj u pičku materinu. Počeo sam i da psujem. Hvata me jeza od sebe se. Pola vikenda sam pionir pola jedem gibanicu i koljem malu decu. Ponedeljkom me boli glava. Obično sam mamuran. Ne smem da pijem ali se drogiram , na srtuju naravno, ne znam da li ste videli koliko su skočile akcize na pljuge. Peške sam išao do prodavnice da kupim patike za fudbal još prošle godine samo sam ih obu dok sam ih probao. Ali nisam klonuo duhom juče sam kupio šuškavac za trčanje! AHA!
Naime ne znam da li smo se upoznali ali ja sam lenčuga i apsolutno nisam kreativan po pitanju rešavanju svog problema. A sve češće me boli kurac a i muda rođaci.
Ја кад имама обавезе ни не размишљам о овом виртуеленом свијету, али ми је баш тешко да сам себи задам неке обавезе за које знам да нису под морање.
Едит: Тема уопште није наивна :)
Ne znam da li je to zbog neispavanosti, Urana u Veneri, potpuno belog neba, penaest stepeni u sred januara, lošeg prevoza, ali ja počeh ozbiljno da te gotivim.
Ajde, Sejo, uči, uči, lako je to kad nisi ružan. :D
Sejo je kul čkode, i baš zreo za svoje godine, ja sam mislila to neki matorac kada sam prvi put pričala sa njim.
Nije, čovek je jako adaptivno biće, sve se da savladati, samo ako se ima lude volje, a onda ako je sve ovo što si rekao tačno, volja za ono što si otkrio da ti leži ne bi trebalo da bude problem. :)
*Doktor Fil i inspirativna proseravanja et jor servis.
Ево зацрвенио сам се :)
Можда то и јесте до механизма којим себе убјеђујемо да је нешто за морање или није. Мени је нпр за морање отићи у школу, али се морам убиједити да ми је за морање сјети и научити нешто.
Некоме се јако тешко наканути на наку физичку актвиност, док је за мене то дневна рутина.
Можда је то и врхунац, када ти обавезе постану рутина :)
Сморчина. Прави сам сноб. Соба консантно у хаосу, дркам курац по цео дан, ленчарим, пеглам неки рпг, одгледам филм који ме убије до половине, окренем се, и спавам као пензионер. А књигу узмем у руке често колико и усисивач. Додуше, прочитам некад нешто да није рукопис професорке матиша, али то стање жеље за напредком држи ме свега сат времена.
Код мене је такође ствар окружења -
Кад урадим нешто корисно, укуђани су толико тупоумни да ми убијају мотивацију сваким коментаром. Рецимо, узмем ја јуче, нешто сам се тешко сморио, као да направим мимозу. Направим ја, све врх, све до јаја, а онда су паћеници са којима делим овај животни простор све сјебали коментарима јер ме очигледно сматрају хендикепираним мајмуном да уколико урадим нешто корисно, изгледа као да је сам бог умешао своје прсте, произвео чудо, и доказао своји егзистенцију кроз мене.
''Аааа, мој унук направио салату... Требао си ти ићи за кувара''
''Одлична салата''
''Могао бих за два три дана опет..''
Океј. Похвалили сте ме, али који курац то мораш да поновиш још десет пута?
Значи тим јебеним покушајем да ми дају вољу, а све то некако јетко уз покрварени кез, само ме демотивишу, јер јеботе, зар нису могли да ћуте и јебено једу ту мимозу или не. Зашто је толико чудно кад лењ човек, у овом случају ја, уради нешто да ваља? Изгледа да сам сам кирв, због утиска који сам оставио да ме сматрају распалим квадраплегичарем којем се све сервира испред носа.
А кад се тако мало тргнем, па ме гуљење ките смори, узмем да спремим двориште, мало склоним лишће што је прешло преко ограде јебеног комшије, укућани опет, са све неким усхићењем и узбуђењем, као да сам малоумник:
''Јеси видео како је Душан средио двориште, ааа.''
А ћалетов одговор ''браво, Жука!'' или нешто на фору ''видиш како је сад све срењено, а не ко код цигана''
Или фора, кад коначно мрднем дупе па очистим прљавштину у соби, напуним два смећарска џака до врха, променим скорену постељину од издркотине, и усисам нокте - узмем усисивач, а баба онако ко из топа, са неким тоном тужне радости ''је л'' то идеш да усисаваш?''
- НЕ БАБА, ИДЕМ ДА СЕ НАБИЈАМ НА ШИПКУ УСИСВАЧА.
значи, све је јасно када сам почео да се сакривам док читам да избегнем моронске доскочице.
postoje 4 vrste ljudi: lenji i glupi, vredni i glupi, lenji i pamenti, i vredni i pametni.
lenji i glupi ljudi cine 90% populacije i sluze da guraju napred kolica taman onoliko koliko se trazi od njih, i da ne misle mnogo. njima direktno upravljaju vredni i pametni, koji znaju da su bolji, znaju sta umeju i upadljivo su bolji da niko ne sumnja zasto su tu.
lenji i pametni obicno brzo napreduju u najvise grane drustva, posto jedino takav profil ljudi ima dovoljno mentalne snage (ne trosi je na guranje i upravljanje) za vrlo teske odluke i za sebe i za druge, koje ih i dovode tu gde jesu.
vredni i glupi su najgori ljudi i treba ih se kloniti.
(nije moja misao)
Ovo je super stvar što si rekao. I u pravu si, ja sam bila isključiva i mislila na neki zanat ili nešto kao hobi, nisam ni razmišljala malo šire, jako lepo rečeno, i baš inspirativno.
Ima inače neki dekica koji je prvo završio za advokata, pa je radio u praksi neku deceniju, onda ponovo upisao faks, ne znam šta tačno, pa na kraju uzeo u penziji da studira i stomatologiju (možda sam pogrešila zanimanje, davno sam čitala), to sam u nekom zabavniku pročitala, videću da pronađem. Ali ne može to svako, mada u principu, uvek se treba voditi onom: nikad nije kasno da se nauči nešto.
Neki je profesor pričao da ljudi imaju pogrešan pristup učenju. Gledaju na to kao na moranje, a ne kao na zabavu, priliku da se nešto savlada, nauči neka nova veština (posle se ima sve manje vremena za te stvari u životu, i kaže da maksimalno treba iskoristiti godine kad nemaš previše obaveza).
sustina mog prethodnog posta: nije strasno biti lenj, dokle god u toj svojoj lenjosti koristis mozak. strasna je letargija (prvi post) ali, ako nista,i ako si takav nisi jedini, u vecini si :)
Brate da se izađe iz lijenosti treba muda.
90% ljudi ne radi posao koji voli, ne studira fakultet koji voli, ne provodi vrijeme onako kako voli... Zašto? Zato što nema muda da radi ono što oće jer je to nešto nesvakidašnje za naše društvo.
Ja bih recimo volio da se bavim uzgajanjem insekata i da pravim one insektarijume ali nemam muda da zbog toga batalim neke druge stvari jer to nije isplativo.
Volio bih i da skupim pare da odem u Japan i preporodim se kad se vrnem ali kapiram da ću te pare da spičkam na novi motor ili tako nešto što djeluje kao "sigurnija" investicija.
Nije problem u lijenosti nego u tome da ti se ne da da radiš nešto što ne želiš, a ne da ti se ni da probaš ono što želiš.
Zvuči debilno post jer cijedim neku bubuljicu na bradi dok ovo kucam ali skapirali ste poentu.
Ao, Kelte, ti si baš saosećajan. :D
I ovo što Pazl priča ima smisla, a ja ne znam kome insekti nisu kul, realno. Ima i ono Niennino i te kako smisla, ma sve ima smisla, ali ovo podvući:
Мене кад неко похвали за неку глупост ја направим ону ретардирану фацу, као да имама парализу. Можда јесте мало ружно, али порука је јасна :)
Brate, da se izađe iz lenjosti treba da dođeš na ovu temu i sereš nešto, bacaš neke kurce što si pokupio neđe i generalno glođeš kalabaster.