Teologija za početnike. Zašto baš Bog?
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
p.s. nisam se iznervirala, niti sebe deklarišem sociologom. pobogu.
u ovoj priči sam samo vernik i ništa više.
ali je lejm uzvisiti nešto na uštrb bilo čega drugog. skroz lejm.
a ti pravniče, isto imaš ispit sutra -.-
cekaj, a sta je onda koj moj teorija struna, teorija o velikom prasku, teorije relativiteta koje objasnjavaju kako se krivi prostor-vreme, kako postoji beskonacno mnogo verzija sadasnjosti, kako jedna cestica moze da bude i ovde i onde itd... dosta toga tu ne moze ni da se zamisli, a kamo li opazi.
fizika cesto pominje "konstante". znate sta je konstanta? to je situacija kada fizicaru nakon godina pokusavanja da objasni neku pojavu matematikom (a matematika je dogmatska nauka kojom se logikom objasnjavaju pojave), dokurci i kaze: to je tako, to je konstanta, nedeljivo je itd...
e, sad dolazimo do religije. ta konstanta postaje opsteprihvacena kad puno njih kazu "jeste, pera je u pravu za tu konstantu". e, onda se gomila pojava objasni tom konstantom, i daleko bilo da neko kaze, cekaj, pa ovo mozda i nije bas tako. triput spale tog naucnika dok ne progura novu teoriju.
tako da kristina, mani me te price da su nauka, filozofija, sociologija, religija i covek razlicite stvari.
to je samo pojednostavljen nacin na koji posmatramo svet oko sebe. deleci ga na manje i jednostavnije delove.
Амин.
Ово може да се закључи и из самог назива филозофија. И уско је повезано са науком, а не са млаћењем празне сламе. Сви они су се бавили математиком, физиком и астрономијом. Наравно, теби то смешно делује, јер наспрам онога што знамо, све оно што су они радили је смешно мало, али су исто тако поставили темеље свега онога што знамо. Тако да да, ти филозофи којима се дичиш су се бавили природним наукама. А данашња филозофија (тј. она на коју ти мислиш) се бави млаћењем празне сламе и анализирањем њиховог живота и осталим небитним глупостима.
u ovoj priči sam samo VERNIK i ništa više.
Zato i grešiš. :)
Znam, ali ja barem priznajem da mi je struka sranje lolo
Јебите се, и ја имам испит сутра. :)
Само што моја струка није срање.
То је то.
Onda ti idi uči Reme, ti ćeš da radiš nešto pametno, a mi ćemo i posle faksa da seremo :)
А јебига, волим и ја да серем. А и нешто не очекујем од тог испита. Мада има да покидам кад се залетим у други семестар. :)
Религија је настала као нус продукт науке. Све што не може да се објасни приписујемо некој рандом значајној глави.
Исти случај ти је и на Вуки.
---------------------------------------
---------------------------------------
klip koji sam postavio na predhodnoj strani daje sva objasnjanja o realnosti...
au
sta au??
Hahahah Uroš stelt :)
Gosn. Kamenko (lik iz treće pećine sa desne strane od velike pećine Krkobatikusa) se probudi jedne noći. Nije mu bilo do spavanja, a i vuče odnekud iz unutrašnjosti pećine. Krene on malo u obližnju šumu. Noć je bila oblačna. Odjednom, krom raspiči drvo koje je bilo dvadesetak metara od njega. Vatrena buktinja je gorela nekim čudnovatim plamenom, ili je barem tako zbog pospanosti izgledalo. I ranije se on, Kamenko, pitao (svojim nekim unutrašnjim jezikom) kako postoje tolike raznolike živuljke, zašto je nekad toplo, a nekad hladno, zašto voda sa neba pada?
Pitanje. Misao. Ideja. Seme je posejano.
Zec jede travu. On jede zeca. On je iznad zeca. On je više biće.
Medved jede zeca. Medved jede (ubija čoveka). Medved je više biće.
Ali, nekad čovek ubija medveda. Postoji čovek iznad čoveka (super-čovek, po tadašnjim merilima).
Super-čoveka ubija munja. Čovek ne stvara munje, kao ni super-čovek. Više biće.
Drugo više biće stvara vetar.
Treće više biće stvara kišu.
Više biće.
Bog?
Sve što je čoveku tokom eona bilo nedokučivo, sve je to smatrano delom više bića, ne pojmom boga kakvog moderno društvo vidi (ili onaj, nekada, inkvizitorski deo). Nerazumevanje, nepoznavanje, strah - sve su to razlozi za VEROVANJE u nešto jače od onog ko o tome misli i od onih koje on poznaje.
Vremenom je sve to evoluiralo, kao i sam način komunikacije, kao otkrivanje vatre ili pečenog mesa. Čovek je (pretpostavljam) uvek razmišljao o tome kako se on tu denuo. A, misao ne da mira. Jednom kada vijuge počnu da rade i da se cela priča razvija beskrajno, tada počinje da se stvara istorija.
Otkud bog, ili ono što se bogom naziva? Od čoveka, ali i od majke prirode. Svako pravilo, svaka storija, svaka priča za laku noć - sve se to vremenom dorađivalo, oblikovalo, bojilo raznim bojama i stavljalo u što lepše i kvalitetnije kutije, sa ogronim mašnama.
Velika greška je izjednačavati veru (verovanje) od religionizna (dogmatizma). Da jedan naučnik ne veruje u svoj rad, u svoje teze, da li bi on nastavio dalje? Da li bi se uopšte i cimao, makar malo? Verovanje u nešto što se naziva bogom, verovanje u neku silu, neki balans nije isto što i slepo se držati nečega što je lik sa bradom u crnoj mantiji propovedao. Veruješ radi sebe, na svoj način, bez želje da ikome namećeš svoja ubeđenja. Tolerncija. No, kada si napadnut (ne, nije u pitanju diskusija, već otvoren napad) - naravno da se moraš braniti.
Čoveku je potrebno da veruje u nešto. Neko to naziva bogom, neko to naziva silom prirode, neko kosmičkom energijom, neko spiritualnim (ne ono prizivanje duhova i ostalim glupostima). Zato je čovek i stvarao (uslovno rečeno) bogove, da imao neki cilj. Kao sa vatrom - onaj ko je prvi sam napravio vatru, taj je bio bog među ljudima. Čoveku je uvek trebalo nešto čumu će težiti, nešto što će dostići i prestići. Takmičenje. Slavi se pobednik, ali se željno isčekuje sledeći.
Ideja "boga" je korisna za čoveka (ideja neke iznadljudske sile), jer ga oblikuje. Čovek je morao sebi postaviti neku vrstu moralnog/etičkog sudije/dželata. To je kretalo od samog vaspitanja od strane roditelja i plemena u kojem je jedinka bitisala, preko suživota sa njima, davanja doprinosa razvoju te zajednice i stvaranjem potomstva kojim će se zajednica očuvati i proširiti. Lako je pratiti jednog čoveka (poglavicu/starešinu), ali i on je odabran od strane drugih, te je isto tako grešan (ne u hrišćanskom shvatanju stvari, već u odlukama koje pravi). Zato je potrebno imati neku ideju, nit vodilju koja se može nazvati bogom iz naše perspektive.
Pretpostavljam da su mnoge kulture imale neke slične stavove i da su zato vremenom stvarale humanoidne bogove, nekad sa animalnim sposobnostima ili fizičkim karakteristikama. Tako je, verovatno, i došlo do toga da je bog neki Gandalf The White, koji sedi na tronu od oblaka i budno posmatra sve ljude i čita im misli. Zanimljivo je to, čitanje misli, zar ne? Kada postoji strah da neko čuje ono o čemu misliš, nije ti svejedno da daš mislima previše prostora da stvaraju svoj raznoliki svet, nekad previše lep, a nekad previše crn.
Zašto "bog"? Komparacija, uzlazna hijerarhijska lestvica, mesto jedinke na istoj. Medved je nekome bog. Nekome drugome, našem gosn. Kamenku sa početka priče na primer, je bog neki lik iz susedne pećine koji ume da zapali vatru i da pliva i roni.
Uh, jesam se prosr'o pošteno. No, ne zanima me uopšte rasprava između religionista i anti religionista ili kako god sebe nazivali (njihova stvar). Napisao sam samo neko svoje viđenje, svoju pretpostavku kako je do toga svega došlo. No, moramo uzeti u obzir da većina preovladava i da su mnoge ideje potisnute od strane ideje koju je plasirala većina. Što smo više evoluirali i što smo se više trudili da shvatimo svet oko sebe, to smo više zatrpavali tragove koje smo ostavljali, te smo lutali prateći komadiće hleba kojih čak i nije bilo.
To treba posmatrati i upoređivati sa jednostavnijim stvarima. Postoji hijerarhija,inteligentniji su superiorniji i oni su stvaraoci. Tako je to u ovom našem jednostavnom,svima poznatom svijetu.
Ja vjerujem u Boga,ali to je više moja emocionalna strana i lijepo je imati Boga. Lijepo je vjerovati da postoji neko ko kažnjava i nagrađuje. To spašava svijet.
A moja racionalna strana vjeruje da smo stvoreni od strane nekoga,nekoga inteligentnijeg. Kao što mi sada stvaramo nove jedinke kombinovanjem različitih. Ali vjerujem da taj neko nema uticaja na naš život. On nas je samo stvorio. I posmatra nas kao eksperiment. I iznad našeg stvaraoca postoji neko.
Stvarno, koje je objašnjenje da se od užarene mase stvori život u sterilnim uslovima? Kako mogu od vrućeg kamena da postanu milijarde živih stvorenja? Može da prođe koliko god hoćeš vremena, kamen je i dalje kamen...
Kurde,ako tako razmišljaš,nikad nećeš naći odgovor. Proširi vidike,jer ne znaš šta je moguće.
Čače,držiš pacove u kavezu i jedan te ne sluša,stalno izađe nekako iz kaveza i trčkara ti po stanu,a još polako počinje da utiče i na ostale pacove. Voliš tog pacova? Sumnjam. :)
Ciklon kobjasnio.
Nije bog izmislio čoveka, nego čovek boga.
A da verujem u Isusa Hristosa, ne pada mi na pamet.
Crkva je institucija i uvek će biti, pa samim tim je i religija koju propoveda proizvod institucije.
Da li se ikada neko od zadrtih vernika zapitao: Šta da sam se rodio u Iranu, Indiji ili Engleskoj? Verovao bi u Alaha, poštovao bi Budu ili bi bio hrišćanin 3. reda - protestant. Ma koliko god svi popovi tvrdili da smo svi isti pred tim nekim bogom, to ne osporava ovaj dokaz da u većini slučajeva naše poimanje božanstva zavisi od sredine u kojoj smo rođeni ili odgojeni. E pa sad, da li ćemo jednom u životu nametnuto mišljenje proveriti i formirati svoje stavove, a ne reklamirati tuđe stavove kao svoje.
Воја Шешељ је било заузето.
Nije to u pitanju.
Pa nisu ljudi pacovi jebote...
Zamisli da sam rekla ptice. Može li tako?