mali pirat, robinzon kruso, grof monte kristo (ne znam kako sam se nakanio da pročitam sve tri, valjda zato što je bilo bombardovanje tada), bela griva i ostale lektire, sve što pisali rusi a vezano za lektiru u školi, al najviše sam se smorio čitajući jebeni TIHI DON, E! jer sam mrzeo da šitam školsku lektiru. Sve sam ih hejtovo, osim dečaka pavlove ulice i hajduka, koji realno sabijaju!
ma ne volim da čitam knjige, nikad nisam bio u tom fazonu.
EDIT: posebno naglašavam rsmo od spisanija u vidu Ane Karenjine...brate....metak u čelo.
овог што је реко да је игра престола бљувотина, нека га је срамота, класично паметовање само да испадне како он зна тајне универзума а осталих 400 милиона читалаца и фанова су ретардирани
процес је готиван, а том сојер исто шије, не капирам како вас то смара
Многе књиге су ме убиле у појам. А те књиге су биле препоручене од стране квалитетних читалаца, а не неких новинских издања. Толико сам њига "добрих" покушао да прочитам да је то невероватно бацање времена било. Закључио сам да је боље да не читам књиге. Није свако за то срање. Пре ћу бројати пукотине на плафону и избочине на малтеру него узети неку књигу која ми није у литератури за испите...
Pa, nekih 98% knjiga koje ste pomenuli su fantastične i vjerujem da ćete ih u određenom životnom dobu pročitati i shvatiti da niste bili u pravu.
Овим постом осуђујеш читатељску субјективност, што је лоше. Поента књижевности као и сваке умјетности је субјективни доживљај, никакви апсолути не могу да постоје.
Кад сам видео тему очекивао сам да ће издоминирати постови на фору "Коељо, Маријана Матеус и Весна Радусиновић су срање и сморили ме кад сам узео да видим да ли је то стварно толико говно као што се прича а ја заправо читам праву литературу зато што сам много паметан и кул". Пријатно ме је изненадило то што углавном нисам био у праву.
Сеобе су ме смориле као коња. И све што сам узео да читам од Кафке. Не Кафке са сајта, чешког Јешована Кафке.
Овим постом осуђујеш читатељску субјективност, што је лоше. Поента књижевности као и сваке умјетности је субјективни доживљај, никакви апсолути не могу да постоје.
Ali ne možeš poreći da sa određenim godinama i novom stečenom zrelošću drugačije gledaš na knjige i možeš da ''svariš'' i one ozbiljnije knjige koje si kao klinac odbacivao, možda čak i argumentovano. Ali opet klinački :)
Ne mo'š Dostojevskog čitati pre 25-e, brate. Ne onako kako treba, barem .
Овим постом осуђујеш читатељску субјективност, што је лоше. Поента књижевности као и сваке умјетности је субјективни доживљај, никакви апсолути не могу да постоје.
Кад већ нико не помиње, ја ћу, па макар ме његови сљедбеници убили. Шекспир ми је смориша. Дакле, није СМОР, него СМОРИША. Генерално средњовјековне и ренесансне драме ми не пашу, или слабо.
Ali ne možeš poreći da sa određenim godinama i novom stečenom zrelošću drugačije gledaš na knjige i možeš da ''svariš'' i one ozbiljnije knjige koje si kao klinac odbacivao, možda čak i argumentovano. Ali opet klinački :)
Можеш, наравно, али као што кажеш, то ће и даље звучати итекако клиначки. :)
Бушидо помену Сеобе...да, дефинитивно, једно од сморнијих лектира.
У задње време рецимо "Пакао" од Дантеа (мислим да је ок али много замара).
Као мали се сећам да сам плакао од досаде док сам читао "Алису у земљи чуда" пошто је књига сморила за медаљу...
И све што сам узео да читам од Кафке. Не Кафке са сајта, чешког Јешована Кафке.
jako puno ljudi smara Kafka, a ja ga obožavam, zbog čega mnogi misle da sam luda :DDD
u srednjoj sam čak napisala i svoju neku verziju Procesa za neko takmičenje :DDD
mali pirat, robinzon kruso, grof monte kristo (ne znam kako sam se nakanio da pročitam sve tri, valjda zato što je bilo bombardovanje tada), bela griva i ostale lektire, sve što pisali rusi a vezano za lektiru u školi, al najviše sam se smorio čitajući jebeni TIHI DON, E! jer sam mrzeo da šitam školsku lektiru. Sve sam ih hejtovo, osim dečaka pavlove ulice i hajduka, koji realno sabijaju!
ma ne volim da čitam knjige, nikad nisam bio u tom fazonu.
EDIT: posebno naglašavam rsmo od spisanija u vidu Ane Karenjine...brate....metak u čelo.
овог што је реко да је игра престола бљувотина, нека га је срамота, класично паметовање само да испадне како он зна тајне универзума а осталих 400 милиона читалаца и фанова су ретардирани
процес је готиван, а том сојер исто шије, не капирам како вас то смара
Многе књиге су ме убиле у појам. А те књиге су биле препоручене од стране квалитетних читалаца, а не неких новинских издања. Толико сам њига "добрих" покушао да прочитам да је то невероватно бацање времена било. Закључио сам да је боље да не читам књиге. Није свако за то срање. Пре ћу бројати пукотине на плафону и избочине на малтеру него узети неку књигу која ми није у литератури за испите...
Говно, оно мало ређе.
Убоде га у срж са хајдуцима, а дечаци павлове улице... мњах. Патетика мање-више.
Хазарски речник. Умало да умрем читајући оно. То јест, покушавајући да читам.
Ниједну књигу нисам читао као ову, оде ми фазон годину дана на њу...
http://4.bp.blogspot.com/-adYvbF9N1t4/TtfrtyS21yI/AAAAAAAAAIY/-IVhBRbParg/s1600/bukvar.jpg
Kratko i jasno:
http://obradovic.rs/wp-content/uploads/2010/08/KNJIGE-OBRADOVIC_0019.jpg
Овим постом осуђујеш читатељску субјективност, што је лоше. Поента књижевности као и сваке умјетности је субјективни доживљај, никакви апсолути не могу да постоје.
:бљув: :бљув: :бљув:
Кад сам видео тему очекивао сам да ће издоминирати постови на фору "Коељо, Маријана Матеус и Весна Радусиновић су срање и сморили ме кад сам узео да видим да ли је то стварно толико говно као што се прича а ја заправо читам праву литературу зато што сам много паметан и кул". Пријатно ме је изненадило то што углавном нисам био у праву.
Сеобе су ме смориле као коња. И све што сам узео да читам од Кафке. Не Кафке са сајта, чешког Јешована Кафке.
Ово има смисла. Наравно, нико нас не тјера да читамо оно што нас смара, али... увијек има изузетака.
-Zlocin i Kazna
-Gospodar Prstenaca
-Seobe (jebo pas mater mojoj profanki srpskog sto me je terala, da joj pas jebo mater)
Ali ne možeš poreći da sa određenim godinama i novom stečenom zrelošću drugačije gledaš na knjige i možeš da ''svariš'' i one ozbiljnije knjige koje si kao klinac odbacivao, možda čak i argumentovano. Ali opet klinački :)
Ne mo'š Dostojevskog čitati pre 25-e, brate. Ne onako kako treba, barem .
Vidjećemo kroz koju godinu, ili deceniju. :)
Кад већ нико не помиње, ја ћу, па макар ме његови сљедбеници убили. Шекспир ми је смориша. Дакле, није СМОР, него СМОРИША. Генерално средњовјековне и ренесансне драме ми не пашу, или слабо.
Можеш, наравно, али као што кажеш, то ће и даље звучати итекако клиначки. :)
Бушидо помену Сеобе...да, дефинитивно, једно од сморнијих лектира.
Mali Princ.
У задње време рецимо "Пакао" од Дантеа (мислим да је ок али много замара).
Као мали се сећам да сам плакао од досаде док сам читао "Алису у земљи чуда" пошто је књига сморила за медаљу...
jako puno ljudi smara Kafka, a ja ga obožavam, zbog čega mnogi misle da sam luda :DDD
u srednjoj sam čak napisala i svoju neku verziju Procesa za neko takmičenje :DDD
I ''Mali Princ'' i ''Pakao'' što već pomenuše ovih dvojica, Tragedija.
СВЕ!