Prijava

Šta vi mislite, da li neangloamerički rok, može da parira angloameričkom po kvalitetu, ili je on ipak, ma koliko bio dobar za domaće uslove, u suštini kopija angloameričkih ideja, koncepata i sl. Drugim riječima, da li pjesme, stvorene na drugim jezicima (tu spada i srpski), koje slove za najbolje na svojoj teritoriji, mogu parirati svjetski poznatim i proslavljenim pjesmama koje su na engleskom. Konkretno, da su te iste (npr. neke od naših domaćih pjesama) izdate na engleskom i od strane nekog svjetski poznatog benda, da li bi doživjele svjetsku popularnost?

Sad ću navesti neke od najproslavljenijih svjetskih i domaćih pjesama, pa me interesuje, šta mislite, da su ove domaće na engleskom, bi li se mogle nositi sa ovim, svjetski poznatim pjesmama.

Dakle (svjetske, angloameričke):

-Stairway to Heaven
-Enter Sandman
-Nothing Else Matters
-Paradise City
-November Rain
-Don't Cry
-Bohemian Rhapsody
-Imagine
-Hey Jude
-Back In Black
-Highway To Hell
-I Can't Get No Satisfaction
-Blowing In The Wind
-Respect
-Good vibrations
-Smells Like Teen Spirit
-Under The Bridge
-Hotel California
-Light My Fire

NASUPROT NJIMA - domaće:

- Par godina za nas
- Zemlja
- Krug
- Kad hodaš
- Upomoć
- Dva dinara druže
- Pogledaj dom svoj anđele
- Šejn
- Ena
- A šta da radim
- Balkan
- Maljčiki
- Ona se budi
- Sa druge strane jastuka
- Zažmuri
- Gracija

itd. (ovo nisu naravno definitivni spisci, samo sam naveo neke pjesme koje se po većinskom mišljenju, svrstavaju u vrh svjetske, odnosno, domaće rok scene)

Šta mislite da li je jedini razlog što ove pjesme nisu svjetski poznate i popularne, to što nisu na engleskom i što nisu izdate od strane svjetski popularnih bendova, ili su one ipak, same po sebi, manje kvalitetne i na neki način inferiorne u odnosu na strane pjesme koje sam prve pomenuo. Ako nisu suštinski inferiorne, to znači, po analogiji, da u skoro svakoj državi ima fenomenalnih pjeasama za koje nikad nismo čuli, samo zato što se nisu probile na svjetskoj sceni. Šta vi mislite o svemu ovome?

Licno,naravno da mislim da neangloamericki rok moze da parira anglo roku po kvalitetu.U marketinskom smislu,po rasprostranjenosti nikako.Englesko govorno podrucje i uticaj engleskog jezika na svetsku populaciju je od presudnog znacaja.
Inace ljubitelj sam malo tvrdjeg zvuka,tako da je po meni Rammstein nadmasio sve ahglo bendove u svom stvaralackom domenu.

Recimo, ja sam gledao brojne liste najboljih pjesama svih vremena. Najpoznatija je lista časopisa Rolling Stone, iz 2003. godine, i ona sadrži 500 pjesama. Na toj listi se nalazi samo JEDNA pjesma koja nije na engleskom i to "La Bamba" od Ričija Valensa. Pošto takve liste obično totalno ignorišu pjesme koje nisu na engleskom, izlazi da ni ne postoji neka, iole realne lista, koja bi obuhvatala ukupno svjetsko rok stvaralaštvo. A kad bi se gledalo samo po kvalitetu, mislim da bi možda, neću reči sigurno, i neke naše pjesme mogle ući na tu listu.

Tako da postoje u suštini dva gledišta. Jedno je da je anglo rok samo marketinški jači zbog sveopšte rasprostranjenosti engleskog jezika, kao i iz finansijskih razloga.

Drugo gledište je, da je on i suštinski, uglavnom bolji, a to mišljenje dijele i neki ljudi sa ovih prostora koji se opredjeljuju za slušanje uglavnom strane muzike, iako ona nije na njihovom maternjem jeziku.

Naravno, svako će se složiti da su Englezi i Ameri IZMISLILI rok. I to im daje veliku početnu prednost. Ali, to ne mora da znači da oni uvijek prave najbolji rok. Englezi su i fudbal izmislili, pa opet, nisu najbolji u fudbalu.

Pošto takve liste obično totalno ignorišu pjesme koje nisu na engleskom, izlazi da ni ne postoji neka, iole realne lista, koja bi obuhvatala ukupno svjetsko rok stvaralaštvo.

Правили би такву листу 100 година :)
Али,штета...

ne znam za globalno, ali lokalno posmatrajući, kada bi publika bila manje snobovska, srbija bi u ovoj situaciji u kojoj je sada (jadnoj) mogla da ponudi sasvim solidnu i samodovoljnu grupu bendova uz koju nije potrebno apsolutno čuti nijedan strani bend.

ima baš dosta kvalitetnih bendova. problem je prostor u kome bi svirali pod jedan, i nadmenost samih muzičara pod dva.

mogu možda da napravim spisak... sutra ili tako nešto, ne sad.

Pa sad, ima kvalitetnih neangloameričkih bendova, ali stvar je u ovome:

a) Rok muzika nastala je u Americi. Odatle je prešla u Englesku a Britanci su, kao poslovično uvrnuti i originalni, napravili svašta od iste i ponovo osvojili Ameriku ("Britanska invazija" 60ih). Britanski bendovi su, po pravilu, bili kvalitetniji od američkih (koji su imali tendenciju da se drže proverenih šablona) ali i ovde ima izuzetaka.

b) Sav rok koji nije sa anglo-američkog područja je u startu derivativan i manje originalan. I ovde ima izuzetaka (od naših bendova, npr. Šarlo Akrobata, EKV, Block Out, Haustori) ali nisu preterano česti.

Naravno, ne-angloamerički rok će uvek imati prednost u domaćoj ligi zbog prednosti maternjeg jezika, ali angloamerički rok je popularniji u globalu.

Većina ljudi koji počnu sa domaćom rok muzikom često provale stranu jer žele da saznaju odakle sve to potiče. I onda naravno provale da je veći broj njihovih do tad omiljenih bendova funkcionisao po sistemu "drpni tamo-obradi onamo; iskopaj ovo-oponašaj ono". Oni koji ostanu da se tvrdoglavo drže striktno domaće muzike to čine iz sledećih razloga:

a) problem stranog jezika koji ne razumeju
b) jak lokalpatriotizam (šta će mi strano kad imam domaće)
c) iluzija da su domaći muzičari 5 klasa bolji od svetskih (ima NEKOLICINA koji su na svetskom nivou)
d) ograničenost i odsustvo želje za širenjem vidika.

konkretno "naša" muzika (a i generalno sva neangloamerička rok muzika) ne može u pravom smislu reči da parira, ali može da bude odlična alternativa.

ja nikoga iole kul nisam upoznao a da je počeo sa domaćom pa istraživanjem prešao na stranu muziku...

Neangloamericki rokeri su oduvek parirali angloamerickim ali samo ukoliko su pevali na angloamerickom (parirali po popularnosti)

Mene ipak odusevljava francuska grupa Magma koji su, suoceni sa ovim problemom, izmislili svoj jezik, nazvali ga kobaian i sve pesme su im napisane na kobaianskom.
Kobaian je jezik kojim govore u buducnosti potomci zemaljskih kolonizatora planete Kobaia. Tekstovi opisuju borbe potomaka tih kolonizatora sa izbeglicama sa planete zemlje.

Termin "Zeuhl" (zvezdani), preuzet iz kobaianskog je kasnije postao naziv za sve francuske bendove slicnog zvuka iz 1970-tih.

Mekanik Destruktiw kommandoh

Ova pesma govori o proroku po imenu Nebehr Güdahtt koji je propovedao ljudima da ako zele da se ociste da moraju pevati "Zeuhl Wortz", svetu muziku u slavu vrhovnog Boga svih Kobaianaca Kreuhn Kohrmahn-a. Neki ljudi krenu za tim Bogom, a neki se okrenu protiv njega. Kobaianci tada posalju ekspediciju na Zemlju u cilju duhovnog spasenja celog covecanstva ali zemaljske vlasti hapse ekspediciju pa planeta Kobaia objavljuje zemlji rat preteci da ce upotrebiti svoje najjace oruzje - Mekanik Destruktiw Kommandoh.
(Vikipedia, nazalost ne govorim kobaianski)

Grgoljub veli:
"b) Sav rok koji nije sa anglo-američkog područja je u startu derivativan i manje originalan. I ovde ima izuzetaka (od naših bendova, npr. Šarlo Akrobata, EKV, Block Out, Haustori) ali nisu preterano česti."

Zbog čega bi to moralo biti tako? Pa uostalom i angloamerički bendovi su takođe, na kraju, derivativni i neoriginalni, jer je i na njih uticalo mnogo drugih angloameričkih bendova, pa ako hoćemo da im napakostimo, možemo reći i da ih kopiraju. Osim toga, angloamerički bendovi možda su u muzičkom smislu originalniji (što opet ne mora da znači, jer lokalni bendovi mogu crpiti još jedan izvor inspiracije - lokalni etno i folk), ali u pogledu tekstova teško, jer tekstovi lokalnih bendova uglavnom imaju više smisla sa lokalnom kulturom i podosta se razlikuju od engleskih tekstova. A isto tako, uz najbolju namjeru da poštujem multikulturalizam, zaprepastio sam se koliko zna da bude glupavo značenje, (kad se prevede na srpski) čak i nekih od proslavljenih pjesama na engleskom. Da li je mnogo njihove suštine izgubljeno u prevodu, ili one ni na engleskom nemaju puno više smisla, to je još jedno pitanje.

Ja imam jednu teoriju da lokalni bendovi neće dovoljno da se trude da uspiju na svjetskom tržištu. Zadovoljavaju se uspijehom u granicama svoje države i misle da je sve preko toga neostvarivo. Ili možda, žele ostati vjerni lokalnoj publici i zato neće da prelaze na engleski. Bilo kako bilo, usmjerenost samo na domaće tržište čini da oni manje teže ka kreativnosti i manje nastoje da se dokazuju. Čista ekonomija. Što je jača konkurencija, to se konkurenti više trude, što slabija manje. U lokalu je uvijek manja konkurencija, što se odražava na kvalitet.
Alternativa koja im ostaje je da od samog starta objavljuju po dvije verzije albuma, jedan za domaće tržište, na lokalnom jeziku, i jedan za svjetsko na engleskom. Ali da budu iste pjesme na njima i da se što manje razlikuju domaće i strana verzija. Ali je to rizik, platiti strano izdanje ploče, a šta ako ne doživi uspijeh. U startu, malo ko će vjerovati u tu grupu, jer nije afirmisana. Ali ako si siguran u jačinu onoga što hoćeš da prodaš, treba takav rizik prihvatiti. Kako su ziljavi Moldavci (O-Zone) uspjeli napraviti planetarni hit (Dragosta Din Tei). To nikada ni jednom srpskom bendu nije pošlo za rukom, a definitivno imamo kudikamo veći kvalitet od O-Zone-a.

Engleski jezik je najpogodniji za pop, rock i metal muziku i pravo pitanje je baviti se uspehom izvodjača koji pevaju na engleskom iako im on nije maternji. Džonijeve pesme na engleskom su skoro smešne, a isto može reći za tekstove Divljih Jagoda na srpskom (mislim na većinu brzih stvari). Fanovi Anthraxa slušaju ''antisocial'' ali nisu svi čuli francuski original. Ponavljam, pravo pitanje je da li bi se Azra (kao br.1) ili neki drugi (domaći ili strani) vrhunski bend proslavili da su im članovi malo više živeli tamo gde su stvarani klasici. Ja verujem da bi.
A o produkciji, parama i mentalitetu da i ne pričamo...

Uff, ovo je mnogo teško odgonetnuti. Uglavnom zbog toga što dosta ljudi nije čulo mnogo stvari van angloameričkog područja roka i onda misli da je to sve što postoji u svetu. Tu ne računam naše.

Po meni, rok je energija i jezik mi nije važan. Sad što je engliski svuda i što nam dođe ko maternji, to je već neka druga priča.

Kad smo kod našeg roka, ne zaostajemo sa kvalitetom uopšte tj. nisko zaostajali 80 ih kao ex yugoslavija. Može da priča ko šta hoće.

Ti bendovi iz osamdesetih svi zvuče isto. Jedino se glasovi pjevača razlikuju. A naša rok scena ima veze sa mentalitetom i poimanjem kvaliteta, tojest ukusom. Zapadnjaci se odmalena uče da teže i poštuju estetiku, struku, itd. Ima dobrih i naših bendova, Partibrejkers, Repetitor recimo po kvalitetu muzike, vokalima i tekstovima pariraju anglosaksonskim.
Do ljudi je koji nemaju sluha. Eto recimo imamo pun kurac našeg naroda koji živi u inostranstvu i tamo stekao popriličan imetak. Pogledaš im kuće po otadžbini koje prave, skoro nijedna ne liči na one po inostranstvu po dizajnu, stilu, kvalitetu...

Jedina muzika koja se u globalu moze nazvati kvalitetnom je britanska.. amerikanci su imali kroz istoriju par svetlih primera, ali tesko se moze nazivati anglo-americkom muzikom, to je tipa nas i rusa 300 miliona... 90% kultnih bendova i izvodjaca su britanci.

Moj odg je: nema jebene teorije

Haha ali otvarac teme teski nemac pojma kao reprezent domaceg roka stavlja one ljigave mejnstrim stvari
Stavis Enu, a ne stavis Sejmene ili Sal od svile.

Grgoljub
Pa sad, ima kvalitetnih neangloameričkih bendova, ali stvar je u ovome:

a) Rok muzika nastala je u Americi.

Одма да престанеш било какав коментар око теме после овог коментара.

Што се теме тиче, зависи из које перспективе гледамо. Ако гледамо из своје перспективе, било је овде вазда квалитетних бендова, ал се све то негде наслањало на неку страну музику (част ЕКВ-у. И Азри, сем излета којима су се бламирали). И све то ми слушали, и све то нама супер било, а и сад је.

Ал ако бисмо реално гледали, сем текстова у којима је наша рок сцена стварно бриљирала, посебно у време комнунизма, не знам за неки већи допринос да је дала свецкој рок сцени сем Лајбаха, а ни они нису наши, Словенци су. Наши су се задовољавали негде да буду кул на сцени бивше Југославије и понеки од њих у бившим комуњарским републикама. Пробали поједини бендови попут Смака и Ју групе да изађу и на свецку сцену, ал су стигли само до тога да свирају по лондонским клубовима.

Тако да је, по мом мишљењу, та музика стварно била супер за нас овде, ал није имала неки квалитет који бисмо могли да извеземо. За разлику од Гранда, који извозимо масовно уживаоцима такве културе, ал уживаоци такве културе су много мање пробиљриви.

Vecina tih ex ju pesama su plagijati tako da ne moze realno

Маестро ♦
Moj odg je: nema jebene teorije

EDIT: Istini za volju, ne mogu da se setim nijednog drugog primera koji parira u smislu, kombinovano, kvaliteta i komercijalnog uspeha. E sad, da li su Ramštajn primer da je moguće, ili obična anomalija, to ne znam.

Uživaoci takve kulture imaju puno više para a to je ključno, masi guraš pod nos šta oće da plati
Ima par genijalnih stvari ali ex ju mi je pušio govno generalno

I hajde realno, da sad nekom Ameru koji je roker, a da uzmemo da je odličan poznavalac muzike, da svršava na, lupam, Tool recimo, a poštuje i poznaje sve od mejnstrim roka, preko metala, do alternativnijih pravaca, koju biste mu domaću pesmu pustili da čuje s namerom da ga oduva kvalitetom, a da vas pritom ne bude sramota nijedne sekunde pesme?