Српско срце Јоханово
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
još jedna za transfer
svaki je srbin pomalo johan
u crvenom mesu kosovskih gena
kad mu posle silnih generacija smena
zemlju svetu uzme šiptar orhan
a srpkinja je u johana brunhilda
germanskog duha, kosovska srca
al johan slavni, nerad je da prca
ni traga ni glasa od šiptarskog libida
kuni sad johane ti to srce kleto
kud ti ne prodaše u šiptara mudo
tada ti bi opet zemlje imo
ne bi ga ni u buljsona primo
rastavljen sa svojom rodnom grudom
a sad kuni, kad već nisi met'o
Kakav petrarkizam!!!
:D petrarkistički sonet iz kosovskog ciklusa erla od ročestera
Baš bi bilo zanimljivo sad pisati na tu temu na taj fazon, al sam zaspao...
Јесте, зато што треба вјеровати искључиво у оно што је логично и колико разум дозвољава.
Вјеровали или не: прије стопедес' година мобилни телефон је био мађија. Кој' га извуче из џепа, набију га на колац.
Пјесник је дао себи мало слободе да уљепша. Ништа ново нит' необично.
Аха, и ја баш нешто контам да је тема продаје српских органа на црном тржишту сјајна подлога за спрдачину хехе.
мобилни телефон је био мађија. Кој' га
извуче из џепа, набију га на колац
I nije baš argument za pesničku slobodu ali prolazi :D
Нисам се потрудио око квалитета мог поста. Видим сви изваљују глупости и чудно се понашају, па ајде реко да и ја будем у том неком шизу.
Knjigu sam pročitao a sticajem krajnje neobičnih okolnosti imam dodirnih tačaka i sa autorom i sa ljudima koji promovišu knjigu i ono što su mi rekli je da je priča naravno doterana za potrebe romana ali da je u osnovi stvarno istinit događaj (čak i u nekim detaljima za koje bi čovek pomislio da su upravo oni "izmaštani").
Što se tiče književnog tj. umetničkog kvaliteta, slažem se da nije baš prva liga.
Inače, prvo je nastala poema, a zatim na poziv čitalaca i roman.
i nisam baš pobornik toga, ali ne verovati isključivo u logiku i razum ne znači da kojekakve nebuloze treba uzimati za istinu. jedno je verovati u boga, a drugo verovati u ovakvu glupost, da se preko transplantacije organa mogu nekakvim magijama preneti sećanja i tripovi kosova u snu. ne znam baš ko je neozbiljan na ovoj samoj po sebi neozbiljnoj temi
Nije kasapljenje ljudi i prodaja organa tema za sprdačinu, naravno, ali ja ovu Johanovu pesmu vidim kao sprdačinu, pa se rugam njoj ne jadnim ljudima iskasapljenim. Pesma je megaglupa, prepatetična, nevešto sklepana, pretenciozno napisana, može takva kakva je samo da šteti cilju radi kojeg je nastala.
Ne znam bas, Valdemare, oni koji ce u ovakvoj pesmi naci nesto su zapravo i skloni da poveruju u razne fantazmagorije - ergo, ciljna grupa pogodjena. Nije ovo pesma za tebe.
Јес' да је long shot што б' рекли амери, али та појава преноса сјећања срцем колико год нелогично звучала, ипак не можеш стопостотно оспорити чињеницу да ће можда некад бити објашњена у науци за рецимо педес' година. (Серем, ал' замислимо се овде на секунд, зашто не) Зато и рекох оно поспрдно за мобилни и набијање на колац. Или ипак, занемарити то све и једноставно признати искључиво утицај Божанске руке, кад већ кажеш да вјерујеш у Бога. На тај начин посматрајући ситуацију, можеш избацити термин ''мађије'' :)
Јасно је да роман к'о роман мора бити ушминкан.
Али, што се мене тиче, немам потребу за логичким објашњењем, јер ја као вјерник у томе видим Божје дјело и то ми је довољно.
Опет да се вратим на твоју вјеру у Бога. Ако вјерујеш у Њега и све што је о Њему речено у Светом Писму, посматрајући Његова остала дјела кроз историју, ово је мала маца за ''прогутати'' :)
Za ovo sam jos davno citao da se desava ponekad, jos mnogo pre ovog slucaja. E sad ne secam se dobro ali cini mi se da se pominjalo da nervi imaju neku svoju memoriju ili slicno.
A i sad je popularno pljuvati po Kosovu. Mada ovde nije tema ali isti ti pljuju i po Djovaku i ako on predstavlja Srbiju na najbolji način, al jbg uspeh se ne prašta. Cak i da je propaganda sta ima veze, tako se radi u svetu pa sto ne bi i kod nas. Ovo za verujuceg coveka sto rece faca nije problem da veruje a cak i ko ne veruje u Boga pa moze da veruje jer sto rece on mozda ce biti objasnjeno, isto kao sto je pre bio slucaj da je neki covek dobio srce od nekog škota cini mi se i kad se oporavio poceo da prica sa tim naglaskom.
nisam rekao da verujem u boga, samo sam donekle skeptičan i prema razumu i logici:)
za ovo postoji objašnjenje, a to je da se radi o izmišljotini. sećanja su biohemijski procesi u mozgu, što se lako da pokazati, udariš glavom ili ti ubrizgaju neke inhibitore - ode sećanje. čak i kad bi se, hipotetički, izvodila nekakva parcijalna transplantacija mozga (samo onog dela koji služi za pamćenje) to bi bilo nemoguće, delom i zato što medicina nije još uvek na tom nivou, a kamoli kad je u pitanju srce, koje je jelte samo jedna boš pumpa koja pumpa krv
a i ako ne gledamo čisto materijalistički, ako sećanja nisu stvar mozga, već su nešto duhovno, zašto bi se ona prenosila putem materije? i zašto putem srca? i sad, pošto je nebulozno samo po sebi, ajde da ubacimo faktor boga... i gde je granica onda? treba za sve što je apsurdno i nebulozno da mislimo da je istinito, jer se umešao bog nekakvim čudotvornim dejstvom?
Dobro bre ljudi jeboga vi, glupo je raspravljati. Na kraju krajeva to je pesnička sloboda, ko god je pesmu napisao imao je takvu ideju (valjda radi jačeg utiska) i to je to.
Warnere, postoje dokumentovani slučajevi prenošenja pamćenja u nekom obliku prilikom transplantacije organa. Evo prvog linka na koji sam naleteo posle polluminutne potrage na guglu (nemam pojma kakav je sajt u pitanju, možda je i neko "Treće oko" na engleskom, tako da se ograđujem). http://www.namahjournal.com/doc/Actual/Memory-transference-in-organ-transplant-recipients-vol-19-iss-1.html
haha sad gledam, el moguće da sam tolko zaludan da se uopšte raspravljam o ovome
Уколико је ово дјело Божје, урађено је тако да буде у одређеној мјери појмљиво људском разуму, тј. на начин на који би бар вјерујући људи могли докучити. Размишљајући на тај начин, и узимајући у обзир да се срце сматра симболом љубави (а даље с тим у вези: пристрасности нечему, тежњи к нечему, привржености), апстрактно гледано све је на свом мјесту :)
Граница дакако постоји. Сам појам ''вјера'' искључује неопходност доказа. Кад би се Бог појављивао свако мало и искривљивао нам појам реалности, потреба вјере била би анулирана. И гдје нам је ту онда тест? Како да се докажемо да својом слободном вољом желимо чинити добро? Знањем би били приморани, јер ко је блентав да прави срања и шири неморал ако је је апсолутно сигуран да ће послије смрти да гори хехе.
Ботом лајн: Бог из своје безграничне доброте с времена на вријеме открива своје присуство људима који су превише одлутали, опомињујући их на тај начин. Звјерство касапљења људи солидан је кандидат за такав сценарио.
И зато, понављам, ако си вјерник све је ово јасно.
И ја имам ових дана страшно много вишка времена. Јебага.
:)
Реално, могао је човек да сведочи у Хагу с обзиром какви су докази тамо извођени. :)