Svejedno bih se osećala grozno. I zbog naših nepravednika mi je loše. Muka mi je zbog poremećenog sistema vrednosti. Odoh da se smirim, već me nervoza hvata.
Ја бих се залагао за уједињење Црвене Хрватске са матицом, као и присаједињење Херцег-Босне и Источног Срема.
U pravu si, mnogo se palim. Što se tebe tiče, mogao bih komotno da budem i devojčica od 12 godina sa željom da kenja po internetu. Možda bi jedino mogao da pomogne sken vojne knjižice sa uvidom u ratni raspored, hahaha.
на зној
Kažeš Valdemare,
i potpuno si u pravu, ali bio bi me blam zato što sa OBE strane neko MORA da odgovara za stotine hiljada proteranih, desetine hiljada mrtvih, hiljade i hiljade unesrećenih porodica i milionske dugove u koje je taj rat uvalio stanovništvo kompletne bivše SFRJ. Svi se vučemo kao creva već 20 godina i nikome nije bolje.
Reče Fejz na nekoj temi da je rat odavno završen, to je istina, ali dokle god pravi krivci za sve što nam se desilo ne budu javno okarakterisani kao takvi, mržnja će tinjati još nekih dvadesetak godina, kada će Balkan ponovo eksplodirati, a povod može da bude bilo šta...
Kad je u ratu odgovarao onaj ko je pobedio, bog s tobom?
Pa jebi ga...
Što se nerviraš, nema veze, pobedićemo jednom i mi. Dešavalo se, nije nemoguće.
sumpor
Ma ne nerviram se ni najmanje, ne znaš ti mene :)
Jebem li vam mater Srboćetnićku!
KOHORTA OSIJEK!
лололо :)
Цокулићу:
http://www.youtube.com/watch?v=ax9j0OBpdrY
Ти не знаде мрети крај сломљеног мача,
На пољима родним, бранећи их часно
Китио си цвећем сваког освајача,
Певајућ’ му химне, бестидно и гласно.
Слободу си вечно, закржљала расо,
Чек’о да донесу туђи бајонети,
По горама својим туђа стада пас’о,
Јер достојно не знаш за Слободу мрети.
Покажи ми редом Витезе твог рода,
Што балчаком с руку сломише ти ланце,
Где је Карађорђе твојега народа,
Покажи ми твоје термопилске кланце.
С туђинском си камом пузио по блату,
С крволоштвом звера, погане хијене,
Да би мучки удар с леђа дао Брату,
И убио пород у утроби жене.
Још безбројна гробља затравио ниси,
А крваву каму у недрима скриваш,
Са вешала старих нови коноп виси,
У сумраку ума новог газду сниваш.
Бранио си земљу од нејачи наше,
Из колевке пио крв невине деце,
Под знамење срама уз име усташе,
Ставио си Христа, Слободу и Свеце.
У безумљу гледаш ко ће нове каме,
Оштрије и љуће опет да ти скује,
Чију ли ћеш пушку обесит’ о раме,
Ко најбоље уме да ти командује.
Ј. Дучић
Pesma nastala 1942.
Валдемаре, питање је како бих се осјећао да сам Хрват. То сам и рекао. Хрват нисам па нема потребе да ми качиш ово.
Aaaaa, greška...
:))
Mislim da bih bila glup i ružan da sam Hrvat. Ovako, kao Srbin, prezrivo gledam na taj tupav ološ. I pravdu nebesku imam.
Nemoj, optužiće te da ne voliš otadžbinu, veruj mi.
Ja bih se osećao loše da sam danas Hrvat, eto. Ovi ovde na sajtu što su veći Srbi od mene i veći patrioti, oni bi se osećali dobro da su danas Hrvati. Ne znam, nešto mi tu ne štima.
Pa pokušavam biti subjektivna sa obe strane, jedino da slušam Baju i Tompsona dok se ne utopim.
Odakle vam ideja da Hrvati misle tako? Njima je njihova propaganda servirala sasvim drugačiju priču. Oni misle da su u pravu.