Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
A bombas reci mi jel bi mogao covek u sopstvenoj reziji da zasadi malo duvana, dve tri sorte, tipa virdziniju, burli i jos poneki, pa da za svoje potrebe to mesa i pusi, ima li da se kupi semenje i koliko je to kompleksan posao?
Uopšte ništa ne znam o proizvodnji duvana, samo znam da su mi ranije u selu pričali da težeg posla od toga nije bilo. Pričali i detalje kako je tekao tok proizvodnje ali ne sećam se više jbg. A kao i svuda, radili ljudi sve, voće, košenje, krompir, u šumi, baš sve. E sad verovatno ceo proces za seljaka je tad bio jeben, ne sećam se kompletne priče šta je bilo toliko teško ali to pamtim da su mi rekli tako.
Ne bas, sem berleja, ali i tu imas prepreka.
Prvo, ne mozes na legalan nacin da dodjes do semena duvana u Srbiji ukoliko nisi proizvodjac duvana i nemas ugovor sa ovlascenim preradjivacem. A oni ne daju ugovore ako nemas resurse za proizvodnju.
Za virdziniju ti treba susara na topao vazdhuh koja kosta oko 1500-2000 evra polovna. Treba ti barem 1 hektar da bi nabrao dovoljno duvana po berbi da napunis tu susaru. Virdzinija se susi toplim vazduhom i ne moze drugacije. Pokusavali smo neke testove na suncu, ali ne valja. Mada, ukoliko ti odes recimo u Segedin, kupis par kesica duvana i posejes (posadis) mozes posle branja da rucno lisku po lisku uklonis glavno rebro i ostavis liske na suncu nekoliko dan, ispalo bi manje vise ok. Sa glavnim rebrom ne moze, pocrni.
Berlej mozes bez ulaganja (malo crnog najlona samo) ako znas gde da nadjes seme bez ugovora.
Orijental isto, ako si juznije od Vranja. Severnije od toga ne uspeva, odnosno bude preveliki bez kvaliteta.
Danas je proizvodnja manje-vise automatizovana i unapredjena, uglavnom svi proizvodjaci placaju radnike, tako da je jebeno za nadnicare obrati i spakovati ga, za onog ko ima susare i bavi se tim je ladna voda.
E do kurca. Teže duvan posaditi neko džeju.
Haha, pa nije ne mogu ja sad javno ovde da ti pricam sve jebiga..
Kontam, nego mislio sam da je to daleko jednostavnije, rekoh da udarim u bašti jedno dve, tri leje, čitam sad moraju i plastenici za virdžiniju i burlej.
sto nije vutra uspeva svuda samo da ima sunca dosta i ne treba nikakva susara.ja bi da imam uslova zasadio gomilu vutre
ne trbebaju ti, kupis sadnice jebaga npr.... uzmi ovako, jedna stabljika virzinjijece ti dati oko 100 suvog duvana... sadnica imas da nadjes po dinar-dva
Labo sapletes se tamo negde po Brezni ili Šošanici, ka Goču, a slučajno ti se u džepu zadesila semenka koja ispadne u gomilicu zemlje i kokošijeg govneta, i za dva, tri meseca slučajno naletiš tu opet. Šalim se to je nelegalno. lol. Ahaam, bombas.
ma mora da se ima prostorija gde ces da susis, kako iz brezne da dovucem sirovu travu u kv..valjda se samo okrene biljka naopako i valja da se malo zasece na nekoliko mesta da pusti smolu
sve bi zasadio travu na 5 hektara i prodavao bi jeftinije da ne zavisimo od albanaca
Ja se dan-danas sjećam ukusa i mirisa crvenog marlbora 100s meko pakovanje made in Switzerland.... Da je toga bilo kod nas i dalje bih pušio cigare i do sada bih vjerovatno i umro jer ne bih mogao ispod 3 kutije toga dnevno, ono je kavijar.
Svakom ko je ikad radio u duvanskoj industriji, sveti gral je posao u Nojsatelu, centrali Filip Morisa za Evropu i generalno... Od 100.000 ljudi jedan uspe, plate tipa 10k evra, radis dva sata na nekim papirima, pa izadjess u dvoriste sa polugolim koleginicama da se okupas u bazenu uz koktel...
zdravije je da ljudi puse travu i cigare nego da piju ono pivo iz plasticnih flasa, tzv raketa ili bomba..bas je raketa i to nuklearna.sede jadni ljudi po parkovima i piju to jer je u kaficima pivo skupo, nabavna cena 30 din a prodaju ga za 180 sramota
Haha, ja znam trojicu sto su radili u PM, poso im je bio kao neko sektasenje na visokom nivou, samo neki sastanci, neka napeta atmosfera, vidis sa sest kilometara da je neko napinjanje bezveze, alo bre valjas CIGARE jebeni malboro, sto da nece neko da ti uleti kao konkurencija? I samo odjednom svi ispusise (haha, radili za duvansku industriju), jedan se uvalio na drzavni posao, jedan otvorio skolu stranih jezika, i jedan nestao u vidu betmena. Ispade da i nije bio neki poso.
U Nojšatelu je milina raditi šta god, imaš gore u brdima trezor Kartijea, mislim da je tu najjače radno mjesto šta god radio, od kafe kuvarice do generalnog direktora, svi su kao lordovi. Moj prijatelj živi već 20 godina u Nojšatelu i radio je kao sekjuriti ofiser kod njih, ima 7 prstenova zaštite i svakih 20 sekundi straža se mora javiti da je živa, kao Gvantanamo jebeni, ali je plata bila 9000 franaka.
Ovima su kancelarije bile u magacinu u industrijskoj zoni... Moj drugar je radio kao obezbedjenje (cuvar magacina) pa kad imaju sastanak oni ga posalju napolje, a jedan izlazi na svaki minut da vidi da ih slucajno ne prisluskuje, jebena situacija, prokiso Laki, a nivo secera u LM is trough the roof, ahaha, ko zna sta su mlatili tamo, a nosili odela i kravate obavezno, bili menadzeri mladi i mislili da ce da dodju u taj Nojsatel, da im ga duvaju u bazenu, ali nista od svega toga sto bi reko kolega marko markovic.
Nekome je život majka, nekome matera...
Pušim već par godina obični Laki, 260 đunti, za te pare najbolja. Inače, ova "naša" Karelija u tabakeri je odlična pljuga, mislim da je 320 dinara, cenovni rang Marlbora i Davidova. Inače, prošle godine mi je brad doneo iz Grčke njihovu Kareliju, ono obično pakovanje. Ljudi moji, tih pet paklica kao da rak leči. Nijedna pljuga mi nije tako legla. Jaka, pun ukus, nema kašljanja jebote. Ne volim te lagane pljuge, beli filter, možda nekad Lajt Mališa, ali baš, baš retko.
Mislim da ovako paklica izgleda, samo tvrdo pakovanje. Najbolja pljuga koju sam probao.
http://www.tttt.ru/45774.jpg
EDIT: Našao sam je!
http://www.tttt.ru/50219.jpg